Jака конкуренција међу српским спортистима

Свечаном доделом признања Олимпијског комитета Србије, у 32. избору најбољих спортиста у нашој земљи симболично је спуштена завеса на годину у којој су Срби померали границе и доносили медаље са највећих такмичења.

Иза рефлектора и аплауза остала је чињеница која ову доделу чини посебном – конкуренциија за најпрестижније признање на домаћој позорници била је веома јака, у појединим категоријама било је на десетине кандидата који су имали озбиљне аргументе за победу.

Испред веслача Мартина Мачковића и Николаја Пименова, стрелаца Дамира Микеца и Алексе Ракоњца, и колега Георгија Тибилова и Азамата Тускаева, титулу најбољег спортисте је понео рвач Александар Комаров. У 2025. окитио се бронзом на Европском првенству у Братислави, а потом постао светски шампион септембра у Загребу.

За спортисткињу године номиноване су биле: Зорана Аруновић и Александра Хавран (стрељаштво), Александра Андрић и Андреа Стојадинов (џудо), Милица Новаковић (кајак), Радмила Загорац (дизање тегова), Александра Крунић (тенис) и Анђела Бранковић (бокс) и Ангелина Топић, атлетичарка која је понела признање. Млада скакачица увис освојила је сребро на Европском првенству у дворани у Апелдорну, потом злато на континенталном шампионату у Бергену, да би у септембру освојила бронзану медаљу на Светском првенству у Токију, у конкуренцији сениорки.

Трофеј ОКС за најуспешнијег појединца освојио је Страхиња Стојачић, са којим су у трци били саиграчи из репрезентације баскет 3 на 3 (Немања Бараћ, Дејан Мајсторовић и Марко Бранковић), чак и један од најбољих кошаркаша на свету Никола Јокић. Државни тим 3 на 3 био је проглашен за најуспешнији тимски спорт, а Јокић је добио посебно признање за промоцију и допринос нашем спорту.

Најбољи тренер у 2025. је Војислав Трајковић, тренер Рвачког клуба Пролетер из Зрењанина и селектор репрезентације, који је предводио Комарова до светског трона. У истој конкуренцији били су: Драгутин Топић (атлетика), Никола Стојић (веслање), Марко Ждеро (баскет), Горан Микец, Горан Стојадиновић и Стеван Плетикосић (стрељаштво), Александар Максимовић (рвање), Владимир Јовичић и Миленко Андрић (џудо), Зоран Пантелић (дизање тегова), Антун Новаковић (кајак).

– Вечерашњи лауреати нису само најуспешнији у резултатском смислу, већ и узор генерацијама које долазе. Ваши успеси су мотивација деци да уђу у сале, на терене и стазе, да верују у себе и да кроз спорт уче најважније животне лекције: поштовање, пријатељство и изузетност. ОКС јесте институција која се превасходно бави спортом, али подједнака пажња усмерена је и на промоцију олимпијских вредности, као и на подизање свести о бављењу физичком активношћу. Спортисти, захваљујемо вам се на свему што сте учинили за Србију и што ћете чинити у годинама које долазе. Пред нама је година у којој почињу квалификације за предстојеће Летње олимпијске игре. Предано радите, тренирајте, дајте све од себе, како на терену, тако и ван њега, сигуран сам да вас очекују врхунски резултати. Ми ћемо бити ту да вас подржимо, да створимо услове да будете још бољи и још јачи – обратио се добитницима Дејан Томашевић, председник Олимпијског комитета Србије, на гала-свечаности у београдском хотелу „Хајат”.

Милан Булаја: Што обећам, то и урадим

Милан Булаја, јуниорски репрезентативац у џудоу, на свечаности ОКС проглашен је за најуспешнијег младог спортисту Србије у 2025. години. Сјајни Зрењанинац 7. септембра освојио је Европско првенство у Братислави, у категорији до 100 кг, да би, месец дана касније, у Лими  додао и светску јуниорску титулу. Остварио је што нико пре њега није, први је јуниорски шампион планете из Србије.

– Веома сам поносан и ово је велика част за мене, моју породицу, клуб Пролетер и град Зрењанин. Привилегија је бити у друштву великана српског спорта. Много сам захвалан ОКС, Министарству спорта, Џудо савезу, спонзорима, наравно, својим тренерима, на условима које су ми обезбедили за несметан и континуиран рад – почео је разговор снажни момак рођен 2005. године.

Прво сте у Словачкој одбранили титулу са ЕП из Талина 2024. и били убедљиви у сва четири меча?

– Био сам велики оптимиста и после победе над Грком Сперлидисом, знао сам да од мене све зависи. После тријумфа над Грузинима Бенделијаниом и Алапишвиом, савладао сам у финалу и Естонца Вареса. Многи кажу да је теже бранити титулу, него је освајати, а дошао сам у Братиславу максимално припремљен и наоружан самопоуздањем за највише.

Одмах сте најавили да ће и јуниорско светско злато да буде ваше?

– Што обећам, то и урадим. Добро сам тренирао и није ми сметало што је временски размак између Европског и Светског био мали. Успео сам да одржим форму и никад нисам био срећнији као у финалу, кад сам Јапанца Хирана бацио за Јуко и златну медаљу, прву јуниорску за Србију у историји.

У клубу кажу да пуно тренирате и да не силазите са борилишта?

– Без рада нема резултата, без максималног ангажовања не може се до медаље. Тренирам два пута дневно, много тога сам се одрекао последњих година и не жалим. Џудо је диван спорт и учинио ме је снажном особом у сваком погледу, са јасном визијом за будућност. Имао сам пет година кад сам почео да вежбам и увек сам, од пионирских дана, циљао највише. Успео сам да 2022. године повежем кадетско злато и светску бронзу, сад спојио европску и светску титулу као јуниор и од почетка 2026. бићу у сениорској конкуренцији са истим амбицијама.

Планови за годину што следи?

– Увелико се такмичим са сениорима и у фокусу је ЕП у Тбилисију у априлу, покушаћу да нападнем одличје. Пре тога, у фебруару је Гран при у Паризу, а са припремама сам већ почео. Од средине наредне године почиње се са скупљањем бодова на турнирима за Игре у Лос Анђелесу. То ми је циљ – истакао је Милан Булаја, велики потенцијал српског џудо спорта.

Б. Ц.

Светла будућност

О томе да је пред српским спортом светла будућност, чему је део говора посветио председник ОКС Дејан Томашевић, сведочи и број номинованих за најуспешнијег младог спортисту – чак 39: џудисти Михајло Симин, Александра Андрић, Лазар Жрдрале, Милан Булаја, Вељко Варничић, Борис Јанковић, Нина Андрић, Никола Обрадовић, Никола Раданов, Ивица Радаковић, Петар Новаковић, Немања Симић, Мара Рашић, Ања Јовановић и Бојана Савић, кајакашице Жофи Хорват, Андреа Вукашиновић, Славица Нашагаћин, Каја Сарић, стрелци Алекса Ракоњац, Стефан Аговић, Анастасија Живковић, Анђелина Стевановић, Урош Гајић, Марта Новић и Марко Нинковић, теквондисти Никола Кљајић, Тина Нинић и Нина Зећировић, пливачи Јустин Цветковић и Немања Максић, веслачи Милан Цветковић и Милан Степановић, репрезентативци у бадминтону Теодора Латас и Алекса Радовановић, тенисерке Анастасија Цветковић, Александра Крунић и Ива Ковачевић, рвач Бранко Ђукић и атлетичар Лука Бошковић.