Курти и дубока изолација

Странка Аљбина Куртија гурнула је тзв. Косово у дубљу изолацију, јер су њен левичарско-популистички приступ и настојања да се учврсти суверенитет тзв. Косова на северу са српском већином затегли односе и са САД и са ЕУ, што је довело до увођења казнених мера, преноси "Политико".

Нови избори заказани за недељу,  требало да одреде да ли је лажна земља направила помак ка Европској унији, управо доводе у питање њен европски пут.

На претходним изборима одржаним у фебруару, владајућа странка Самоопредељење, вршиоца дужности премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија, освојила је 42 одсто гласова.

Међутим, није успела да обезбеди апсолутну већину, нити да потом формира коалицију са неком другом странком, па је остала без владе после више десетина покушаја конституисања, преноси РТ Балкан.

Ниједна од главних опозиционих странака није желела да сарађује са Самоопредељењем, нити су подржале Куртијеве вишеструке покушаје да предложи председника парламента. Курти је чак понудио да се одрекне функције премијера како би умирио опозицију, али без успеха.

Због тога је председница тзв Косова Вјоса Османи у новембру била приморана да распише ванредне изборе, што ће бити седми парламентарни избори од једностраног проглашења независности од Србије 2008. године.

Уочи недељног гласања, опозиционе странке као што су Демократски савез Косова (ЛДК), Демократска партија Косова (ПДК) и Алијанса за будућност Косова (ААК), не показују знаке да ће променити свој став према Куртију.

"ЛДК, ПДК и ААК виде Куртија као популисту који је нарушио односе са Западом и саботирао чланство у НАТО-у и процес интеграције у ЕУ", рекао је за "Политико" Хаки Абази, кандидат ААК за посланика.

Абази је био заменик премијера под Куртијем током његовог првог мандата 2019. године, али је касније избачен из странке због неслагања око политичког правца.

"Курти се доживљава као токсичан и разједињујући", рекао је Абази, додајући да је то разлог што ниједна од три странке неће ући у коалицију са лидером Самоопредељења.

Постоји могућност да све три опозиционе странке формирају коалицију како би се избегла нова политичка блокада, а Абази је такав сценарио оценио као веома вероватан.

Опозициони представници очекују формирање владе без Куртија на месту премијера, пошто је "његова влада озбиљно нашкодила процесу европских интеграција тзв. Косова".

У међувремену, захтев лажне државе за чланство у ЕУ и даље "стоји у фиокама Европске уније", рекла је Османи прошле недеље на Самиту ЕУ–Западни Балкан. Тзв. Косово је поднело захтев 2022. године, али од тада није остварен значајнији напредак.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је на самиту да ће ЕУ укинути санкције из 2023. године уведене Приштини због тензија на северу са српском већином и деблокирати више од 400 милиона евра финансијске помоћи.

Међутим, ако поново не успеју да формирају владу, ризикују да изгубе приступ Плану раста ЕУ за Западни Балкан вредном шест милијарди евра, јер морају да спроведу реформе како би та средства била одобрена.

Српска листа на изборима

Кипар, Словачка, Шпанија, Грчка и Румунија не признају самопроглашену независност тзв. Косова, због чега се, према мишљењу стручњака, Курти суочава са великим проблемима и потенцијалним губитком наведеног фонда.

Председник Србије Александар Вучић још једном је позвао српски народ да на изборима на Косову и Метохији гласа за Српску листу и истакао да верује у српско јединство и у победу Српске листе.

Вучић очекује да Српска листа освојити места како би "представљала интересе Срба, а не Аљбина Куртија".

"Желим им много успеха и позивам људе на Косову и Метохији да подрже српски народ, да подрже Српску листу и верујем у победу Српске листе", закључио је Вучић.