Зашто се јавља промуклост код деце

Промуклост код деце (дисфонија) настаје услед поремећаја нормалних вибрација гласних жица у ларинксу (гркљану), што доводи до промене боје, јачине и квалитета гласа. Код деце се промуклост јавља чешће него код одраслих због анатомске и функционалне незрелости структура ларинкса, као и због специфичних навика и неразумевања у коришћењу гласа.

Како истиче примаријус др Владан Шубаревић, специјалиста ОРЛ и председник Удружења „САПО”, најчешћи механизми настанка промуклости настају из два разлога, а то су пре свега запаљења слузнице ларинкса (меких ткива), најчешће у склопу акутних вирусних инфекција горњих дисајних путева (акутни ларингитис), што доводи до отока гласница и поремећаја вибрација, што се манифестује нагло насталом промуклошћу, коју веома често прати кашаљ. Други најчешћи разлог припада функционалном преоптерећењу гласница (злоупотреба гласница) услед учесталог викања, плача, гласне игре или што је још важније неадекватне гласовне технике. Због тога лагано могу да се развију структурне промене на гласницама у виду задебљања и чворића и промуклост постаје хронична.

– Значајно ређи разлози за промуклост код деце су хронична иритација ларинкса, најчешће због гастроезофагеалног или ларингофарингеалног рефлукса, алергијских инфламација или постназалног сливања. У неким случајевима удисање иританса, нарочито дуванског дима и аеро-загађења из околине могу да доведу до сличних симптома и тегоба, као и туморске промене на гласницама (код деце је релативно честа папиломатоза као последица ХПВ инфекције, која настаје проласком кроз порођајни канал мајке која има ХПВ). И најређе, ту су урођене аномалије ларинкса, неуролошки поремећаји, парализа гласница или туморске промене такође дају симптом промуклости. У основи свих наведених узрока налази се недовољно или неправилно затварање гласница, што резултира промуклим, храпавим или слабим гласом – појаснио је др Шубаревић.

Ако је промуклост настала нагло, уз цурење носа, кашаљ, бол у грлу, температуру, то је најчешће вирусни ларингитис, инфекција горњих дисајних путева, и у пракси се иницијално дете води код педијатра. Типично се таква промуклост повлачи у току једне до три недеље, уз постепена побољшања. Ако промуклост код детета траје дуже од три недеље, а нарочито ако је без јасног побољшања, малишана треба упутити дечјем ОРЛ ради прегледа и процене стања гласница.

У стручним смерницама за промуклост најчешће се наводи да је након четири недеље обавезна процена гласница (ларингоскопија или упућивање некоме ко је може урадити), или раније ако постоји сумња на озбиљнији узрок. Ако је дете већ добило терапију од педијатра (нпр. за инфекцију или алергију), а промуклост и даље постоји или се стално враћа, то је такође разлог да се дете упути дечјем ОРЛ.

– Има ситуација када је дете потребно хитно упутити на ОРЛ преглед, а то је када постоји отежано дисање, „увлачење” грудног коша, „звиждање”, уз промуклост, као и отежано гутање, гушење, хиперсаливација или сумња на страно тело. У релативно хитнија стања такође спадају промуклост после гушења, хемијске иритације, опекотине, или након трауме врата или промуклост након интубације или операције као и нагла промуклост без прехладе уз слабост гласа, што је сумња на неуролошки узрок. Дијагноза промуклости код деце поставља се поступно, уз комбинацију анамнезе, клиничког ОРЛ прегледа и прегледа гласница. Комплетан ОРЛ преглед обухвата преглед носа, ждрела и крајника, процену дисања и преглед врата. Златни стандард у педијатријској популацији је флексибилна фибероптичка назоларингоскопија која се изводи кроз нос пласирањем камере, јер је кратка, безболна и омогућава директан увид у изглед и покретљивост гласница. На овај начин најчешће се откривају промене на самим гласницама и њихова покретљивост, али стиче се визуелни увид у све структуре горњих дисајних путева код деце. Код старије деце дијагностика се може допунити функционалном проценом гласа, често у сарадњи са супспецијалистом фонијатром, нарочито када се ради о поремећајима начина формирања гласа – наводи наш саговорник.

Лечење промуклости код деце зависи пре свега од узрока, а не од симптома, и зато се спроводи циљано, након постављања дијагнозе, додаје др Шубаревић.

– Суштина лечења промуклости код деце је индивидуални, конзервативни приступ, са нагласком на едукацију и гласовну хигијену, јер се правовременим и правилним лечењем у највећем броју случајева постиже потпуни опоравак гласа. Опште мере превенције промуклости заснивају се на очувању здраве функције гласница и правилним гласовним навикама. Најважније је избегавање гласовног напрезања, посебно викања (вртићи и школе, деца из жеље за доминацијом вичу, и стварају погрешне вокалне навике), дуготрајног гласног говора и учесталог прочишћавања грла, као и избегавање шаптања које додатно оптерећује гласнице. Код деце која имају склоност ка промуклости или већ постоје гласовни проблеми, значајну улогу има едукација о правилној употреби гласа, уз по потреби сарадњу са логопедом или фонијатром. Неопходна је адекватна хидратација, јер су добро хидриране гласнице отпорније на иритацију, уз одржавање оптималне влажности ваздуха у просторијама у којима дете борави. Важно је и избегавање дуванског дима и других иританса, укључујући пасивно пушење и аеро-загађење – појашњава др Шубаревић.

О овом проблему ће стручњаци разменити мишљење и на 15. САПО конгресу, који ће од 14. до 17. маја следеће године бити одржан на Копаонику.

– Главна тема је „Дисајни пут код деце”. Заједничким наступом педијатара и дечјих оториниларинголога, што јер и била идеја и разлог формирања ове организације, биће обрађена сва најважнија стања у патологији дисајног пута код деце. Дисајни пут код деце и патологија истог се у великој мери разликују од исте проблематике код одраслих и потребна је једна мултидисциплинарна сарадња како би се деци пружила оптимална дијагностика и лечење. Као и свих претходних 15 година, учесници ће након скупа изаћи богатији за нова сазнања која ће моћи одмах да примене у пракси – додао је др Шубаревић.