Ближи се крај првог полугодишта актуелне школске 2025/26. године. У ђачким круговима већ је почело одбројавање дана до зимског распуста, а има их толико да основци и средњошколци могу да их изброје на прсте. У највећем делу и највећем броју школа Србије пред ученицима је још мање од десет наставних дана и упола мање пред њиховим вршњацима у школама у северној покрајини. Наставне обавезе за први део ове школске године у Војводини се завршавају у уторак 23. децембра, док ће у осталим крајевима државе трајати седмицу дуже, до уторка, 30. децембра 2025. године, предвиђено је календарима образовно-васпитног рада. И то је уобичајено због прославе Божића по грегоријанском (25. децембар) и јулијанском календару (7. јануар).

За све осмолетке и средње школе – осим војвођанских, календаре рада утврђује републичка просветна власт, односно Министарство просвете, док за школе у северној покрајини календар рада кроји Покрајински секретаријат за образовање.

Зимски распуст део је првог полугођа и за све ђаке у предуниверзитетском школству трајаће непуне три недеље. За ученике војвођанских школа пауза која обухвата божићне и новогодишње празнике који се ближе званично почиње у среду, 24. децембра, а завршава се у петак, 9. јануара. За већину основаца и средњошколаца у остатку државе предстојећи распуст званично ће трајати од среде, 31. децембра, до петка, 16. јануара.

Друго полугодиште најпре почиње у Војводини и то у понедељак, 12. јануара 2026. године, док ће у остатку Србије после зимског предаха од школских обавеза ђаци бити у клупама од понедељка, 19. јануара. Недуго затим, куће знања ће прославити Дан духовности и школску славу Светог Саву (27. јануар), што је у школама радни, али ненаставни дан.

У другом полугодишту, све до краја ове школске године, основце и средњошколце на националном нивоу очекују још најмање два распуста и то: пролећни и летњи. Наиме, као нерадни дани у школским календарима које су утврдиле и покрајинска и републичка просветна власт обележени су 15, 16. и 17. фебруар 2026. године, од недеље до уторка. Тада се празнује Дан државности или Сретење. Али, иако ови дани нису радни дани ни за војвођанске школе, у важећем правилнику који је утврдио надлежни Покрајински секретаријат ова пауза се не назива распустом, а ученици основних и средњих школа у Војводини ће, након овог предаха, на часовима у школама бити већ у среду, 18. фебруара. За разлику од њих, школарци већине школа широм Србије од понедељка, 16. фебруара, до петка, 20. фебруара, биће на Сретењском распусту, како је прописало Министарство просвете.

Пролећни распуст у Војводини трајаће од 3. до 14. априла и обухватиће и католички (5. априла) и православни Васкрс (12. априла). За ученике у осталим крајевима Србије пролећна пауза од школских обавеза биће нешто краћа, од 10. до 14. априла. Међу празницима који се обележавају у школама у току школске године су и: 21. фебруар – Међународни дан матерњег језика; 10. април – као дан сећања на Доситеја Обрадовића, великог просветитеља и првог српског министра просвете; Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату (22. април), Дан победе (9. мај)...

Школска година званично траје до 31. августа 2026. На најдужи летњи распуст на прелазу између средњошколског и високог образовања први ће, као и увек, отићи – матуранти гимназија. За њих ће часови у четвртој години школовања трајати до петка, 22. маја. Недељу дана касније, у петак 29. маја, из клупа ће изаћи и ученици завршног разреда (и четворогодишњих и трогодишњих смерова) средњих стручних школа. И за ученике осмог разреда основних школа последњи наставни дан биће 29. мај, али за њих распуст почиње када заврше полагање мале матуре. Основци од од првог до седмог разреда, наставу ће похађати до петка, 12. јуна, а летњем распусту ће званично бити од понедељка, 15. јуна. Средњошколци који у овој години похађају разред који није завршни часове ће имати до 19. јуна, док ће према званичном календару летње ферије за њих почети у понедељак, 22. јуна. Летња пауза од школских обавеза у предуниверзитетском школству завршава се у понедељак, 31. августа 2026. године, када и ова школска година.

До 30. децембра осмаци бирају предмет за трећи тест на малој матури

Мали матуранти до 30. децембра 2025. године бирају предмет који ће полагати на трећем тесту завршног испита којим им предстоји у јуну као обавезно тестирање за крај осмолетке и упис у средње школе. Своје опредељење евидентирају онлајн на порталу „Моја средња школа” (МСШ) или писаним путем у школи који похађају, а могу да изаберу један од пет понуђених предмета, и то су: биологија, географија, историја, физика и хемија. Да ли је добро забележен предмет који су изабрали, мали матуранти моћи ће да провере на порталу МСШ или непосредно у школи од 19. до 23. јануара 2026. године. Уколико се буду предомислили и желели да промене предмет који су одабрали, моћи ће то да ураде 28. и 29. јануара, али не само тада. Као део припрема за полагање завршног испита за крај основног образовања биће уприличена проба ове провере знања 27. и 28. марта. Након тога осмаци ће бити у прилици да промене предмет који су пријавили за трећи матурски тест и донесу коначну одлуку и унесу у званичну евиденцију 1. и 2. априла непосредно у осмолетки коју похађају. После тога неће бити дозвољено мењање одабраног предмета. Мала матура је, подсетимо, испит на којем се полажу три теста у три дана и то су српски (матерњи) језик, математика и изабрани предмет. Највише осмака у прошлој школској години на трећем матурском тесту полагало је географију, а најмање физику. Завршни испит за актуелне мале матуранте биће одржан 15, 16. и 17. јуна 2026. године.

Недеља сећања и заједништва

Празник рада и у школском календару означен је нерадним данима, и то ће у овој школској 2025/26. години бити петак, 1. мај, и субота, 2. мај. У недељу, 3. маја 2026. године навршиће се три године од масовног убиства које је у ОШ „Владислав Рибникар” на београдском Врачару починило дете, тада тринаестогодишњи ученик ове осмолетке. Наставна седмица која након тога следи, од 4. до 8. маја, биће Недеља сећања и заједништва, у знак неговања културе сећања и одавања почасти невиним жртвама – ученицима и младима, кроз примере добре праксе и школске активности усмерене на развој и промоцију хуманости, емпатије, толеранције, поштовања и дијалога.