Prvi državljanin Srbije u bokserskoj Bundes ligi

Prokuplje – Prokuplje je grad, koji pamti zlatno doba jugoslovenskog boksa i čija su imena, poput Bratislava Ristića i Fazlije Šaćirovića, urezana u istoriju tog sporta. U senci tih velikana, pomalo zaboravljen, ostao je još jedan vrhunski bokser iz Prokuplja – Dragan Asanović, osvajač brojnih medalja, petostruki šampion Jugoslavije, reprezentativac i kapiten beogradskog Partizana. Karijeru je gradio od malog ringa u rodnom gradu do šampionskih visina u Berlinu.

Asanović je rođen i odrastao u Prokuplju, gde je već s 15 godina prvi put stavio bokserske rukavice. Njegov prvi trener Slobodan Mitić poznat je i po tome što je bio selektor reprezentacije nekadašnje Jugoslavije.

Upravo pod njegovim vođstvom Dragan je odmah pokazao talenat i srčanost. Postao je jedan od najperspektivnijih boksera iz svoje generacije: u prvoj godini bavljenja boksom bio je prvak jugoistočne Srbije u Nišu, a odmah zatim i prvak Srbije u Jagodini.

– Godina 1986. bila je moja prekretnica, jer sam postao omladinski prvak Jugoslavije u kategoriji do 48 kilograma u papir kategoriji. Sa svega 17 godina, kao čudo od deteta, dobio sam specijalnu dozvolu da nastupam među seniorima i ubrzo sam se našao na spisku reprezentativaca, kao najmlađi član među iskusnim borcima. U ringu sam se uvek borio srcem i davao sve od sebe predstavljajući svoju zemlju, klub i grad – priseća se Asanović.

Njegov talenat, volja i upornost došli su do izražaja 1987, kada je na Balkanskom prvenstvu u Prištini osvojio srebrnu medalju, postavši najmlađi bokser u istoriji Jugoslavije kome je to pošlo za rukom.

Konkurencija je bila jaka, okupila je najbolje boksere Balkana, a mladi Prokupčanin je pokazao da je ravnopravan takmičar i u finalu je na poene izgubio od rumunskog predstavnika. Asanović se priseća anegdote, koja je prethodila tom meču i njegove „borbe” s težinom i vagom.

– Merenje za meč je bilo od 7 do 8,30 č, a ja sam se veče pre toga merio na nekoj netačnoj vagi, koja je pokazala manje kilograma. Kada sam ujutru stao na zvanično merenje, imao sam 800 grama više i vrlo kratko vreme da dovedem težinu na propisanu. Da obučem trenerku i trčim već sam bio iscrpljen, jer sam skidao sa 50 na 48 kilograma i hteo sam da predam meč. Međutim, moj „cimer”, tadašnji olimpijski osvajač medalje Redžep Redžepovski, pomogao mi je. Ušao sam u kadu sa skoro vrelom vodom, uradio tri serije po 15 minuta i tako skinuo višak – ispričao je Asanović o problemu s težinom.

Sa srebrom je kao najmlađi učesnik iz Jugoslavije osvojio medalju. Tada je još bio bokser Topličanina. Posle tog uspeha prešao je u Partizan, gde je bio kapitene. Kasnije je otišao u inostranstvo, gde je postao član berlinske Herte. S tom ekipom je bio šampion Nemačke, što je bio ogroman uspeh ne samo za njega lično, već i za jugoslovenski boks.

– Ja sam jedini bokser, koji je nastupao u Prvoj Bundesligi kao državljanin Srbije. Ponosan sam što sam u ringovima širom Nemačke predstavljao ne samo klub i sebe, već sam uvek, gde god je to bilo moguće, isticao i ime svog Prokuplja – kaže Asanović.

Bio je petostruki šampion Jugoslavije i Srbije, osvajač prestižnih turnira, poput Zlatne rukavice i Beogradskog pobednika, a u dresu reprezentacije takmičio se na Evropskom i Svetskom prvenstvu, kao i u kvalifikacijama za Olimpijske igre, a posebno se pamti njegova titula vicešampiona Balkana.

U gradu odakle je sve krenulo stariji ljubitelji sporta ga pamte, dok mlađe generacije tek ponešto čuju o momku koji je iz male bokserske sale stigao do svetske scene.

Asanovićeva priča podseća na neka prošla vremena, kada je boks bio jedan od najpopularnijih sportova, kada su se u dvoranama širom Srbije pa i Prokuplja okupljale hiljade gledalaca, a svaki meč bio pravi doživljaj za publiku, koja je imala sreće da zauzme mesto u uvek prepunim salama.

Prokupački bokserski biseri

Prokuplje je dalo neke od najuspešnijih jugoslovenskih boksera. Bratislav Ristić i Fazlija Šaćirović upisali su se u istoriju kao osvajači srebrnih medalja na Svetskom prvenstvu u Beogradu 1978, čime su postali simboli zlatnog doba boksa.

S njima rame uz rame stajali su i Dragan Asanović, Dragoljub Nikolić, Jane Bahtijarević, Džafer Ališanović i drugi, koji su medaljama sa evropskih i balkanskih šampionata Prokuplje ucrtali na sportsku mapu sveta.

U to vreme ovaj grad je bio rasadnik talenata, a mečevi prokupačkih boksera punili su hale širom bivše Jugoslavije. Njihovi uspesi ostali su trajno zabeleženi kao deo sportske tradicije Toplice, na koju su i danas ponosni mnogi ljubitelji boksa.