Динкић: Србија без рецесије

Раст бруто-домаћег производа (БДП) биће преполовљен, али у Србији неће бити рецесије, изјавио је потпредседник Владе Србије Млађан Динкић у Бечу на отварању Јуромани економског форума о централној и источној Европи.

„Раст БДП-а у Србији у 2009. години биће највише 3,5 одсто”, казао је Динкић и додао да ће спољнотрговински дефицит бити смањен пошто се очекује пад увоза и задржавање извоза на нивоу из прошле године. Главни проблем српског извоза у 2009. години, навео је, биће пад цене метала у свету.

Динкић је на уводном министарском панелу Јуромани форума навео да су банке у Србији у прошлој години пословале са профитом, тако да, како је истакао, „не брине да ли ће бити новца”, већ колика ће бити цена позајмљивања.

Динкић тврди да ће се Србија у 2009. години више задуживати како би обезбедила милијарду евра за дефицит буџета и отплату дугова и старе девизне штедње. „Тај новац Србија ће обезбедити тако што ће једну трећину имати из приватизационих прихода, друга трећина биће обезбеђена задуживањем у Србији, а преостало задуживањем у иностранству”, казао је Динкић и додао да милијарду евра није велики новац, то јест да је то око три одсто бруто домаћег производа (БДП) Србије.

Он је очигледним назвао податак да Србија у веома тешким временима глобалне финансијске кризе стоји боље него земље у региону и да није имала потребе да интервенише у банкарском сектору.

„Влада је пројектовала да ће привредни раст Србије у 2009. години бити 3,5 одсто, а данас су економисти Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) изнели пројекцију да ће раст у региону централне и источне Европе бити један одсто”, навео је министар економије.

Динкић је навео да ће Србија упумпати значајна средства у ликвидност привреде јер ове године очекује мањи прилив новца и кредита из иностранства, што ће морати да се надомести средствима из српског буџета. „Задужићемо се нешто више него што смо раније чинили јер је Србија смањила јавни дуг у претходним годинама на 25 одсто БДП-а. „Задужићемо се за све битне пројекте”, навео је

Динкић и затим прецизирао да ће Србија најпре да се задужи за изградњу Коридора 10.

Динкић је најавио и да би до краја јануара Министарство финансија Србије требало да емитује државне обвезнице како би са тржишта покупило вишак ликвидности и обезбедило уредно функционисање буџета Србије.

Према његовим речима, на Јуромани економском форуму на велико интересовање наишао је данас расписан тендер за проналажење стратешких инвеститора за изградњу нових термоелектрана у Србији. „То је инвестиција од 1,65 милијарди евра на основу које би Србија требало додатно да побољша позицију у производњи електричне енергије и да постане један од значајнијих извозника у региону”, казао је потпредседник српске владе. Велики успех за Србију у овој години, истакао је Динкић, био би ако привуче две милијарде долара страних инвестиција.

Јуромани економски форум о централној и источној Европи окупио је око 1.000 државника, инвеститора, банкара и привредника из Европе који ће разговарати о утицају светске економске кризе на регион. Главне теме скупа су финансијска стабилност и банкарски сектор, берзе, инвестициони фондови, енергетика и инфраструктура.

На форуму ће бити одржан и округли сто о Србији на којем ће могућности инвестирања на српско тржиште, поред Динкића, представити и гувернер Народне банка Србије Радован Јелашић и државни секретар за привреду и приватизацију Небојша Ћирић.

Бета

-----------------------------------------------------------

Влада има „план Бе” за Бор

Динкић је изјавио да до сада нико није откупио документацију на тендеру за Рударско-топионичарски басен (РТБ) Бор и да је због тога тендер продужен за месец дана, али да Влада Србије има „план Бе” уколико тендер не успе, јер је РТБ важан за српску привреду. „Имаћемо састанак са руководством РТБ-а да пронађемо алтернативу за случај да нема стратешког партнера по овој цени. Сигурно да ће Бор бити приоритет у развојним плановима Србије”, рекао је Динкић.

На питање да ли мисли да је погрешно што је раскинут уговор са „Атеком”, Динкић је рекао да је проблем био што компанија није поштовала рокове и није дала адекватне гаранције. Он је поновио да на тендеру за РТБ Бор не могу да учествују ни „Атек”, ни румунски „Купром”, који су на претходна два тендера победили, али нису испунили обавезе.