Најлуђа ноћ од поднева до свитања

Крај децембра се сасвим приближио, па је питање „где идете за дочек” неизоставни део разговора са познаницима и пријатељима. И заиста – избор је велики, нарочито у Београду.

Могућности је толико да се из „најлуђе ноћи” преливају и на поподневне сате 31. децембра. Нова година се све мање доживљава као провод који мора да траје до зоре, а све више као спој више краћих излазака, сусрета са пријатељима и прелазака из једног дела града у други. У тај нови стил дочека добро су се уклопили и матинеи (термин преузет из француског језика, у значењу дневна или поподневна забава), који последњих година постају све популарнији део новогодишње понуде „кафића у крају”. Забаве почињу када се казаљке поклопе у подне и трају до вечерњих сати. Поједини угоститељи приређују матинее попут биоскопских представа, у више термина на свака два или три сата. Тако се у истом простору у складу са резервацијама смењују „гарнитуре” гостију, а тај стални проток енергије чини да се празнична атмосфера одржава у току читавог 31. децембра. Овакве журке су и својеврсни статусни симбол – себи могу да их приуште само они који не морају да на радном месту буду и последњег дана у години. Матинеи су и згодно загревање за „прави” дочек Нове године, а могу да буду и довољна доза празничног весеља. Уз то, улаз на овакве забаве најчешће је бесплатан, атмосфера је опуштенија, неоптерећена еуфоријом и потенцијално инцидентним ситуацијама услед превише алкохола. Зато матинеи немају само младу публику већ су атрактивни и за припаднике средње генерације, нарочито за оне који не спадају у „ноћне птице”.

– Нову годину дочекујем код куће, углавном у кревету. Не гледам ни новогодишњи програм, чекам да утихне поноћни ватромет и остала пиротехника, да бих могла да заспим. За мене је ово вече као и свако друго – каже Марија Арсић (55), банкарска службеница.

За оне који желе потпуно ново и динамично новогодишње искуство осмишљен је „Парти бус” – журка у покрету.

– Организујемо матине 31. децембра од 14 до 15 часова, почетна станица је код Бетон хале. Након тога ћемо видети да ли ће бити интересовања за додатне дневне термине. Велика журка на точковима почиње у 23 часа и траје до један након поноћи. Улазнице су 2.000 динара за дневну и 4.500 за дочек – каже Вук Ђурић, организатор журке у аутобусу.

Кућни дочеци уз трпезу која се повија под храном и гледање новогодишњег ТВ програма остали су у прохујалим деценијама: данас је популарно окупљање у мањим, интимнијим просторима, подесним за новогодишње дружење с блиским пријатељима, а у ту сврху се могу изнајмити станови, викендице, апартмани и куће у предграђу. Сваки гост доноси понешто од ића и пића, тако да се и трошкови лакше поднесу, а пракса је и да дочек Нове године буде тематски осмишљен. Обично је то маскенбал на задату тему, популарне су и караоке, а уколико је друштво склоно кулинарству, ноћ може да буде обележена спремањем ђаконија одређене националне кухиње.

– После прославе дипломирања једног колеге, наше друштво је одлучило да и Нову годину обележи на сличан начин. Нас тридесетак ћемо се окупити у локалу који смо изнајмили за 600 евра, пријатељи који свирају ће изводити староградске и кафанске песме, а свако од нас ће донети понешто за пиће и послужење – испричала нам је студенткиња Марија.

За Београђане и госте главног града који су склони класичним дочецима спремни су многобројни клубови, банкет сале и кафане. Сви угоститељи обећавају да ће баш у њиховом локалу бити најбоља журка и незаборавни дочек Нове године. Адути су разноврсна понуда хране и пића, уз неизоставни музички програм.

Љубитељи народне музике ово вече провешће у познатим градским кафанама и чувеној боемској четврти – Скадарлији.

У једној од тамошњих кафана дочек кошта око 100 евра, а за посетиоце припремају разноврсни домаћи јеловник, пиће и „староградску музику”, а у поноћ, зна се – наступ трубача.

У баровима резервације су обавезне, а улазнице коштају од 30 до 80 евра. Сума која је потребна за добар провод зависи од локације, музике и амбијента – у хотелима и ресторанима новогодишњи „пакет услуга” кошта од 100 до 140 евра.

Светлосни плес дронова над престоницом

На Савској променади у оквиру „Београда на води” у 2026. ће се ући уз богат музички програм. Концерт започиње наступом певачице Гоце Тржан, затим ће свој блок имати њена колегиница Александра Радовић, док ће испраћај старе и дочек нове године бити уз песме регионално популарне кантауторке Сениде Хајдарпашић – Сенидах. На позорници ће јој се придружити трубачки оркестар Бобана и Марка Марковића. Први пут у нашој земљи на десетине синхронизованих дронова исцртаваће светлосне форме на небу изнад престонице, а неће изостати ни пиротехнички спектакл уз традиционално одбројавање последњих 10 секунди 2025. на Кули „Београд”, најављују из „Београда на води”.

Шанкерски маратон

У новогодишњој ноћи биће и оних на радном месту с друге стране славља, попут Николе Станковића, шанкера у једном београдском ресторану.

– Већ имам искуства и знам да ће бити напорније него осталих вечери, чак и оних када у локалу имамо организоване свирке и журке, јер се практично ради од поднева до наредног дана ујутро. Гости долазе на дневно дружење или ручак већ око један по подне. Око осам, обављамо последње припреме за дочек који почиње сат касније. Не осећам се лоше због тога што ја радим, а сви око мене славе, дневнице и бакшиш су издашнији, а пићем нас чашћавају и гости и чланови бенда који код нас свира – каже Никола. 

Кроз eскејп рум до куће на периферији

Од њих три једна је студенткиња, две су запослене и солидно зарађују. Разматрају куда ће за дочек 2026.

– Кафићи и клубови не долазе у обзир. Гужва, пијанство, дрога, можда туча... хвала лепо – каже једна од њих, двадесетдвогодишња медицинска сестра из приватне праксе.

– У животу нам не требају исфолиране журке на којима обавезно мораш да будеш весела. Тешка прича. Нас три и двојица другара смо прошлог викенда на Дорћолу „славили” долазак зиме и било нам је топ – додаје њена годину дана млађа другарица, која се бави савременим комуникацијама.

Сагласна је и трећа другарица, студенткиња која уз учење ради као хостеса. Открива у ком правцу иду њена размишљања:

– А да за Нову годину одемо негде у околину Београда, где има велнес центар који ће радити целе ноћи, или бар ђакузи у соби? Набавимо неку храну, пиће… па реците, може ли боље?

– Можеее – у глас јој кроз смех одговарају другарице, а ова што је медицинска сестра разложно објашњава да за то боље, за егзотичне новогодишње дестинације попут песковитих плажа уз топло море, мора још коју годиницу да се финансијски узнапредује.

– Баш зато је скроз супер неки велнес или барем ђакузи. Да нам буде топло, а не да се смрзавамо чекајући на улаз у клуб, где ћемо се забити у неки сепаре из кога никог нећемо видети. Или још горе, да на штиклама од 12 центиметара престојимо новогодишњу ноћ – наставља да агитује студенткиња и спремно дочекује алтернативни предлог да 2026. дочекају у неком ресторану, кафани или хотелу.

– Ма то је за оне 40 плус. Седиш, клопаш, као нешто играш, па опет седнеш и једеш, никад краја таквој ноћи – каже студенткиња.

У потеру за оригиналним дочеком дали су се и њихови другари. Један јури да нађе неки пејнтбол за новогодишњу „пуцачину”, али прича је без хепиенда.

– Добра му је фора, али још је бољи eскејп рум. Улазимо у нову као трагачи, трагаћемо целе 2026. Свиђа ми се та прича – каже медицинска сестра, тражећи погледом сагласност другарица. „Пленуму” се придружују другари с којима су на Дорћолу славили дочек зиме.

– Боље на гајби са руском и гибаницом уз ћалетове народњаке, него Нова година у клубу или кафићу. Пази кад и ја мислим да би било добро наћи неку кућу ван града, лајт цирка, прасенце… Шта кажете девојке – пита двадесетдвогодишњи будући архитекта, цуре слежу раменима у знак одобравања, а „амандман” улаже његов другар, иначе спортиста: – Само ако може без пијанства, немамо 17 година, сад смо зрели људи.

– Значи, дочек у кући на периферији? Ако нам се посрећи, да има и базен који се греје – формулише студенткиња предлог за гласање.

– Значи! Тако ћемо за ову нову. Идуће – Пешта или Праг. Сад руска салата, следеће пивске кобаје. Сад сте нам другарице, а идуће године… – са осмехом рекоше момци.

Врњачка бајка и копаоничка брига

Врњачка Бања, Копаоник – Нема више слободног кревета за новогодишње празнике у врњачким хотелима. Истина, смештај се за упорне госте може наћи у такозваној домаћој радиности. Такође, чак и последњег дана одлазеће године нађе се понека слободна столица у ресторанима и кафићима који организују дочек 2026. године. Тако је, без обзира на цене од најмање 50 евра за сам дочек, до чак 1.000 евра за хотелски тродневни пакет-аранжман.

У туристичкој организацији Врњачке Бање предвиђају долазак најмање 20.000 посетилаца, што домаћих, што иностраних, понајвише из Бугарске и Румуније.

Иначе, новогодишњи програм, познат под традиционалним називом „Врњачка бајка”, уобичајено се одржава на познатом Тргу културе. Уз сву забаву, ту ће као и сваке Нове године домаћини служити госте мезетлуком, врућом ракијом и куваним вином. Бројне госте који ће ноћ између 31. децембра и 1. јануара провести на отвореном забављаће пробрани музичари: најављен је наступ оркестра предвођеног Анђелом Игњатовић познатом као Бресквица. У Врњачкој Бањи је предвиђена и првојануарска реприза дочека Нове године, а организатори су за ту прилику предвидели наступ Јелене Карлеуше. Овај избор пропраћен је очекиваним оспоравањем извођача, а полемика је изашла из музичких оквира и загазила у воде политике.

У сваком случају домаћини заслужују похвалу јер су при осмишљавању програма пажњу посветили и најмлађима. За њих ћe на платоу код „Врапца”, познатог симбола овог места, бити инсталирано клизалиште – кад већ нема снега, за зимске радости послужиће и ледена плоча.

Недостатак снега посебно брине госте Копаоника, а подједнако и тамошње хотелијере. Забринутост да ће смештајни капацитети остати непопуњени посебно је присутна у хотелима на нижим падинама планине. Одсуство белог покривача утицало је на мању потражњу за смештајем, што је подстакло хотелијере да додатном понудом разних погодности покушају да привуку потенцијалне госте.

Како нам је рекла Светлана Костић, шефица маркетинга хотела „Гранд”, овај ексклузивни хотел биће попуњен, без обзира на цене од 400 до 1.200 евра за ноћ по особи. И ове године ће бити забаве и гламура као и раније, а госте ће у новогодишњој ноћи, први пут на Копаонику, забављати група „Бијело дугме”. Биће то прилика да се од Бреговића и екипе чују омиљени стихови поклоника зимских спортова: „Хајдемо у планине, јер скијање се брзо учи...”

Наду да ће снега ипак бити гаји и Младен Стојановић, руководилац маркетинга у хотелу „Ртањ”. Овај објекат је подаље од центра Копаоника, па је разумљиво што је њихов маркетиншки мото „Дух планине и чар скијања”. Наш саговорник истиче „да ће, поред свих других погодности које овај хотел нуди, ту бити и снега и скијања, барем на стази „Караман гребен”, која је у њиховој непосредној близини.

Осетнијим снежним падавинама бар дан, два пред новогодишње празнике нада се и Дарко Јовановић, директор ЈП „Скијалишта Србије” на Копаонику. Он обећава да ће најмање пет скијашких стаза бити спремно током новогодишњих празника, захваљујући благовременој доброј припреми и вештачком оснежавању. Како нам је објаснио, сигурно ће и половина од 32 скијашке стазе бити на располагању скијашима: чак и ако снега с неба не буде, вејаће из ,,топова и жирафа” копаоничког система за вештачко оснежавање стаза – битно је само да температуре буду испод нуле.

Рођендан групе „Леб и сол” у граду рокенрола

То што ни ове зиме нема снега у срцу Шумадије није спречило Деда Мраза да стигне у Крагујевац и донесе са собом још једну „Зимску чаролију”. Традиционална манифестација, коју град организује поводом новогодишњих и божићних празника, почела је 15. децембра и трајаће све до 25. јануара. Новогодишњу атмосферу употпуњују украшени тргови, улични свирачи, фотографисање са Деда Мразевима и ђаконије изложене у новогодишњем селу, којим доминира велика јелка.

На градским трговима у старом градском језгру одвијају се забавни програми за децу и одрасле, а на једном од њих, Тргу Св. Ђорђа, биће отворено клизалиште површине 400 квадрата.

„Зимска чаролија” и ове године доноси програме на неколико локација и бина, где ће у празничним данима на дневним и вечерњим журкама, осим крагујевачких бендова, наступати и групе „Ортодокс Келтс”, „Регина”, популарни ди-џејеви и културно-уметничка друштва – најавила је Ана Петровић Јелић, већница за културу.

У нову годину град рокенрола ући ће уз концерт групе „Леб и сол”. Тако ће састав гитаристе Влатка Стефановског, који је основан 1. јануара 1976. у Скопљу, с Крагујевчанима прославити 50. рођендан. Организатор концерта је Дом омладине Крагујевац, где је 31. децембра у преподневним сатима заказана и традиционална дневна журка „Веселе осамдесете”, на којој се окупљају све генерације Крагујевчана. Староседеоци тврде да је новогодишњи провод најбољи управо на овом месту одакле су потекле легендарне групе „Смак” и „Освајачи”, а ту је осмишљен и „Арсенал фест”.

Гужве на границама и тањи буџети прекрајају новогодишње планове

Ако је судити по продаји туристичких аранжмана, током предстојећих празника знатно више грађана ће путовати по Србији и земљама у региону, него оних који ће Нову годину дочекати у некој од европских метропола, како је то било раније. Нису само нове, компликованије процедуре приликом преласка границе разлог што се на сусрет са Деда Мразом неће масовно ићи у иностранство. Промену навика диктирају и истањени кућни буџети, али и чињеница да су стасале генерације које, за разлику од претходних, немају навику да у време новогодишњих празника иду на пут преко туристичких агенција. Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута, каже за „Политику” да је према тренутним подацима интересовање грађана Србије за новогодишња путовања мање за око 10 до 15 одсто у односу на 2024, што је тренд који се наставља већ другу годину заредом.

– Млади људи више воле да самостално организују путовања и то више нису они одмори од неколико дана, него најчешће дводневни излети. Има интересовања за божићне вашаре у Румунији, Бугарској, Мађарској, Пољској. А ових дана је интересовање повећано и за Црну Гору, јер су они врло занимљиво маркетиншки припремили празнични програм. Од Бара до Херцег Новог, неколико дана пре и после Нове године наступају познате музичке звезде. Концерти су бесплатни и онда се млади лако организују, јер Црна Гора није велика и могу лако да се пребаце од града до града”, каже Сеничић за наш лист.

Понуда новогодишњих „туристичких пакетића” традиционално је богата, међутим, потврђују у агенцијама с којима смо разговарали, тражња константно опада. Кажу да су брзо распродати аранжмани за Валенсију, Барселону, Кипар, Малту, али реч је о мањим групама. Интересовања има и за Истанбул, Софију, Темишвар, Будимпешту, Праг и Беч, као и за градове у северној Италији. Ови аранжмани се најчешће резервишу преко друштвених мрежа. Земље у окружењу су, наводе из агенција, изгледа хит ове године, а издваја се Босна и Херцеговина, са комбинованим програмима који укључују Бањалуку, Сарајево и Требиње. Слично је и у Северној Македонији, где пакет садржи Скопље и Охрид. Европа ће, по свему судећи, и ове године остати без масовнијег таласа гостију из Србије.

– Туристички сектор ће сигурно платити високу цену због увођења новог система уласка у ЕУ. Сада само са сетом можемо да се присећамо 2018. и 2019, када смо уочи Нове године подизали и по неколико чартера за одређене дестинације, јер је интересовање било велико. Летела су и по три авиона за Рим, ишло се и у Париз, Беч... Тога више нема – објашњава Сеничић. С друге стране, расте интересовање наших грађана за дестинације у Србији. Како кажу у Јути, такав тренд није изненађење, јер се за новац који се утроши за кратко путовање у неки од европских градова, у Србији може провести и седмодневни одмор.

Ситуација је, додаје Сеничић, нешто другачија у унутрашњости него у нашим великим градовима, јер се у мањим срединама и даље више путује преко агенција.

– Почиње сезона зимовања и школских распуста и грађани су прагматични – покушавају да новогодишње празнике споје са дечјим распустима и оду на путовање по Србији, евентуално на неку од планина. Према последњим подацима, уочљиво је да је у порасту интересовање за бање – каже Сеничић.

Путовања по Европи су нашим грађанима интересантнија на пролеће, али се поставља питање да ли ће и то бити тако после увођења ЕЕС система, који је много закомпликовао путовања и направио гужве на граничним прелазима. И у Европи су забринути да ли ће им доћи очекивани број Американаца и путника из Велике Британије, који традиционално посећују Стари континент у време божићних и новогодишњих празника. Проблема има и када је реч о повезаним летовима, јер више нико не може да путнику гарантује да ће, због компликованијих процедура, на време стићи на наредни лет. Регистрације у доласку се не могу избећи, а све мање је запослених на аеродромима и гужве су све веће.

– У нашем случају је с тим у вези забринутост још израженија, јер смо ми и пре имали гужве, а ови додатни застоји још више фрустрирају – додаје Сеничић.

Када је реч о ценама, он истиче да су и даље најповољнији аранжмани који укључују аутобуски превоз. У зависности од дужине боравка и квалитета смештаја треба издвојити од 100 евра за краћа путовања до око 250 евра за три или четири ноћења у европским градовима. Из Јуте наводе да су, у поређењу са прошлом годином, аранжмани скупљи у просеку за око 10 одсто, а они са авионским превозом између 15 и 20 одсто.

– У понуди је велики број авионских аранжмана, укључујући редовне линије „Ер Србије”. Највећа потражња је, према тренутним подацима, за југ Европе и медитеранска острва, Валенсију, Порто, Лисабон, Барселону, Кипар и Малту. Интересовање постоји и за дестинације у северној Африци, попут Египта и Туниса, као и за Уједињене Арапске Емирате, где путнике привлачи топла клима – нагласио је Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута. 

Север Војводине је више од дочека

Суботица – Први гости који ће божићне и новогодишње празнике провести у Суботици и околини већ су стигли. Махом су дошли из Хрватске, Словеније, Мађарске, Републике Српске, Румуније. Према речима Божидарке Голубовић, директорке Туристичке организације Суботице, углавном спајају божићне празнике по грегоријанском календару и дочек Нове године, тако да ће у граду и на Палићу провести седам или више дана.

Један број ових туриста одлучио се да празнике проведе у Суботици јер су с њом повезани родбинским и пријатељским везама, али постоје и други разлози.

„Оно што привлачи наше госте из региона пре свега је гастро и винска понуда. Једнодушни су у оцени да је овдашња храна веома укусна, а вина одлична. Сви наши угоститељски објекти су за новогодишње празнике потпуно попуњени, а посебно су популарни и салаши са својом понудом. Ту је осим гастро момента привлачна и музичка понуда, сви салаши имају квалитетне тамбурашке оркестре и то употпуњава целокупан доживљај који гостима изузетно прија”, каже Божидарка Голубовић.

Међу посетиоцима из региона уочавају се одређене специфичности. Осим добре хране и вина, гости из Словеније оријентисани су пре свега на упознавање природних лепота севера Војводине, због тога воле Палић, излете у природу и на салаше. Да проведу Нову годину на Палићу најчешће се одлучују житељи Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца… Уз слављенички дочек Нове године, њима пријају мир и спокојство око језера, то је окружење другачије од уобичајене градске ужурбаности у којој су свакодневно. С обзиром на то да долазе на подручје које им је углавном познато, ови гости не траже аранжмане и програме за боравак, већ своје време сами организују, али им је добродошла и асистенција локалних туристичких посленика.

„Свраћају у нашу канцеларију да се распитају за актуелне програме, занима их наступ Суботичког симфонијског оркестра, воле и наш вашар ’Винтерфест’ у центру града где су на једном месту окупљени култура, традиција и гастро понуда”, каже директорка ТОС-а.

Суботички угоститељи међу првима су увели оно што се назива „дневни дочек”, односно журке по кафићима које трају од преподневних до касних поподневних сати. Овај обичај младих да се још по дану опраштају од старе године, када се иде од кафића до кафића уз музику и пиће, прихватиле су, чини се, све генерације.

Према садашњим проценама, у данима Божића по грегоријанском календару попуњена је половина капацитета од близу 5.000 кревета у приватном смештају и близу 1.000 у хотелима. То је, каже Голубовићева, у складу са вишегодишњим показатељима. Очекују да ће до новогодишњих празника попуњеност у хотелима бити стопроцентна, а код приватника око 80 одсто, како је било и прошле године.

Суботица и Палић увек су били популарне дестинације за новогодишње и божићне празнике, али за то је потребно радити читаве године и стално обогаћивати туристичку понуду. ТО Суботице ове године добила је „Туристички цвет” и проглашена најбољом због посебног доприноса развоју туризма, за квалитет и садржај понуде. У Туристичкој организацији града сматрају да су томе допринеле две манифестације које најбоље осликавају оно што Суботица и Палић имају да понуде: то су гастрономски и вински доживљај, као и архитектура која је јединствена у Србији. Захваљујући томе, у првих десет месеци 2025. забележено је 150.000 долазака туриста у Суботицу и Палић и 325.000 ноћења.

„Странци, а имамо велики број кинеских туриста, мање су заинтересовани за нашу гастрономску и винску понуду, њих привлачи и опчињава архитектура града, стил сецесије који овде могу да виде на Градској кући, синагоги, Рајхловој палати. Гости из региона долазе због гастрономске понуде, а домаћи гости бирају Палић због мира и спокојства које пружа”, закључује Голубовићева и додаје како туристичка организација на чијем је челу настоји да Суботицу и Палић позиционира као дестинације за породични одмор, које свима пружају занимљиве садржаје.

Тронедељно нишко празновање

Ниш – Као што традиција налаже, Ниш се и ове године добро припремио за новогодишње и божићне празнике. Према програму који су припремили руководство града и Туристичка организација Ниша (ТОН), разноврсне манифестације почеле су још 22. децембра и одвијаће се до средине јануара. Најсадржајније ће бити током последњег овогодишњег викенда, и наравно у време испраћаја старе и дочека нове године, као и православног Божића. И после тога, седам наредних дана у јануару, па све до Српске нове године предвиђена су бројна и свечарска дешавања у граду на Нишави. Комплетан пројекат биће реализован под заједничким насловом „Зимска бајка – новогодишњи дани у Нишу”.

Место одржавања највећег броја манифестација биће у околини централног градског трга, док ће на самом Тргу краља Милана бити постављен традиционални новогодишњи базар, на којем ће своје производе представити више од стотину пријављених излагача.

На централној новогодишњој позорници и око ње планирани су бројни наступи хорова и културно-уметничких друштава, маскенбал, као и представе и радионице за малишане, уз бројне друге садржаје за децу. Посебна атракција биће клизалиште за љубитеље уживања на леду свих генерација, које ће бити отворено током свих дана празновања.

Дечји новогодишњи град „Зимска бајка” имаће посебан кутак у којем ће малишане забављати вилењаци-аниматори, а ту ће бити уприличено и дружење са Деда Мразом. Привлачна ће бити и Снешкова забавна брвнара, а као и претходних година радо виђени гости у центру града за новогодишње празнике биће и чланови Удружења „ЗОО планет” са својим љубимцима. Планиран је и фото-кутак, место за прављење фотографских успомена, и све то уз топле напитке и новогодишње посластице.

Осим Нишлија, новогодишњим манифестацијама присуствоваће и велики број гостију, међу којима су по традицији веома бројни и они из земаља у окружењу. Хотелски и ресторански капацитети су још крајем новембра и почетком децембра резервисани и распродати. По правилу, туристи из Бугарске, Северне Македоније, као и не баш мали број оних из Грчке, у Нишу бораве по неколико дана, у аранжманима туристичких агенција или у властитој режији.

Осим у хотелима, ресторанима и угоститељским објектима у Нишу и Нишкој Бањи, на дочек 2026. године биће распевано и на централном градском тргу, јер су организатори најавили богат музички програм под отвореним небом.

Реалне процене говоре да ће, слично претходним годинама, у Нишу током новогодишњег празника боравити између 10.000 и 12.000 гостију из Србије и иностранства, а можда и више.

У склопу припрема за предстојеће празнике званично је објављена и одлука градске општине Медијана да су издвојена средства за организовање традиционалног дочека Српске (православне) нове године 13. јануара у Парку Светога Саве. Све који дођу очекује богат културно-уметнички програм и дружење уз кувано вино, грејану ракију и познате нишке кулинарске специјалитете.

Златибор у знаку естрадног сазвежђа

Златибор – Десетине хиљада гостију из Србије и околних држава боравиће на Златибору током новогодишњих празника. За те посебне дане, када је планина најпосећенија, већ су обављене припреме елитних хотела, ресторана, апартманског смештаја... Одабрани музичари (током празника овде наступају многи познати са естраде), квалитетан смештај (уз цене према џепу и прохтевима), бирани гурманлуци и специјалне понуде дочекују овде многобројне посетиоце.

Посебно интересовање увек изазивају новогодишњи концерти на Краљевом тргу, са бесплатним послужењем за све, што је заслуга општине Чајетина и Туристичке организације Златибор. Публици ће на тргу крај језера (осветљеног ласерима мултимедијалне фонтане) уочи преласка из старе у нову годину певати Дејан Матић, док ће у поноћ засвирати трубачи Дејана Јевђића. Првог јануара концерт на Краљевом тргу одржаће Бресквица, а другог увече Џејла Рамовић.

Своје програме организују и хотели, ресторани, барови, забавни паркови... У врхунским златиборским објектима госте забављају Цеца, Александар Софронијевић, Саша Матић, Емир Ђуловић и други, а у познатијим клубовима и баровима Џенан, Бојан Јевтић, Коце бенд... Цене вишедневних пакет-аранжмана са дочецима и репризом се разликују, зависе од понуде и категорије објекта, а највише су у хотелима са четири и пет звездица. Ваља добро одрешити кесу за новогодишњи боравак на Златибору, где више нема јефтиног провода. Гости, упркос томе, неће изостати, а Златиборци најављују изузетну посећеност.

– Према пристиглим резервацијама, већ би се могло проценити да ће за новогодишње празнике капацитети бити одлично попуњени, те да ће тих дана на Златибору боравити око 60.000 туриста дневно. Очекујемо долазак гостију различитих генерација, пре свега великог броја младих, којима погодује разноврстан музички програм који смо припремили. Ова планина настоји да очува звање најпосећеније дестинације у Србији остварено по званичној статистици током 2025. године – каже за наш лист директор ТО Златибор Владимир Живановић. Он најављује и садржајну зимску сезону на ски-теренима „златне планине”, као и дешавања за младе сваке вечери до краја јануара у оквиру манифестације „Златиборска божићна бајка”.

Примамљива у празничне дане је и планина Тара, где су се угоститељи такође потрудили да све буде спремно за Нову годину. Посебно интересовање гостију влада за боравак у хотелу „Оморика”, елитном објекту Војне установе „Тара”. Ту се, како нам је речено, новогодишњи аранжмани веома добро продају (полупансиони у двокреветним собама су 6.800 по особи дневно, а у супериор апартманима 10.700), као и свечани дочек у хотелском ресторану (улазница кошта 9.600 динара, наступају Млађен Тошовић, Милијана и Амикус бенд). Очувана природа Таре пуна четинара и шеталачке стазе крај „Оморике” привлаче многе који воле мирнији породични боравак на планини. У празничне дане госте ће примати и остали објекти Војне установе „Тара”: хотел „Бели бор” (полупансион до 5.000 динара), коначиште „Јавор” и ресторан „Јеремичак”, с тим што се свечани новогодишњи дочеци у њима неће организовати.

Биће забаве уз музичке програме и у другим туристичким центрима овог региона, уз приступачне цене: на планини Златар, у „Златиборској ноћи” на Белој Земљи, „Млинаревом сну” код Ариља, РХ центру „Вилина влас” у Вишеградској бањи, „Цептер хотелу” у Бајиној Башти... Приметно је да у самом Ужицу мали број ресторана организује дочек, па ће Ужичани провод потражити на некој од околних планина.