Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Школски брод Јадран Хрватска сматра својом имовином

Битка за брод „Јадран"

Хрватска Влада је основала Комисију за поврат школског брода Јадран и друге војне имовине од Црне Горе
Битка за брод „Јадран"
Школски брод Јадран (Википедија)

Хрватска Влада је основала Комисију за поврат школског брода Јадран и друге војне имовине од Црне Горе, што је један од разлога због којег јој Хрватска у преговорима о приступању ускраћује сагласност за затварање поглавља о спољној политици.

Влада у својој данашњој одлуци наводи да је обострано договорено разматрање овог питања на нивоу стручних комисија јер је питање сукцесије војне имовине бивше ЈНА, посебно враћања школског брода Јадран, једно од отворених питања двеју земаља.

За председника Комисије с хрватске стране је именован шеф дипломатије Гордан Грлић Радманн, а чланови су још Андреја Метелко-Згомбић и Ванда Бабић Галић из МВЕП-а, затим Томислав Галић, Николина Волф и Желимир Латковић из Министарства одбране.

"Хрватска подстиче активан и отворен дијалог са Црном Гором ради решавања отворених питања у духу међусобног уважавања, добросуседских односа и на темељу важећег међународног права", рекао је на данашњој седници владе државни секретар Министарства спољних послова Франо Матушић.

Школски брод Јадран Хрватска сматра својом имовином, матична лука му је Сплит, али се почетком последњег рата нашао на ремонту у Црној Гори и отад га тамошње власти одбијају да врате.

Загреб ускраћује сагласност за затварање поглавља 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику, наводећи да не блокира Црну Гору, али да постоје "отворена питања" која треба решити, а међу њима је и брод Јадран, разграничење држава, нестале особе и процесуирање ратних злочина, пренела је Хина.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ах
Они не би били они да их не услове узимањем свега на шта желе да ставе шапе па макар немали никакав законски основ за то због противуставне сецесије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.