На Војномедицинској академији у Београду јуче је одржан састанак министра одбране Братислава Гашића и амбасадорке Немачке Анке Конрад поводом реализације пројекта „Озелењавање јавног сектора – Рехабилитација ВМА болнице”, а који се финансира у оквиру билатералне сарадње Србије и Немачке, на основу договора влада у Београду и Берлину. Укупна процена вредности пројекта је 211 милина евра, а јуче је саопштено да ће га у његовој првој фази Немачка развојна банка подржати са 50, а Европска унија са пет милиона евра.

Извођачи радова ангажоваће се на транспарентним тендерима по немачким стандардима.

У суштини, реч је о обнови зграде, а посебно њених инсталација у циљу побољшања енергетске ефикасности, смањења трошкова гаса, струје и воде, што ће наравно имати и значајан еколошки ефекат уз истовремено продужење века употребе овог објекта. Јучерашњи састанак и конференција за новинаре, која је одржана после њега, били су прилика за подсећање на значај ВМА на националном и регионалном нивоу – реч је једној од највећих војних здравствених установа у Југоисточној Европи.

Радови ће се изводити у фазама.

„Планирано је да прва фаза отпочне у трећем кварталу 2026. године и обухвата санацију конструкције објекта, реконструкцију крова на нижем делу објекта уз повећања термичког отпора проласку топлоте, реконструкцију система за припрему топле санитарне воде уз коришћење отпадне топлоте помоћу топлотних пумпи, реконструкцију водоводних прикључака итд. Позивам све велике српске компаније да учествују на тендеру”, рекао је Гашић.

Министар одбране је рекао и да се ради на томе да до 30. јуна следеће године ВМА добије нове расхладне системе, као и да 1.200 кревета буде замењено новим и најсавременијим.

Овај пројекат водиће Министарство рударства и енергетике, будући да је у његовој основи енергетска ефикасност. Помоћница министарке Маја Вукадиновић изјавила је да је енергетска санација болнице ВМА по вредности инвестиције појединачно највећи пројекат у области енергетске ефикасности.

„Војномедицинска академија данас троши око три пута више електричне енергије и гаса у односу на просечну потрошњу болницу сличне величине у Немачкој. Мере које ће се спровести у првој фази рехабилитације омогућиће уштеде у потрошњи енергије од најмање 35 одсто годишње, уз смањење емисије угљен-диоксида у истом проценту”, рекла је Вукадиновићева.

Амбасадорка Немачке Анке Конрад је истакла важност очувања архитектуре зграде ВМА, која је, како је рекла, заштићено добро Србије.

„Тражимо институције које могу да испоштују јединствену архитектуру ВМА, оне компаније које су у могућности да у ову зграду уграде систем за грејање који ће бити енергетски ефикасан, као и компаније које ће моћи да нам омогуће одрживе енергетске услове. Тендер је међународно отворен за компаније из Србије, региона и ЕУ”, рекла је Конрадова.

Троши струју као насеље од 20.000 становника

У рад је пуштена 1. јануара 1981. године, пре 45 година. У свом саставу има 26 клиника, 25 операционих сала, 11 института и Национални центар за контролу тровања. Површина корисног простора у згради ВМА је око 180.000 квадратних метара, у њој се налази невероватних 6.000 просторија и 38.000 светлећих тела. Ова институција месечно троши струју колико и насеље од око 20.000 становника. У време Југославије ова установа је била намењена збрињавању војних лица, а од 2008. године отворена је и за лечење цивила.