Фудбалски тим у стану од 47 квадрата

Када деца нису бесна ни кућа од 47 квадрата није тесна. Тако је сваког дана у стану Радослава и Марине Станисављевић, у насељу Медаковић, који имају једанаесторо деце и којима су јуче, на други дан славе Свети Јован, представници општине Вождовац дошли у госте. На поклон су им донели телевизор, ди-ви-ди уређај и фрижидер са 18 килограма меса.

Породица Станисављевић није била у пуном саставу. Најстарија осамнаестогодишња ћерка Бранка и годину дана млађи син Аца били су у школи као и једанаестогодишња Бојана, али гужве је ипак било. Јер у малој соби на окупу су се нашли петнаестогодишњи Стефан, тринаестогодишњи Бошко, годину дана млађи Данило, деветогодишњи Радоје, две године млађи Бојан, петогодишњак Никола, трогодишња Невена и најмлађи Срђан рођен пре непуне две године. Један од клинаца само је шапнуо: „Ух, што се много људи окомило”. Коментар је насмејао све присутне, а било их је и нису се могли на прсте обе руке избројати. Узевши једно од многобројне деце у крило, мајка Марина је почела да прича:

– Најбитније је да су сви живи и здрави. Питају људи откуд нам идеја и снага за оволико деце, али, ето, десило се. Волимо децу иако нас је оволико у малом стану. Ја не радим нигде и успевам некако да подигнем њих једанаесторо. Да нема мужевљеве плате и помоћи из ПТТ-а, где ради као поштар, не знам како бисмо саставили крај с крајем.

Када је реч о храни, ту су углавном „танки”. Треба нахранити 13 особа сваког дана. Према слободној Марининој рачуници, 10 векни хлеба, шест литара млека и неколико килограма меса довољно је за ову породицу, али само за један дан. Свестан ситуације у којој се налазе Станисављевићи, Горан Лукачевић, председник Вождовца, одлучио је да општина додатно помогне тако што ће обезбедити бесплатну храну „колико год то буде требало”.

– Крајем године решићемо њихово стамбено питање, јер ова многочлана породица заиста заслужује боље. Општина ће у сарадњи са ПТТ-ом да обезбеди већи стан из фонда солидарности, а овај ће бити додељен некој мањој породици. Колико буде требало временски, ми ћемо плаћати храну, то јест оне основне животне намирнице попут меса, млека и хлеба – рекао је Лукачевић.

Станисављевићи, иако их има 13 и то у тешкој материјалној ситуацији, до сада се нису обраћали Центру за социјални рад ни било којој владиној или невладиној организацији да им помогне.

– Нити смо се ми неком обраћали, нити је нас је неко звао да нам помогне. Користимо субвенције за плаћање комуналија и то је све. Додуше, примамо и дечји додатак за четврто дете, али то је једва 40.000 динара на нас оволико. Помаже синдикат моје фирме. Некад у новцу, некад и у храни, а што се одеће тиче за то се сналазимо. Шта носе старији, то облаче и млађи – рекао је Радослав Станисављевић.