Гламочић: Проблем са млеком није само наш, већ глобални

Министар пољопривреде Драган Гламочић изјавио је данас да криза која се у Србији дешава са млеком није локални проблем, већ да је реч о глобалном проблему.

Он је за ТВ К1 рекао да се Србија припремала и за овај проблем и запитао шта би било да држава није, осећајући да иде криза, увела веома велике подстицаје за пољопривреднике, поготову када су у питању млеко и млечни производи.

„Треба да се зна да Србија има највеће подстицаје на свету, то сам ја рекао има већ неколико недеља и нико ме није демантовао. И поред тога, видите да идемо у кризу. Пре неколико дана на европском тржишту се млеко куповало за четири цента, то је пет-шест динара. Поремећаји су велики - прво је наступио поремећај у извозу сирева, а пре неки дан је и Кина увела царине Европи од 43 одсто као контрамеру на забрану увоза електричних аутомобила из Кине на европском тржишту”, рекао је он.

Додао је да се све то одражава на Србију, која је релативно мало тржиште, и истакао да људи мисле да „можемо само да забранимо увоз и - решили смо проблем”.

„Али нико не износи чињенице колико је млека увезено. Ове године је увоз био 43.500 тона а извоз 55.500 тона, што значи да је 12.000 тона више извезено него што је увезено. То значи да смо ми много већи извозници него увозници”, навео је министар.

Истакао је да забрана увоза није једноставна и да ако ми забранимо увоз некоме, поставља се питање шта ће онда бити, како ћемо ми онда извозити наше млеко. Према његовим речима, ове године је смањен увоз у односу на прошлу годину за 35 процената, а стално се пласира информација да ми много више увозимо, него што је то било раније.

„Радили смо пресек на прекјучерашњи дан и ниједан параметар не говори да Србија више увози, да нас преплављује млеко и тако даље”, нагласио је он.

Навео је да је, како би се предупредила криза, сазван састанак на највишем нивоу, где су били присутни председник владе, потпредседница владе, министарка привреде, министарка трговине, он као министар пољопривреде.

„Имали смо два састанка. Први састанак је био са свим највећим и најзначајнијим млекарима, прерађивачима, и били су сви највећи трговински ланци. Рекли смо им да не знамо шта ће се дешавати у наредном периоду у Европи. Нажалост, њихове су претпоставке да ова криза може да траје шест месеци, да ће доћи до смањења цене млека на њиховом тржишту и што се тиче саме исплате фармерима. Да би то предупредили, рекли смо јасно, то је била порука била и млекарама и трговцима, ако не дај Боже до тога дође, а ми се надамо да неће, мора се криза поднети пођеднако”, рекао је он.

Појаснио је да то значи да већи терет поднесу и млекари и трговински ланци, јер они су сигурно знатно јачи и лакше могу то да издрже него сами пољопривредни произвођачи. Министар је навео да је тренутно у изради Закон о непоштеним трговачким праксама, чије се доношење очекује у фебруару, и да би он требало да заштити мале пољопривредне произвођаче.

„Ући ћемо у аналитику да видимо тачно ко колико зарађује. Колико зарађују млекаре, колико зарађују трговци. Мада смо ми овом уредбом јасно ограничили марже, али има појединачних искакања, и видели сте реакцију пољопривредних произвођача који су похвалили државу, што се ретко дешава. Рекли су да су одличне субвенције, али да они сматрају да највећи колач у целој причи узимају трговински ланци, а исто тако су врло скептични и према прерађивачима”, навео је он.

Најавио је да ће се урадити комплетна аналитика и гледаће се да се помогне произвођачима. Гламочић је истакао да је након дијалога Министарства са млекарима решен проблем пада цена млека.

„Једног момента ова ситуација је почела да се користи од неких неодговорних, првенствено откупљивача млека који откупљују за млекаре од најмањих пољопривредних произвођача. Неке млекаре, поготово млекаре које производе сиреве у централној Србији, почеле су да смањују драстично цену млека. Већ након првих разговора пре недељу дана, то је решено. Значи немамо тај пад цена млека, договорили смо се да будемо сваки дан у комуникацији, ако до тога дође, реаговаћемо”, рекао је он.

Према његовим речима, после дугог низа година сектор млекарства у Србији је ојачао и, како је нагласио, Србија има прехрамбени суверенитет када је у питању млеко.

„Ми морамо стално ићи у корак са временом, да имамо квалитетнију опрему, бољу продуктивност, конкурентност, да би у наредним годинама ојачали овај сектор. Али само овај податак, после тужег низа година, говори да смо ми тај сектор повратили, да Србија има прехрамбени суверенитет када је у питању млеко”, рекао је министар.

Према његовим речима, нису тачне спекулације да Србија нема довољно млека.

„Ми смо ове године урадили заиста невероватно велики број контрола безбедности и могу одговорно да кажем да наше млеко испуњава све стандарде, да је и квалитетније него што је млеко и у окружењу, али те спекулације су заиста нанеле велику штету. Смањена је конзумација млека и млечних производа негде од осам одсто до 20 одсто ове године у односу на прошлу годину”, објаснио је Гламочић, преноси Танјуг.

Говорећи о предлогу произвођача млека да се забрани увоз млека из иностранства, он је нагласио да Србија више млека извози на страна тржишта, него што га увози.

„Не бежимо ни од те приче, али треба знати да Србија много више извози. Не само млека, него и воћа. Постоји бојазан да друга страна уведе контрамере, и шта ћемо онда? Ако нама забране извоз, остаће на вишковима и воћа и млека и меса, и онда смо у много већем проблему”, оценио је Гламочић.

Он је истакао да ће Србија појачати царинске контроле и да ће, уколико дође до смањења цена у Европи, морати да буду мање цене млека и у Србији да би домаћи произвођачи остали конкурентни.

„Појачаћемо контроле, пратићемо то на границама сигурно и оног момента, ако дође до смањења цене млека и код фармера у Европи, ми ћемо неминовно морати тог момента да спустимо цену и код нас да бисмо били конкурентни, да могу наши производи да иду у извоз”, објаснио је Гламочић.