Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
У ПРОТЕКЛИХ ДЕСЕТ ГОДИНА

Србија израсла у регионалну силу у ИТ индустрији

Србија је за десет година изградила снажан ИТ сектор са 125.000 стручњака и 4 милијарде евра извоза
Србија израсла у регионалну силу у ИТ индустрији
(ЕПА ЕФЕ - Е.С.)

Србија је за десет година изградила снажан ИТ сектор са 125.000 стручњака и 4 милијарде евра извоза, поставши лидер региона и један од стубова модерне економије.

Од 2012. године до данас Србија је прошла један од најбржих и најдубљих технолошких преображаја у региону. Оно што је пре нешто више од деценије био мали, фрагментисан сектор са ограниченим дометом, данас је једна од кључних извозних грана земље и један од најјачих стубова савремене српске економије.

У том периоду ИТ сектор у Србији забележио је чак десетоструки раст, достигао је више од 125.000 запослених стручњака, док је вредност извоза софтвера и ИТ услуга премашила 4 милијарде евра годишње. Тиме је информационо-комуникациона индустрија постала један од највећих појединачних извозника Србије, испред многих традиционалних индустрија.

У поређењу са земљама региона, Србија се издваја по брзини раста и апсолутним бројкама. Док су Хрватска, Словенија и Бугарска раније имале предност у ИТ извозу по глави становника, Србија је у последњих неколико година сустигла, а у неким сегментима и престигла конкуренте.

Посебно је значајно то што раст српског ИТ сектора није заснован искључиво на оутсоурцинг моделу, већ све више на развоју сопствених производа, стартап компанија и високотехнолошких решења која се пласирају на најзахтевнија светска тржишта – од Западне Европе до Сједињених Америчких Држава и Азије.

За разлику од појединих земаља региона које се суочавају са стагнацијом броја ИТ стручњака због емиграције, Србија је успела да задржи континуитет раста, уз повратак дела стручњака из иностранства и долазак страних компанија које овде отварају развојне центре.

Један од кључних фактора овог успеха јесте системско улагање у образовање и дигиталну инфраструктуру. Број студената на техничким и ИТ смеровима континуирано расте, а реформе у средњем и високом образовању допринеле су већој усклађености знања са потребама тржишта.

Паралелно с тим, улагања у научно-технолошке паркове, дигиталне хубове и иновационе центре омогућила су повезивање академске заједнице, стартап сцене и великих технолошких компанија. Данас Србија има развијену ИТ инфраструктуру не само у Београду и Новом Саду, већ и у Нишу, Крагујевцу, Чачку и другим градовима.

Посебна вредност ИТ сектора огледа се у његовој отпорности на кризе. У годинама глобалних економских потреса, инфлације и поремећаја на енергетским и робним тржиштима, ИТ извоз из Србије наставио је да расте. Девизни прилив из ове области постао је важан фактор стабилности националне економије и платног биланса.

Плате у ИТ сектору знатно су изнад републичког просека, што доприноси јачању средње класе и смањењу притиска на одлазак младих из земље. Истовремено, ИТ индустрија повлачи за собом развој других сектора – од образовања и некретнина до финансијских и креативних услуга.

Иако је постигнут огроман напредак, потенцијал Србије у ИТ сектору још није исцрпљен. Стручњаци указују да је наредни корак даљи развој вештачке интелигенције, биотехнологије, гејминг индустрије и сајбер-безбедности, области у којима Србија већ има препознатљиве тимове и производе.

Уколико се задржи стабилан амбијент, континуитет улагања и фокус на знање, Србија има реалну шансу да у наредној деценији не буде само ИТ лидер региона, већ и озбиљан играч на европској технолошкој мапи.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.