Нереалан однос цене струје и горива

Политичка нестабилност и криза попут последње, изазване на релацији Русија–Украјина, због које је већи део Европе био остао без гаса, поново су пред Србију поставиле питање енергетске ефикасности, независности и безбедности. Ово питање је утолико важније ако се зна да је пројектована зависност нашe земљe од увоза гаса и нафте само за ову годину на нивоу од око 42 одсто, што је безмало половина укупних потреба.

Међутим, толика увозна зависност као да није препрека за недомаћинско трошење енергије која се још једино у Србији не третира као роба, већ она, како у разговору за „Политику” каже Владан Карамарковић, помоћник министра за општу енергетику, има социјалну димензију.

Према његовим речима, кључна баријера у реализацији програма повећања енергетске ефикасности су нереални паритети цена енергената, а пре свих однос цене електричне енергије и горива. Успостављањем паритета цена енергената и енергетских услуга, на најбољи начин ће се порадити на повећању енергетске ефикасности, категоричан је он.

Министарство енергетике је спровело бројне активности у циљу повећања енергетске ефикасности кроз више великих пројеката, попут рехабилитације локалног система грејања у Србији који се једним делом кредитно финансирају, а другим помажу бесповратним буџетским средствима.

Пројектом су обухваћени сви већи градови Србије – Београд, Ниш, Зрењанин, Крагујевац, Нови Сад, Чачак, Сомбор. Циљ је да се Србија приближи земљама попут Данске, Пољске или Шведске где је у зградама прикљученим на даљински систем грејања специфична потрошња топлоте за два до три пута мања него у Србији.

У Данској потрошња износи 96 киловат-сати по квадрату, у Шведској, са хладнијом и дужом грејном сезоном, 120 киловат-сати по квадрату, док у најновијим зградама с најнижим захтевима за енергијом не прелазе 60 до 80 киловат-сати по квадрату!

Истовремено, истиче Карамарковић, средња специфична потрошња топлотне за грејање и загревање воде у стамбеним и пословним зградама у Србији износи око 228 киловат-сати по квадрату.

Само заменом две сијалице од по 100 вати одговарајућом флуоросцентном од по 20 вати постиже се уштеда у потрошњи струје од око 700 гигават сати. Имајући у виду такав ефекат, каже Карамарковић, ове сијалице могле би да се поделе и бесплатно уз одговарајућу медијску кампању, јер је ефекат врло велики за Електропривреду Србије. Набавка сијалица кошта око 18 милиона евра. На овај начин би се омогућио постепен прелазак на коришћење само ових високоефикасних сијалица, што ЕУ мора да уради до 2012. године, истиче Карамарковић.

Поред оснивања Фонда за енергетску ефикасност, Министарство енергетике и Агенција за енергетску ефикасност раде и на обезбеђивању разних пореских и других олакшица за фирме које спроводе пројекте у циљу унапређења енергетске ефикасности. Постојао је предлог да сви они који би желели да за фирме или куће увезу соларне панеле који директно загревају воду, дакле без бојлера, буду ослобођени плаћања пореза, али је то за сада стопирано.

Као један од начина повећања енергетске ефикасности, помоћник министра наводи и коришћење отпадне топлоте из енергетских постројења и производних процеса које може да износи и до 20 одсто укупних топлотних потреба производње.

Сагласно Закону о стандардизацији, потребно је да све општине донесу прописе с новим спољним пројектним температурама. Улога државе у повећању енергетске ефикасности огледа се и у стварању одговарајућих правних оквира, закона и подзаконске регулативе и подстицајних услова за примену бројних техничких мера. Суштина је, закључује Карамарковић, у увођењу обавезе газдовања енергијом.