Сиромаштво у сенци „велике Албаније”

Поскупљења прехрамбених производа све више оптерећују кућне буџете на Косову и Метохији. Ни најбољи статистичари не могу тачно да утврде јесу ли и колико плате заиста порасле, али зато цене вртоглаво расту, што им отежава живот, па нису ретке ситуације да домаћице купују јаја на комад. Мало је домаћинстава која могу да за 30 јаја издвоје најмање 4,4 евра, док на неким пијацама у Приштини цена достиже и 4,92 евра. И уместо да то буде главна тема у предизборним кампањама све учесталијих избора у покрајини, косметски Албанци очигледно немају храбрости да то питање покрену у предизборној кампањи. Утркујући се у „великоалбанским паролама”, нападима на Србе и измишљањимa српских војних база близу административне линије, њихова кампања готово да озбиљније не обрађује економске теме.

Чак ни то што им јавни превоз у Приштини није радио неко време из политичких разлога није био повод да озбиљније покрену ово питање. Утолико је већа иронија порука Албина Куртија од пре неколико дана, када је отварајући сувишни пешачки мост преко Ибра, у Косовској Митровици грађанима рекао: „Пешачите што више, идите са северног у јужни део и из јужног у северни део.” Устврдио је и да овај мост „нема етничку припадност”.

То би могло да се каже и за економију и животни стандард, али политика албанских партија очигледно води финансије у понор, који је све теже сакрити осмесима и слаткоречивошћу. У време инфлације овакво повећање цена основних животних намирница је као додавање гаса аутомобилу који иде право у зид. То није изненађење за министарку државне управе и локалне самоуправе и потпредседницу Главног одбора СПС-а Снежану Пауновић, која каже да су многи који имају интелекта напустили Косово и Метохију и да је то било очекивано чим су добили визну либерализацију. За „Политику” наводи да на Космету данас живе људи којима се намеће наратив платформе засноване само на прогону Срба и утемељене на мржњи према Србима и приморани су да размишљају само о томе, „а не да сагледавају финансијску ситуацију, јер новац добијају од дијаспоре која је многобројна и није без утицаја”.

Оцењује да албанске елите раде на томе да њихове потребе буду далеко мање, а да о неким визијама будућности не буде ни говора, осим оне националне, којом настоје да задоје своје сународнике скоро читав век. Каже да је крајњи циљ „велика Албанија” и све је томе подређено, по цену и да се не уклопе у све постулате 21. века, да немају исте амбиције као сви остали на Старом континенту и да приоритет не буде унапређење живота и стандарда, нити размишљање о побољшању економског статуса.

До те мере да се на друштвеним мрежама са профила албанских корисника са Косова и данас коментарише да су све били спремни да жртвују само да, како наводе, Србима виде леђа. Сада када су те намере у добром делу испунили, они од те национално добитне комбинације неће одустати. „Немају одговорне политичаре који нуде платформу економског развоја, чак ни на тој творевини коју они зову државом, немају интелектуалце који би били спремни да понуде било какав искорак, већ једино умеју да мрзе Србе. Циљ им је да их све протерају и створе некакву државу. Зарад тога, спремни су да једу и сув хлеб ако треба”, каже Пауновићева.

На питање да ли могу да се очекују промене у економској политици косметских Албанаца, одговара да не верује ни да ће део Албанаца који мигрирају у западну Европу почети да праве све више проблема локалном, домицилном становништву. Неке навике, као што су сецесионистичке и терористичке акције, једноставно се не могу заборавити и то се не гаси чак и када напусте територију Републике Србије. „Очекујем да ће западна и централна Европа имати проблеме са навикама које косовски Албанци носе са собом у ове земље. Мислим да ће старо становништво полако природно изумрети, а да се млади људи из иностранства ни по коју цену неће вратити на ту територију која нема никакву перспективу. Ја, наравно, немам никакву носталгију с тим што верујем у нешто што се зове божја или космичка правда и могућност да после више десетина година Срби поново преузму контролу над јужном српском покрајином и да ће се онда вратити сјај Космету какав он има историјски и културолошки”, каже Пауновићева.

На питање да ли може да замисли представнике Албанаца да прихвате руку сарадње коју им годинама пружа председник Србије Александар Вучић, одговара да стиче утисак да није сигурна да имају свест да је дијалог неопходан, али да је сигурна да ће време пред нама натерати здраворазумске људе да седну за заједнички сто и да разговарају са централном Србијом и својим главним градом – Београдом, ако не на неку другу тему, онда бар на тему здравствене заштите. „Они све чешће користе услуге здравственог система у централном делу земље, јер им на Космету недостаје и кадра и капацитета и стручности. Верујем да ће у будућности њихова перспектива зависити од тога да се својој матичној држави обрате за заштиту од оних који су терористи обучени у мало боља и скупља одела, за разлику од оних карираних униформи које су носили 1999. године”, наводи Снежана Пауновић.

Сва досадашња искуства показала су да без директних страних инвестиција ниједна економија у развоју не може да напредује, па се ни на том пољу не може говорити ни о каквим елементима ионако лажне државности тзв. Косова. Изостанак прилива свежег новца, а донекле и европске помоћи као вид санкција које је Приштина трпела од стране ЕУ, колико год да је била реч о симболичним мерама, директно утичу на економски развој. Дакле, не развија се инфраструктура, нити тржиште, нити мала и средња предузећа. Увоз и „дознаке” из иностранства од грађана који су пореклом са Космета постају суштина економије, што је неодрживо на дуже стазе.

Око 40 одсто грађана тзв. Косова изјавило да им је живот тежи него 2020. године и да им је стандард опао, док 34 процента испитаника изражава оптимизам и верује да се квалитет живота побољшао, показало је истраживање компаније „Валикон”. Око 70 одсто грађана је забринуто због раста трошкова и инфлације, а 68 одсто каже да све више купују у продавницама са нижим ценама. Куповина током акција и промоција је још једна од стратегија штедње, које користи 65 одсто потрошача, док велики проценат грађана одустаје од трошкова за производе и услуге које не сматрају неопходним. А само 20 одсто грађана успева да одржи исти ниво штедње као раније.

На основу обрачуна за четворочлану породицу коју чине двоје одраслих и двоје деце у школи за покривање основних трошкова потребно је 1.152 евра. Тренутно на тзв. Косову само сваки шести запослени може да достигне ову плату. Животни стандард у покрајини далеко је нижи него било где другде у Србији, као и од земаља региона и Европске уније, јер просечан грађанин на годишњем нивоу потроши свега 1.511 евра или свега 126 евра месечно. Према подацима тзв. косовске агенције за статистику, косовска породица у просеку за годину дана потроши 7.803 евра, односно 1.511 евра по глави становника. То грађане територије Косова сврстава у најсиромашније у Европи, објавили су приштински медији.

А некадашњи председник Извршног већа Косова и Метохије Зоран Анђелковић каже да се на основу тема у више изборних кампања на Космету може закључити да економија неће скоро бити главна тема. За наш лист наводи да није лако да се баве економијом која им је у хаосу јер за тако нешто су потребни стручни кадрови, а то је управо оно у чему приштински систем оскудева. „По истраживању ЕБРД-а највећи пад броја становника у Европи је на Космету и у Албанији и то чак 40 одсто је мање људи. То је доказ да људи тешко живе и да напуштају ту територију. Занимљиво, а кажу да је Албанија ближа уласку у ЕУ, а толико људи им је отишло. По том рецепту ваљда када би отишло пола становника Србије, били бисмо на прагу уласка у унију, што је бесмислено. Ваљда би то на Западу тумачили као ’спајање породица’, јер ако је 40 одсто људи отишло, ред је да им се прикључе и остали”, шеретски каже Анђелковић.

Додаје да бављење озбиљним питањима подразумева да се имају предзнање и искуство у раду и то је комплексан изазов. Наводи да су потребни много велика посвећеност, економске и дипломатске вештине и убеђење да би постојала визија о томе да нешто конкретно буде створено. „Све дотле док албанске политичке и интелектуалне елите не буду имале храбрости да повуку храбре потезе, они се неће макнути са дна. Да вас подсетим да је свега 27 одсто људи на почетку подржавало пројекат ’Београд на води’, а сада га подржава више од 80 одсто. Када хоћете да направите економски искорак, онда су потребне и храброст и визија. За протеривање Срба и нападе на Србе није потребна никаква храброст и довољно је да будете мало више будала и да имате подршку са Запада за то шта радите и немате никаквих проблема”, закључује Зоран Анђелковић.

А политичка аналитичарка Мина Зиројевић каже да је не изненађује економска политика косметских Албанца и да су они, ипак, своје приоритете поређали како треба. За „Политику” истиче да људи који живе у иностранству шаљу новац и тиме омогућавају да људи који су остали на Космету успевају некако да преживе. „Обичан човек на Космету тешко живи, али у дијаспори живи веома добро. Не знам да ли сте прочитали, али врши се озбиљан притисак да албански језик буде четврти званичан језик у Швајцарској. Значи има их доста и новац који су зарадили користе да би купили хотеле и спа центре. Њихова дијаспора је веома богата и имућна и имају могућности да шаљу огроман новац кући, на Космет. Она треба да схвати да је њима важно да независност направе на туђој територији која ће бити њихова и бити граница и бедем према Србији. Засад су главна борба и приоритет да се оствари што више и то је још осамдесетих година прошлог века проглашено у Тирани, где су они, између осталог, рекли да ће узети Косово, ’прешевску долину’ и то од Ниша ка Приштини, добар део Македоније, део Црне Горе и на крају и део Грчке. Можемо да видимо да они корак по корак све то и раде”, каже Мина Зиројевић.

Додаје да нигде нису одустали ни од чега и да је питање да ли сада у овом периоду има новца или нема, за један део становништва нешто што је пролазно, а да ће држава бити вечна. „Мислим да ми треба мање да гледамо материјалне ствари и треба да се посветимо неким другим приоритетима, јер када се остваре те материјалне ствари, можда нећемо имати где да трошимо и нећемо имати добар део своје земље. Поготово ако наставимо да се понашамо недомаћински према јединој домовини коју имамо”, истиче Зиројевићева.

Наглашава да ће косметски Албанци прихватити дијалог само када је њима то у интересу и да они неће прихватити разговор где неће имати „јака леђа” и да нису обезбедили подршку великих сила. „Поново иде Божић, а ја се увек сетим оне деце која су нападнута само зато што су носила Бадњак. Ко је због тога одговарао? Зато је потребно да почнемо да мењамо наратив и размишљамо на другачији начин о остварењу наших националних интереса који се не темеље на новцу”, каже Мина Зиројевић.

Највећи демографски пад у Европи

Албанија и тзв. Косово суочавају се са највећим губитком становништва у посткомунистичком простору, показује извештај Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) „Транзиција 2025–26: Стари, али храбрији свет”. Према подацима, дугогодишња емиграција већ оставља озбиљне последице на економски раст, тржиште рада и фискалну стабилност, преноси „Албанијан пост”. ЕБРД упозорава да се оваква демографска динамика претвара у „значајно економско успоравање”, утичући на продуктивност, инвестиције и радну снагу. Подаци из извештаја показују да је Албанија изгубила око 40 одсто становништва из 1990. године, рачунајући нето емиграцију у периоду 1990–2023, што је један од највиших нивоа међу свим економијама које покрива ЕБРД. Природни прираштај надокнадио је око 27 одсто, али недовољно да се заустави дугорочни пад.

Лажна држава Косово је, према извештају, претрпела највећи демографски пад у Европи, јер је око 50 одсто становништва од 1990. године напустило ову територију. Иако је природни прираштај износио око 40 одсто, масовни одлив младог становништва и даље драстично утиче на укупан број становника. ЕБРД бележи да је допринос становништва расту БДП-а по глави становника у Албанији од 2000. до 2023. био константно негативан – око 0,2 процентна поена годишње. Прогнозе за период 2024–2050. показују још дубљи пад, до 0,4 процентна поена за једну годину.

Ни у периоду 2050–2100. допринос становништва не прелази у позитиван, што указује да ће последице старења становништва и недостатка радне снаге трајати деценијама. ЕБРД сврстава Албанију и тзв. Косово међу најугроженије економије када је реч о дугорочном паду потенцијалног раста, посебно у поређењу са земљама чија популација и даље расте, као што су Турска, Египат или државе централне Азије. Банка упозорава да ће масовна емиграција наставити да ограничава економски напредак уколико се хитно не предузму мере за повећање продуктивности, технолошка улагања, јачање људског капитала и унапређење пословне климе.