Први држављанин Србије у боксерској Бундес лиги

Прокупље – Прокупље је град, који памти златно доба југословенског бокса и чија су имена, попут Братислава Ристића и Фазлије Шаћировића, урезана у историју тог спорта. У сенци тих великана, помало заборављен, остао је још један врхунски боксер из Прокупља – Драган Асановић, освајач бројних медаља, петоструки шампион Југославије, репрезентативац и капитен београдског Партизана. Каријеру је градио од малог ринга у родном граду до шампионских висина у Берлину.

Асановић је рођен и одрастао у Прокупљу, где је већ с 15 година први пут ставио боксерске рукавице. Његов први тренер Слободан Митић познат је и по томе што је био селектор репрезентације некадашње Југославије.

Управо под његовим вођством Драган је одмах показао таленат и срчаност. Постао је један од најперспективнијих боксера из своје генерације: у првој години бављења боксом био је првак југоисточне Србије у Нишу, а одмах затим и првак Србије у Јагодини.

– Година 1986. била је моја прекретница, јер сам постао омладински првак Југославије у категорији до 48 килограма у папир категорији. Са свега 17 година, као чудо од детета, добио сам специјалну дозволу да наступам међу сениорима и убрзо сам се нашао на списку репрезентативаца, као најмлађи члан међу искусним борцима. У рингу сам се увек борио срцем и давао све од себе представљајући своју земљу, клуб и град – присећа се Асановић.

Његов таленат, воља и упорност дошли су до изражаја 1987, када је на Балканском првенству у Приштини освојио сребрну медаљу, поставши најмлађи боксер у историји Југославије коме је то пошло за руком.

Конкуренција је била јака, окупила је најбоље боксере Балкана, а млади Прокупчанин је показао да је равноправан такмичар и у финалу је на поене изгубио од румунског представника. Асановић се присећа анегдоте, која је претходила том мечу и његове „борбе” с тежином и вагом.

– Мерење за меч је било од 7 до 8,30 ч, а ја сам се вече пре тога мерио на некој нетачној ваги, која је показала мање килограма. Када сам ујутру стао на званично мерење, имао сам 800 грама више и врло кратко време да доведем тежину на прописану. Да обучем тренерку и трчим већ сам био исцрпљен, јер сам скидао са 50 на 48 килограма и хтео сам да предам меч. Међутим, мој „цимер”, тадашњи олимпијски освајач медаље Реџеп Реџеповски, помогао ми је. Ушао сам у каду са скоро врелом водом, урадио три серије по 15 минута и тако скинуо вишак – испричао је Асановић о проблему с тежином.

Са сребром је као најмлађи учесник из Југославије освојио медаљу. Тада је још био боксер Топличанина. После тог успеха прешао је у Партизан, где је био капитене. Касније је отишао у иностранство, где је постао члан берлинске Херте. С том екипом је био шампион Немачке, што је био огроман успех не само за њега лично, већ и за југословенски бокс.

– Ја сам једини боксер, који је наступао у Првој Бундеслиги као држављанин Србије. Поносан сам што сам у ринговима широм Немачке представљао не само клуб и себе, већ сам увек, где год је то било могуће, истицао и име свог Прокупља – каже Асановић.

Био је петоструки шампион Југославије и Србије, освајач престижних турнира, попут Златне рукавице и Београдског победника, а у дресу репрезентације такмичио се на Европском и Светском првенству, као и у квалификацијама за Олимпијске игре, а посебно се памти његова титула вицешампиона Балкана.

У граду одакле је све кренуло старији љубитељи спорта га памте, док млађе генерације тек понешто чују о момку који је из мале боксерске сале стигао до светске сцене.

Асановићева прича подсећа на нека прошла времена, када је бокс био један од најпопуларнијих спортова, када су се у дворанама широм Србије па и Прокупља окупљале хиљаде гледалаца, а сваки меч био прави доживљај за публику, која је имала среће да заузме место у увек препуним салама.

Прокупачки боксерски бисери

Прокупље је дало неке од најуспешнијих југословенских боксера. Братислав Ристић и Фазлија Шаћировић уписали су се у историју као освајачи сребрних медаља на Светском првенству у Београду 1978, чиме су постали симболи златног доба бокса.

С њима раме уз раме стајали су и Драган Асановић, Драгољуб Николић, Јане Бахтијаревић, Џафер Алишановић и други, који су медаљама са европских и балканских шампионата Прокупље уцртали на спортску мапу света.

У то време овај град је био расадник талената, а мечеви прокупачких боксера пунили су хале широм бивше Југославије. Њихови успеси остали су трајно забележени као део спортске традиције Топлице, на коју су и данас поносни многи љубитељи бокса.