Tri nove heroine srpske nauke

Milica Martinović, Jelica Milošević i Ana Salević dobitnice su nacionalnih priznanja „Za žene u nauci” u okviru istoimenog renomiranog međunarodnog programa koji se bezmalo tri decenije sprovodi u više od 140 zemalja sveta, a u Srbiji je ove godine obeležio jubilarnih 15 godina postojanja.

Novoizabrane heroine srpske nauke za 2025. godinu kao pobednice konkursa koji se u naučnoj zajednici etablirao kao program koji promoviše mlade naučnice i njihova dostignuća i motiviše dame da se posvete istraživanjima, priznanje su zavredele za izvanredne radove u oblasti farmaceutskih nauka i kozmetologije, na polju biohemije i biofizike proteina, kao i nauke o hrani i materijalima.

Milica Martinović završava doktorske akademske studija i zaposlena je kao asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu za užu naučnu oblast Farmaceutska tehnologija i biotehnologija. Svojim naučnim radom dokazuje da je budućnost dermokozmetike u harmoniji sa prirodom i naukom. Ona usmerava svoja istraživanja ka formulisanju savremenih, multifunkcionalnih dermokozmetičkih proizvoda koji idu korak dalje od uvreženog antiejdžing pristupa, fokusira se na velejdžing i antistres koncept, što bi u praksi značilo da kozmetički proizvodi ne treba samo da smanjuju vidljive znakove starenja već i da čuvaju funkciju i ravnotežu kože, posebno u uslovima hroničnog stresa.

Tajne neurodegenerativnih bolesti pokušava da razotkrije dr Jelica Milošević u svom naučnoistraživačkom radu. Ona je docentkinja na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je završila master i doktorske studije iz biohemije.

Njena istraživanja usmerena su ka razumevanju uloge proteina u razvoju teških neurodegenerativnih oboljenja, poput Parkinsonove bolesti, i potencijalnom otvaranju puta razvoja novih terapija koje bi mogle da poboljšaju živote miliona ljudi širom sveta.

Važnom temom za budućnost naše planete i zdravlje ljudi – razvojem pametne i ekološki prihvatljive ambalaže – bavi se dr Ana Salević. Angažovana je na Institutu za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao stipendista Ministarstva prosvete, istraživač i asistent sa doktoratom. Na polju naučnoistraživaćkog rada kojim je trenutno okupirana cilj joj je unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane i istovremeno očuvanje životne sredine.

Trima mladim naučnicama prestižna priznanja najpre su dodeljena u Vladi Republike Srbije i tom prilikom Bela Balint, ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, rekao im je „da nauka nije posao u kojem je odmah moguće ubirati plodove, već zahteva istrajnost i zalaganje”. Znaju to dobitnice nagrade „Za žene u nauci” koju smatraju potvrdom da vredi što su do sada uradile i podstrekom za sve što im tek predstoji na putu nauke kojoj su se posvetile u skladu sa geslom da je svetu potrebna nauka a da su nauci potrebne žene. U znak obeležavanja prvih decenije i po trajanja ovog programa u našoj domovini upriličen je skup u Palati nauke, a među brojnim zvanicama bile su i pređašnje dobitnice ovog priznanja. Nacionalni program „Za žene u nauci” pokrenut je 2010. godine u Srbiji u partnerstvu Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom, resornog Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i kompanije „Loreal Balkan”. Za deceniju i po u Srbiji su nagrađene 44 mlade naučnice uz ukupan nagradni fond vredan više od 26 miliona dinara. Svake godine tri naučnice iz oblasti prirodnih nauka dobijaju renomirano priznanje koje potvrđuje da je njihov rad važan, da su njihova znanja potrebna, a potencijal prepoznat, ali i finansijski podsticaj u vidu od po 5.000 evra za istraživanja koja će sprovesti u našoj zemlji.

Globalni program „Za žene u nauci” s idejom da dame u nauci zauzmu mesto koje zaslužuju, da se izbore s preprekama i izazovima na koje nailaze, da inspirišu buće generacije mladih devojaka da se naukom bave pre 27 godina pokrenuli su „Loreal” fondacija i Unesko. Taj program povezuje više od 4.700 naučnica širom planete, sinonim je globalne zajednice znanja, solidarnosti, inspiracije i promovisanja rodne ravnopravnosti u nauci. Na skupu u Palati nauke naglašeno je i da iako žene stoje iza nekih od najvažnijih otkrića u istoriji, njihov rad često je u senci, da u svetu danas žene čine oko trećine ukupnog broja naučnika, a da je od 1901. godine do danas, manje od četiri odsto Nobelovih nagrada za nauku dodeljeno ženama. Napomenuto je i da u Evropi svega oko 25 procenata najviših akademskih pozicija pripada ženama, dok je u našoj zemlji situacija bolja, ali i dalje daleko od ravnopravnosti.

Naredni, 16. ciklus nacionalnog programa „Za žene u nauci” počinje 1. januara 2025. Konkurs za podršku naučnoistraživačkim projektima je namenjen mladim naučnicama u Srbiji, do 35 godina, koje su upisale ili završile doktorske ili postdoktorske studije u oblasti prirodnih nauka.