Интензивно се спремамо за пријем „рафала”

Данас обележавамо 113 година од оснивања Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране (РВ и ПВО) далеке 1912. године, у време Првог балканског рата. Међу првима смо формирали ратно ваздухопловство и употребили га у ратним условима, прва жртва у војним ваздухопловствима у свету је наш пилот Михаило Петровић. Наши ваздухопловци свој патриотизам и професионализам доказали су и у Првом светском рату, Другом светском рату као и током НАТО агресије на СР Југославију 1999. године. Очување традиције, а посебно сећање и пијетет према погинулим припадницима вида којим командујем, део је нашег идентитета. Негујемо традицију која је битна не само за војску, него и за наш народ, каже у интервјуу за „Политику” генерал-мајор Бране Крњајић, командант РВ и  ПВО Војске Србије поводом 24. децембра – Дана РВ и ПВО.

„Србија и данас и те како има чиме да се похвали кад је РВ и ПВО у питању. Обновили смо транспортну авијацију – имамо нови тип транспортног авиона Ц-295, обновили смо хеликоптерске јединице са три типа хеликоптера, мењамо „мигове 29” „рафалима”. У години која је на измаку наставили смо тренд опремања наших јединица, што смо и медијски пропратили ангажовањем медијских кућа. Комплетирали смо испоруку одређених система наоружања, пре свега мислим на нека ракетна средства. Ракетни систем HQ-17А је комплетиран, набавили смо систем за електронска дејства „красуха”, наставило се са испоруком хеликоптера које смо раније уговорили са „Ербасом”. Набављали смо доста друге опреме, наставило се и са модернизацијом. Неки ефекти ће можда бити видљиви већ од пролећа. Нагласио бих да је набавком даљински пилотираних ваздухоплова поново успостављена способност пуног капацитета извиђачке компоненте вида. Сви параметри квантитета обуке попут сати налета пилота, данас су значајно повећани у односу на периоде пре процеса ревитализације и модернизације целокупног вида. Сматрам да је ниво оперативних способности РВ и ПВО такав да омогућава апсолутну и непрекидну контролу ваздушног простора, заштиту његовог суверенитета, као и професионално извршавање свих постављених задатака”, каже генерал-мајор Крњајић.

Набавка „рафала” је вероватно најзначајнији пројекат за РВ и ПВО последњих деценија. Шта се конкретно сада ради у вези припрема за испоруку тих авиона?

Овде се не ради само о куповини и испоруци авиона, „рафал” је веома сложени пројекат на коме интензивно радимо. Као што је познато, прошле године потписан је уговор о набавци тог вишенаменског борбеног авиона и испорука првих авиона очекује се у 2028. години, Комплетирање ескадриле од 12 авиона је процес који ће трајати још неки период након тога. У току је реализација процеса који ће омогућити прихват тог ваздухоплова, у питању је велики број активности, формирани су одговарајући тимови у оквиру система одбране који су задужени за тај пројекат. Наравно, у том смислу ће бити потребне и адекватне инфраструктурне претпоставке, селекција и обука људства, прилагођавање организацијско-формацијских структура јединица и бројне друге активности. Створити услове, објекте за смештај „рафала” и друге технике коју смо набавили, је изазован задатак, поставили смо одређене захтеве и у току је пројектовање. Набавке средстава као што је „рафал” су дугорочне, планира се њихова вишедеценијска употреба па је и самим тим све то комплексан процес.

Шта је урађено по питању модернизације авиона „миг 29”?

Сви борбени авиони „миг 29”, једноседи, су прошли кроз процес модернизације. Постоји прецизан век употребе авиона прописан од стране произвођача. „Мигови 29” ће се користити у сваком случају до 2030. и 2031. године. И имали смо у виду тај прелазни период, долазак првих „рафала” очекује се 2028. године. Међутим, то не значи да ћемо их одмах ставити у пуну употребу, и у страним ваздухопловствима процес усвајања и стицања способности за основне задатке на новом борбеном авиону траје. Да ли ће евентуално бити продужења ресурса „мигова 29”, о томе ће се одлучивати на вишим нивоима командовања. Модернизација ових авиона је посебно фокусирана на нападно-навигацијски систем. Проширена је палета наоружања наших „мигова 29”, увели смо и вођено наоружање ваздух–земља, док је проширена и палета наоружања ваздух–ваздух. Побољшане су карактеристике радара, дорађен је хардверски.

Међу онима који прате авијацију спекулише се да се разматрају набавке још неких ваздухоплова за РВ и ПВО, као што је школски „пилатус ПЦ 21”, да ли је то тачно?

Није тајна да смо у поступку испитивања тржишта и таквих врста ваздухоплова. Постоје различити приступи у обуци пилота. Да ли користити турбопроп авион који је мањи, јефтинији за одржавање и обуку, или школско-борбени млазни авион? Нисмо анализирали само „пилатус ПЦ 21”, очекује нас још презентација. Видећемо да ли ће то бити у Србији или ће наши пилоти да путују у иностранство, као што су били у Швајцарској за „пилатус”, или у Чешкој за Л-39. За сада нама „ласта” и Г4 још увек задовољавају основне потребе за школовање, али свакако је време да разматрамо и набавку још неког школског авиона да би у неком наредном периоду заменио и авион Г4 који користимо деценијама. И још су старије „утве 75” чија се замена такође разматра. Оне су нам и данас исправне, то је авион који је све издржао, управо због тога што су се на њему летели они са најмањим искуством, који најмање могу да се посвете прецизном летењу и чувању технике. После свих толиких година, у неколико наврата сам то рекао, тим авионима треба дићи споменик. Ја сам, као питомац Средње ваздухопловне војне школе летео на селективном летењу на том авиону давне 1988. године.

Да ли су нови системи ПВО кинеске производње HQ-17А и осматрачки радари ГМ-400 француске производње укључени у систем дежурстава, односно непрекидну контролу и заштиту ваздушног простора Србије?

Подсетићу читаоце да смо претходно набавили ФК-3, систем великог домета, он је увелико у употреби у систему дежурства. Осматрачки радари ГМ-400 су чим су испоручени, пошто је обука изведена пре испоруке, уведени у систем дежурства односно у, како ми то кажемо, у стално задејствоване снаге за контролу и заштиту ваздушног простора Србије. Ракетни систем HQ-17А је комплетиран ове године. Део људства је у НР Кини завршио комплетну обуку са бојевим гађањем, тако да се врло брзо очекује употреба овог система у стално задејствованим снагама за контролу и заштиту ваздушног простора. Намењен је за одбрану одређених тачака а између осталог да брани ракетни систем ФК-3 и простор у коме се он налази. За сада смо набавили две батерије HQ-17А.

Дешавају ли се повреде нашег ваздушног простора, посебно када је реч о војним летелицама, укључујући и беспосадне ваздухоплове?

Повреда ваздушног простора је све мање, неких намерних повреда и упада нисмо имали скоро. Ако посумњамо да до тога може да дође, ми реагујемо тако што подижемо ловачку авијацију или активирамо и ракетне системе. Поготово данас са употребом нових осматрачких радара великог домета, много је бржа обрада и проток информација о ситуацији у ваздушном простору, а време реакције је значајно скраћено. Користимо сваку прилику у којој можемо да „узбуњујемо” цео наш систем и увежбавамо рад свих делова РВ и ПВО. У последње време видљива је наша врло интензивна активност контроле ваздушног простора у смислу провере карактеристичних транспорта ван редовног саобраћаја, а то су летови стране војне транспортне авијације која прелеће преко Србије у друге земље, што је израз могућности наших нових средстава и високог нивоа обучености припадника РВ и ПВО. Не узнемиравамо посаде тих авиона, нити прекидамо летове, они често и не знају на који начин смо присутни, али некад их обавестимо да су контролисани, да је све у реду и да могу да наставе са својим летом. Све је то уједно и добра тренажа за наше  пилоте и за цео систем стално задејствованих снага за контролу и заштиту ваздушног простора. Иначе, овакве активности у својим ваздушним просторима спроводе и друге земље.

Данас је време дронова, мислим на ове мање дронове, не на велике, беспилотне летелице. Да ли су они ваша надлежност и проблем, да кажем, и у смислу заштите ваздушног простора, а на крају крајева и јединица РВ и ПВО?

Што се тиче већих војних летелица тог типа, даљински пилотираних ваздухоплова, то јесте наша надлежност. Међутим, када су у питању мали дронови који се могу набавити у слободној продаји, то није надлежност само РВ и ПВО. Регулатива постоји, али мора постојати адекватна едукација, људи који их користе понекад то раде ризично по ваздушни саобраћај, посебно у близини аеродрома. Ипак, до сада нисмо имали већих проблема. Што се тиче употребе малих дронова у ратним дејствима, што видимо у савременим оружаним сукобима, за борбу против њих треба поседовати одговарајуће наоружање и другу опрему како би се елиминисала та опасност. Наше и јединице Копнене војске се опремају средствима против таквих дронова.

Прилагодићемо се савременим младим генерацијама

Да ли РВ и ПВО планира прихват и обуку младих на обавезном одслужењу војног рока када буде обновљено и за које специјалности?

Ми смо спремни за пријем младих на служење обавезног војног рока, уредили смо смештајне капацитете у касарнама, на аеродромима и другим објектима. Није се ишло на концепт традиционалне касарне какве памте старије генерације, смештај је савремен, разматра се успостављање интернета, кабловске телевизије, неће бити кревета на спрат као раније, купатила су новија… Свесни смо потреба савремених младих генерација и прилагодићемо им се, а верујем и они војсци.

Рођендан на празник ваздухопловаца

Гернерал-мајор Бране Крњајић рођен је 24. децембра 1969. у Аутуну у Француској, баш на данашњи дан који ће касније постати Дан РВ и ПВО Војске Србије. Његова породица је пореклом са подручја Козарске Дубице. Завршио је Ваздухопловну војну академију у Задру, распад Југославије га је затекао на школовању у Пули. Пребачени су у Тузлу где је, када је почињао рат у БиХ, постао официр. Као пилот надзвучне авијације распоређен је у Батајницу где га је 1999. затекла НАТО агресија на СР Југославију. Познавао је у том рату страдале пилоте и старешине РВ и ПВО. Са Зораном Радосављевићем је био у ескадрили, командант им је био Миленко Павловић. Виђао је и Љубишу Величковића, некадашњег команданта РВ и ПВО који је и на тој функцији долазио на аеродром и активно летео.

Исто то данас ради и генерал Крњајић, приликом овог интервјуа у Команди РВ и ПВО у Земуну затекли смо га у пилотском комбинезону, за себе у шали истиче да је најстарији пилот у РВ и ПВО. Када има времена, као инструктор летења радо преноси знање млађим колегама.