Сијалица која штеди милионе евра

Једна класична сијалица би по правилу требало да светли око 1.000 сати, али често се дешава да „цркне” још при првом притиску прекидача. У богатој понуди на тржишту, наш купац углавном бира најјефтинији производ, који често није прошао контролу квалитета, премда, ко зна како, садржи декларацију. Тржишна инспекција из продаје сваке године повуче скоро милион примерака сијалица, обично страног порекла. Увозе се највише из Кине и Кореје, а сем тих са Далеког истока, у српским домовима макар накратко засветле и сијалице пристигле из Пољске, Украјине, Мађарске, Словеније и Француске.

Сем обичних могуће је купити нову генерацију штедљивих сијалица, које трају осам пута дуже и у свету су прави хит. Управо оне имају особину да значајно чувају енергију и стога ће се у продавницама земаља чланица ЕУ од 1. септембра обуставити продаја класичних сијалица. Да не би било „оштрог реза”, биће елиминисане у етапама, а прво ће нестати модели од 100 вати.

Србија би годишње сачувала око пет милиона евра уколико би сва домаћинства заменила само једну обичну сијалицу штедљивом. Према подацима стручњака, обична сијалица за месец дана уз шест сати дневног рада потроши 18 киловат-сати електричне енергије, док штедљива потроши 3,6 киловат-сати односно за 14,4 мање. Када се то преведе у разумљивији језик новца, домаћинства би употребом једне штедљиве сијалице годишње уштедела око 3,2 евра, док би за осам година, колико је просечан век трајања ових сијалица, уштеда износила око 25,6 евра.

Како објашњава др Миомир Костић, редовни професор Катедре за енергетске претвараче и погоне Електротехничког факултета, две су основне предности штедљивих у односу на класичне сијалице.

– Користе четири пута мање снаге за исту количину светлости него обичне и трају осам пута дуже. Сијалице старијег типа могу да трају око 1.000 сати, а штедљиве чак 8.000 сати. Карактеристика обичних сијалица је да су веома осетљиве на напон, па се у случају повећања напона за пет одсто њен век трајања скраћује дупло. Кад се напон смањи за исти проценат, тада сијалица може да буде двоструко дуговечнија – закључује професор Костић.

Д. Вукотић

-----------------------------------------------------------

„Филипс” са истока

Општа је оцена стручњака који су се некада бавили квалитетом „Теслиних” сијалица да се не контролише чак ни оно што легалним путевима стиже на наше тржиште. Они нам кажу да се могу наћи сијалице са ознаком познатих произвођача које су фалсификат. Спомиње се случај када су сијалице са ознаком „Филипса” идентификоване као производ из једне источноевропске државе. М. Ш.

-----------------------------------------------------------

„Штедљива” је била скупа

Покушај у „Тесли” из деведесетих година да производи такозвану „штедљиву сијалицу” су пропали иако је производња освојена, јер је тржиште није прихватило. У то време била је прескупа за наше купце, а када су дошла боља времена фабрика је кренула ка потонућу и круг је био затворен. У „Тесли” су били љути када је ЕПС објавио куповину штедљивих сијалица у иностранству и њихову поделу домаћинствима. Сматрали су да је то била прилика да држава новчано помогне фабрику и развије ову производњу у Панчеву.

М. Ш.

-----------------------------------------------------------

Србија троши 35 милиона сијалица

Прошле године, каже технички директор „Тесле” Зоран Ледински, произведено је око 3,5 милиона сијалица. До распада Југославије панчевачка фабрика производила је скоро 60 милиона сијалица. По незваничним проценама, Србији је годишње потребно 30 до 35 милиона сијалица.

М. Ш.

-----------------------------------------------------------

„Тесла” обуставио производњу сијалица

У Фабрици сијалица „Тесла” из Панчева кажу да су пре двадесетак дана зауставили производњу, упркос томе што су њихови продукти доста квалитетнији од увозних.

– Није нам се исплатило да наставимо фабриковање сијалица, будући да за стварање сваког појединачног примерка утрошимо 17 динара, а продајемо за 13. Данас се могу купити сијалице различитог квалитета, а људи се углавном одлучују за јефтиније, за које се касније испостави да могу да издрже највише неколико дана. Када је реч о контроли квалитета, у „Тесли” имамо одличну лабораторију која испуњава све европске стандарде и производ који је ту прегледан сигурно има задовољавајућу каквоћу. Такву контролу, нажалост, не пролазе кинеске сијалице – објашњава Дејан Петровић, директор „Тесле”, додајући да ова фабрика због недостатка савремене опреме у скоријој будућности не планира производњу штедљивих сијалица.

Д. В.