САД обећале две милијарде долара за УН хуманитарну помоћ

Сједињене Америчке Државе данас су објавиле да ће дати две милијарде долара УН-у за хуманитарну помоћ,  док администрација председника Доналда Трампа наставља да смањује страну помоћ и упозорава агенције УН да се "прилагоде, смање или умру" у време нових финансијских реалности.

Тај износ је само мали делић онога што су САД давале за хуманитарну помоћ у прошлости али одражава, како администрација верује, великодушну суму која ће одржати статус САД-а као највећег хунаитарног донатора на свету.

Према овом договору формира се кровни фонд одакле ће средства бити дата појединим агенцијама и према приоритетима, а кључни захтев САД је за драстичне промене широм светске организације што је алармирало многе хуманитарне радинике и довело до оштрих редукција програма и услуга.

Две милијарде долара је само делић од традиционалог америчког финансирања програма које подржавају УН а које је ишло до 17 милиона долара годишње последњих година, према УН подацима. Амерички званичници кажу да је само осам до 10 милијарди долара од те суме било у добровољним доприносима. САД такође плаћају милијарде долара у годишњим доспелим давањима везаним за њиховочлансство у УН.

Критичари таквог америчког става кажу да су западна смањења помоћи кратковида, да су погурали милионе људи ка глади, расељењу или болести и нашкодили такозваној мекој моћи САД широм света.

Овим потезом се завршава кризна година за многе УН организације, као што су агенције за избеглце, миграцију и храну. Трампова администрација већ је смањила милијарде у америчкој страној помоћи што је подстакло агенције да драстично смање потрошњу, пројекте помоћи и радна места. Други традиционални западни донатори такође су смањили давања.

Најављена помоћ формулисана је у прелиминарном договору са УН канцеларијом за координацију хуманитарних послова коју води Том Флечер, бивши британски дипломата и државни званичник.

УН су главни снабдевачи хуманитарне помоћи и највећи примаоци америчког новца за хуманитарне сврхе.

И док САД смању своју помоћ потребе за том помоћи су огромно порасле широм света -глад је регистрована ове године у деловима Судана који је под сукобима и у Гази, поплаве, суше и природне катастрове које многи научници приписују климатским променама однеле су многе животе и отерале хиљаде људи из њихових домова.

Ова смањења финансирања имаће велике импликације на агенције УН као што је Међународна организација за миграције, Светски програм за храну и агенција за избеглице УНХЦР. Те агенције већ су примиле милијарде долара мање од САД-а ове године него према годишњим издвајањима од претходне администрације Џоа Бајдена, или чак за време Трамповог првог мандата.

Идеја сада је да кроз Флечерову агенцију пролазе сва америчка и друга средства за помоћ која даље могу бити прусмерене тим агенцијама, уместо да се распу амерички доприноси на низ појединачних апела за помоћ.

САД хоће да виде тело са консолидованијим ођством у УН системима за испоруку помоћи, рекао је високи званичник Стејт департмента.

Према плану Флечер и његова канцеларија за коордианцију ће контролисати како се новац дистрибуира агенцијама, рекао је тај званичник.

"Ово хуманитарно ресетовање у Уједињеним нацијама треба да испорући више помоћи са мање пореских долара, да обезбеди усмеренију помоћ, подстакнуту резултатима и усклађену са америчком спољном политиком," рекао је амерички амбасадор при Уједињеним нацијама Мајкл Волц.

Стејт департмент је саопштио да се овим споразумом захтева од УН да консолидују хуманитарне функције да би смањиле бирократске трошкове, непотребно дуплирање и уплив идеологије.

"Појединачне УН агенције ће морати да се прилагоде, смање или умру", саопштио је Стејт депармент.

Стејт департмент је додао да реформа нигде није важнија него у хуманитарним агенцијама које обављају неке од најкритичнијих послова Уједињених нација.

"Данашњи споразум је критичнан корак у тим реформама, балансирајући посвећеност председника Трампа да САД остану највеликодушнија нација на свету са императивом да се унесе реформа у начин на који финансирамо, надзиремо и како се интегришемо са хумнитарним напорима УН", додао је Стејт департмент.

У свом средишту реформски пројекат ће помоћи да се установе пулови финансирања који могу бити усмерени или на конкренте кризе или земље којима је потребна помоћ. На почетку јћебити циљано 17 земаља које укључују Бангладеш, Конго, Хаити, Сирију и Украјину.

Једна од земаља са најгором ситуацијом Авганистан није укључена, нити су укључене Палестинске територије за које званичници кажу да ће бити покривене новцем који произилази из Трамповог мировног плана за Газу, мада он још није довршен.

Овај план помоћи који се припремао месецима произилази из Трамповог дугогодишњег става да светска организација много обећава али није испунила та обећања и по његовом виђењу је сувише одступила од свог оригиналног мандата да спасава животе док подрива америчке интересе, промовише радикалне идеологије и охрабрује расипничку и непоткрепљену потрошњу, преноси Бета.