Обамин дан први: стопирање Гвантанама

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 21. јануара – С новим председником Бараком Обамом, првим црнцем на челу Беле куће, Америка је на – системској преправци. Одмах по ступању на дужност, јуче, његов тим је издао налог за привремено стопирање и преиспитивање поступака према затвореницима у Гвантанаму, а уследиће, најављено је, и други резови за отклањање врло неугодне заоставштине Џорџа Буша чије су једностраности смањиле престиж Вашингтона и код сународника и у свету.

Готово је с прославама, почиње исписивање новог великог поглавља америчке историје, поручио је Обама на „официрском балу”, који је телевизијски преношен војницима разасутим по глобусу, а понајвише на фронтовима Ирака и Авганистана. Од њега се, према првим реаговањима стручне и најшире јавности, очекује да оствари и те речи и оне које су доминирале његовим јучерашњим говором као и наступима у изборној кампањи – да с њим почињу битне промене у америчкој унутрашњој и спољној политици.

У наступу, пред милионским скупом инаугуралног спектакла, Обамином ораторству је недостајала конкретност, али у његовим начелним ставовима овдашњи аналитичари налазе основе да их објасне као довољне за тврдњу како ће Америка добити ново, лепше лице. Као што је преобликовао Демократску партију да би од ње добио номинацију (победивши фаворизовану Хилари Клинтон) и бирачко тело (да у финалу порази републиканца Џона Мекејна), Обама сада намерава да преобликује и америчку власт тако да заиста служи грађанима, истиче се у уводнику „Њујорк тајмса”, уз позивање на исказе новог председника.

Истоветну „смерницу” истичу и други медијски тумачи говора, у коме је Обама најавио ослобађање од „догми које су предуго гушиле нашу политику” као и од „лажног избора између наше безбедности и наших идеала”. Преокретна важност придаје се и његовим назнакама да „није важно да ли је влада велика или мала већ да ли помаже домаћинствима да раде за пристојну плату, достојну пензију”, као и да је суштина америчког пута другачија од схватања по којима је „уживање важније од рада” и од тежњи ка „задовољствима само у богатству и слави”.

Извесне преправке наслућују се и у спољној политици. Потврда за то углавном се концентрише на Обамине поруке свету да је Америка „спремна да поново буде у лидерској улози”, да „наша моћ расте кад се разборито користи, снагом примера који пружамо, склада скромности и уздржаности”.

Наговештај промене понашања према другима види се и у његовим позивима да се следи пример ранијих генерација „које су победиле фашизам и комунизам, не само ракетама и тенковима, него и чврстим савезништвима и истрајним уверењем”. Претходници су „схватали да не може да нас заштити само наша моћ, нити да нам даје за право да радимо што нам се прохте”.

Из оваквих напомена се закључује да ће се Обама потрудити да поправи односе са светом, да јача партнерство и да поврати „глобално лидерство” Америке „која треба да се промени јер се и свет променио”. Шта би то требало да значи у конкретним случајевима – остаје да се види.

Обама је, у целини узев, инаугуралним говором тежио да подстакне на повећану дозу унутрашњег и спољног обједињавања. И да шири оптимизам, после осам година Бушових „застрашивања”.

Постоји, ипак, низ разлога за „здрави скептицизам”, истиче овдашњи лист „Политико”. Међу њима су: искуство које учи да је Обамина екипа хваљена, због сабраног искуства, као и пре осам година Бушов тим који је је сада испраћен као један од најнепопуларнијих у историји, као и да сада, као и онда, недостаје аналитичко-критички приступ главних медија према власти.

Проблеми су, уз то, дубоки. У готово истој мери, како се и иначе често дешава, као узлет нада.

-----------------------------------------------------------

Разграбљене новине

Вашингтон, 21. јануара – Ко каже да је писана штампа у кризи: од јутрос се за новине широм Америке чекало у дугим редовима. Читаоци су похрлили да купе примерке на којима је „чврсто записана историја” – председничка инаугурација Барака Обаме.

Јагма је владала и за издања у којима су били извештаји о Обаминој изборној победи прошлог 4. новембра. Ти примерци су доштампани и сада се продају као „сведочанства историје”, по вишеструко вишој цени од уобичајене.