Три нове хероине српске науке

Милица Мартиновић, Јелица Милошевић и Ана Салевић добитнице су националних признања „За жене у науци” у оквиру истоименог реномираног међународног програма који се безмало три деценије спроводи у више од 140 земаља света, а у Србији је ове године обележио јубиларних 15 година постојања.

Новоизабране хероине српске науке за 2025. годину као победнице конкурса који се у научној заједници етаблирао као програм који промовише младе научнице и њихова достигнућа и мотивише даме да се посвете истраживањима, признање су завределе за изванредне радове у области фармацеутских наука и козметологије, на пољу биохемије и биофизике протеина, као и науке о храни и материјалима.

Милица Мартиновић завршава докторске академске студија и запослена је као асистент на Медицинском факултету Универзитета у Нишу за ужу научну област Фармацеутска технологија и биотехнологија. Својим научним радом доказује да је будућност дермокозметике у хармонији са природом и науком. Она усмерава своја истраживања ка формулисању савремених, мултифункционалних дермокозметичких производа који иду корак даље од увреженог антиејџинг приступа, фокусира се на велејџинг и антистрес концепт, што би у пракси значило да козметички производи не треба само да смањују видљиве знакове старења већ и да чувају функцију и равнотежу коже, посебно у условима хроничног стреса.

Тајне неуродегенеративних болести покушава да разоткрије др Јелица Милошевић у свом научноистраживачком раду. Она је доценткиња на Хемијском факултету Универзитета у Београду, где је завршила мастер и докторске студије из биохемије.

Њена истраживања усмерена су ка разумевању улоге протеина у развоју тешких неуродегенеративних обољења, попут Паркинсонове болести, и потенцијалном отварању пута развоја нових терапија које би могле да побољшају животе милиона људи широм света.

Важном темом за будућност наше планете и здравље људи – развојем паметне и еколошки прихватљиве амбалаже – бави се др Ана Салевић. Ангажована је на Институту за прехрамбену технологију и биохемију Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, као стипендиста Министарства просвете, истраживач и асистент са докторатом. На пољу научноистраживаћког рада којим је тренутно окупирана циљ јој је унапређење квалитета и безбедности хране и истовремено очување животне средине.

Трима младим научницама престижна признања најпре су додељена у Влади Републике Србије и том приликом Бела Балинт, министар науке, технолошког развоја и иновација, рекао им је „да наука није посао у којем је одмах могуће убирати плодове, већ захтева истрајност и залагање”. Знају то добитнице награде „За жене у науци” коју сматрају потврдом да вреди што су до сада урадиле и подстреком за све што им тек предстоји на путу науке којој су се посветиле у складу са геслом да је свету потребна наука а да су науци потребне жене. У знак обележавања првих деценије и по трајања овог програма у нашој домовини уприличен је скуп у Палати науке, а међу бројним званицама биле су и пређашње добитнице овог признања. Национални програм „За жене у науци” покренут је 2010. године у Србији у партнерству Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском, ресорног Министарства науке, технолошког развоја и иновација и компаније „Лореал Балкан”. За деценију и по у Србији су награђене 44 младе научнице уз укупан наградни фонд вредан више од 26 милиона динара. Сваке године три научнице из области природних наука добијају реномирано признање које потврђује да је њихов рад важан, да су њихова знања потребна, а потенцијал препознат, али и финансијски подстицај у виду од по 5.000 евра за истраживања која ће спровести у нашој земљи.

Глобални програм „За жене у науци” с идејом да даме у науци заузму место које заслужују, да се изборе с препрекама и изазовима на које наилазе, да инспиришу буће генерације младих девојака да се науком баве пре 27 година покренули су „Лореал” фондација и Унеско. Тај програм повезује више од 4.700 научница широм планете, синоним је глобалне заједнице знања, солидарности, инспирације и промовисања родне равноправности у науци. На скупу у Палати науке наглашено је и да иако жене стоје иза неких од најважнијих открића у историји, њихов рад често је у сенци, да у свету данас жене чине око трећине укупног броја научника, а да је од 1901. године до данас, мање од четири одсто Нобелових награда за науку додељено женама. Напоменуто је и да у Европи свега око 25 процената највиших академских позиција припада женама, док је у нашој земљи ситуација боља, али и даље далеко од равноправности.

Наредни, 16. циклус националног програма „За жене у науци” почиње 1. јануара 2025. Конкурс за подршку научноистраживачким пројектима је намењен младим научницама у Србији, до 35 година, које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.