Kup.	Prod.	Sred.
117.2	117.91	117.56
99.57	100.17	99.87
108.23	108.88	108.56

Društvo

18.07.2021 u 15:10

Srpsko-kineska laboratorija osnovana po ideji Si Đinpinga

Nedavno formirana srpsko-kineska laboratorija „Jedan pojas, jedan put”, u kojoj će naši i njihovi naučnici, između ostalog, proizvoditi nove lekove, u stvari je realizacija ideje Si Đinpinga, predsednika Kine, otkriva za „Politiku” dr Mirjana Mihailović, direktorka Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”. To je, ističe, prva zajednička laboratorija ovog tipa formirana na Balkanu, dok je prema predlogu kineskog lidera otvoreno 50 takvih naučnih ustanova u svetu. Zajedničkim znanjem, iskustvima, razmenom istraživača Šangajskog instituta „Materija medika” i instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, kojim rukovodi Mihailovićeva, doći će, kako najavljuje, do novih otkrića koja će biti od značaja za našu zemlju. Istraživači iz Srbije imaće priliku da zajedno s kolegama

Društvo

26.06.2021 u 19:17

Niški NTP vraća samopuzdanje, potrebni dodatni kapaciteti

Naučno-tehnološki parkovi (NTP) mozak su koji će drugačije pozicionirati celu Srbiju i sve nas odvesti u mnogo bolju budućnost, izjavila je danas predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić povodom prve godišnjice rada niškog NTP koji već, kako je rekla, pokazuje potrebu za dodatnim kapacitetima. „Naučno tehnološki parkove vidim kao mozak koji treba da nas odvede u mnogo bolju budućnost, da nas pozicionira kao zemlju kakva Srbija i jeste - ne zemlju jeftine radne snage već talentovanih visokobrazovnih stručnih ljudi, sposobnih da prave nove stvari, rešavaju probleme na intovativne načine, da pamet prodaju u inostranstvu za veliki novac”, rekla je Brnabićeva. Premijerka kaže da će sve to doneti brži, dinamičniji rad i razvoj, veće plate, penzije više novca u bužetu i da su zato za nju NTP

Društvo

21.06.2021 u 20:30

Vinogradarstvo se seli na Zlatibor

Pred nama je tropsko leto, a onda neverovatan preokret (foto/video). Nećete verovati kakve nas vremenske prilike očekuju do kraja godine (uznemirujući sadržaj). Onlajn setve ovakvih naslova, ispod kojih su nepouzdane ili skroz izmišljene dugoročne prognoze, po pravilu završavaju bogatom žetvom klikova. A pravim setvama i žetvama i naučno zasnovanim dugoročnim prognozama bavi se šestočlani tim naših istraživača. Okupljeni su oko projekta IAPS, koji finansira Fond za nauku u okviru programa PROMIS, a cilj im je da „proizvedu” integrisani sistem agrometeoroloških prognoza za sedam meseci unapred. Rezultat njihovog rada će tokom vegetacione sezone 2022. korisnicima biti besplatno dostupan na sajtu iaps-project.com. – Da se razumemo, ne možemo u januaru predvideti da će, na primer, 15.

Svet

21.06.2021 u 20:30

Arktička bića oživela posle dva i po milenijuma

Dok se na Arktiku održavaju vojne vežbe i traje trka za osvajanje ovog ledenog prostranstva prebogatog retkim metalima i drugim sirovinama, klimatske promene i otopljavanje večnog leda naučnicima pruža neverovatne mogućnosti. Poslednjih nekoliko godina u tim predelima, neprijateljski raspoloženim prema čoveku, otkriveno je da života i te kako ima. I ne samo da život tu opstaje, nego je moguće da jedinke koje su doduše manje od milimetra, kada se odmrznu i nahrane uspevaju i da se razmnožavaju. Te životinjice mikroskopski vidljive, nedavno pronađene u severoistočnom sibirskom permafrostu (zoni večitog snega i leda), žive svoj život već 24.000 godina. Posle toliko duge hibernacije u arktičkom krugu, ove rotatorije (mikroskopski beskičmenjaci) izvađene sa ledom na dubini od 3,5 metara u

Mozaik

08.06.2021 u 13:43

Gugl mapirao deo ljudskog mozga do najsitnijih detalja

SAN FRANCISKO - Kompanija Gugl pomagala je u pravljenju do sada najdetaljnije karte veza u ljudskome mozgu koja je pokazala neverovatnu količinu detalja, uključujući obrasce veza između neurona, kao i nešto što bi moglo da bude nova vrsta neurona. Mapa mozga, koja je besplatno dostupna na mreži, prikazuje 50.000 ćelija u tri dimenzije, koje čine 130 miliona sinaptičkih veza, a podaci iznose 1.4 petabajta, što je oko 700 puta veći kapacitet od prosečnog modernog kompjutera, piše Nju sajentist. „Ova karta je toliko puna podataka da stručnjaci još nisu stigli da je detaljno istraže”, kazao je stručnjak Viren Džain iz istraživačkog centra Gugla u Kaliforniji, i uporedio je s ljudskim genomom koji se i dalje istražuje. Prema rečima biološkinje Ketrin Dulak sa Harvarda, na mapi prvi put može da se

Društvo

01.06.2021 u 13:29

Srpska naučnica u finalu Evropske nagrade za pronalazače

MINHEN - Srpska naučnica Gordana Vunjak-Novaković, našla se u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalazače, a nominovana je u kategoriji Životno delo za inovativni doprinos u biomedicini. Pobednike u pet kategorija bira nezavisni međunarodni žiri, Nagradu publike bira javnost, a od danas svi građani Srbije i dijaspora mogu da glasaju do 17. juna preko sajta https://popular-prize.epo.org/, navodi se na sajtu Evropske kancelarije za patente. Profesorka Vunjak-Novaković se dve decenije bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji, a sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka Trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da pomogne i oporavku pluća

Mozaik

28.05.2021 u 14:14

Predmeti Stivena Hokinga deo postavke londonskog muzeja

LONDON - Muzej nauke u Londonu i biblioteka Univerziteta u Kembridžu potvrdili su da su nabavili veliku kolekciju predmeta koji su pripadali poznatom fizičaru Stivenu Hokingu (1942-2018). Reč je o značajnim radovima iz teorijske fizike i scenariju za njegovo pojavljivanje u emisiji TV-serije „Simpsonovi”. Celokupan sadržaj Hokingovog kabineta u Kembridžu koji je on koristio poslednjih 16 godina života, njegova oprema za komunikaciju, suveniri, opklade koje je sklapao u naučnim raspravama i kancelarijski nameštaj, biće sačuvani kao deo zbirke koja pripada grupi Muzeja nauke, prenosi AP. Odabrani predmeti biće izloženi u londonskom muzeju početkom sledeće godine, a zvaničnici muzeja se nadaju da će organizovati putujuću izložbu po Velikoj Britaniji pre nego što je postave kao stalnu u

Magazin

27.05.2021 u 11:15

Srbija ima nerealan broj doktorata

Da nije sledila želju da sazna kakvi su daleki svetovi izvan naše planete, uz ime Tijane Prodanović umesto doktor astrofizike, redovni profesor univerziteta i promotor nauke, danas bi pisalo psiholog ili inženjer. Bila je radoznalo dete čiji je omiljeni crtani film imao animirane junake, koji se pitaju šta je oko njihovog malog univerzuma; obožavala je knjigu „Hiljadu zašto hiljadu zato” i tek u gimnaziji saznala da u Beogradu postoji katedra za astronomiju. Sve ovo, kada pogleda s vremenskom distancom, bili su znakovi pored puta za uspešnu karijeru. Neobičnu za svetske okvire, a kamoli za malu Srbiju. Postala je naučnik i predavač za svemir. Prof. dr Tijana Prodanović slikovito, temeljno i s puno ljubavi dočarava šta sve čini naš i druge univerzume. To čini na radost najpre studenata

Društvo

23.05.2021 u 19:29

Srpski naučnici u potrazi za superbaterijom

Da nije njih, tanki mobilni telefon u zadnjem džepu tesnih farmerica nikada ne bi postao deo ulične mode, a za kompjuterom bi u kafićima radili samo konobari. Šalu na stranu, litijum-jonske baterije uistinu su preobrazile svet. Lagane, dopunjive i izdržljive, obezbedile su energetsku autonomiju telefonima i prenosivim računarima, a širom otvorile vrata eri električnih vozila. I što je jednako važno, one su efikasno skladište energije koje su stvorili solarni paneli i vetrogeneratori. Međutim, baš kao i baterija, ova priča ima dva pola. Na minus strani je ekološka problematičnost eksploatacije litijuma, kao i činjenica da ovog dragocenog elementa u Zemljinoj kori ima mnogo manje od neprestano rastućih potreba. A tu su i problemi vezani za cenu i bezbednost. Zato se poslednjih godina

Mozaik

17.05.2021 u 12:51

Ajkule koriste magnetno polje Zemlje kao sredstvo za navigaciju

PORTLAND - Ajkule koriste magnetno polje planete Zemlje kao sredstvo za navigaciju kada prelaze velike udaljenosti u okeanima, otkrili su naučnici. Istraživači su naveli da su njihovi laboratorijski eksperimenti sa vrstom malih ajkula potvrdili dugotrajne spekulacije da ajkule koriste magnetna polja kao pomoć u navigaciji, odnosno kao svojevrstan prirodni dži-pi-es. Takvo ponašanje uočeno je i kod drugih morskih životinja, kao što su morske kornjače. Studija, čiji su rezultati ovog meseca objavljeni u časopisu „Karent bajolodži” daje odgovor i na pitanje zašto su ajkule sposobne da prelaze velike distance i da nađu put nazad da bi se hranile, razmnožavale i porađale, rekao je jedan od autora Brajan Keler. „Znamo da ajkule mogu da reaguju na magnetna polja. Nismo znali da su uočile da mogu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће