Апартмани и подземне воде омели обнову дворца

Бор – Старом резиденцијалном дворцу кнеза Александра Карађорђевића, саграђеном 1856. године у Брестовачкој бањи код Бора, не помаже ни то што је дуже од пола века под формалном заштитом државе. До априла прошле године, ово некада репрезентативно здање, небригом запуштено, личило је на праву руину и ругло, а када је најзад његова обнова почела, искрсле су нове муке и неспоразуми. Истина, Европска агенција за реконструкцију за пројекат обнове овог здања – како би оно постало „Дом српско-румунског пријатељства“ (због румунских принцеза Наталије и Марије које су постале српске краљице) – издвојила је укупно 357.620 евра, али обнова је одложена зато што су искрсли спорови око пројекта. Наводно би обновом по „старом“ пројекту били угрожени термални извори бање па се сада очекује да Завод за заштиту споменика културе у Нишу одобри наставак обнове по измењеном пројекту.

Зато је обнова, која је требало да буде завршена средином новембра прошле, померена за мај ове године. Наравно, уколико не искрсну нови неспоразуми и – донатор не одустане од донације.

(/slika2)Спорења су, у ствари, избила око намене обновљеног здања. Једна од више одаја била би преуређена у етнособу са сталном музејском поставком која би подсећала на то да је румунска принцеза Наталија својевремено била супруга краља Милана Обреновића и да је румунска принцеза Марија била удата за Александра Првог Карађорђевића, краља ујединитеља. Ту нема спорења, али има спорења око тога да ли „кров треба да буде подигнут како би се добила четири луксузна апартмана“.

У борском Музеју рударства и металургије кажу да првобитним пројектом нишког завода нису били предвиђени никакви апартмани и никакво надзиђивање. Обновљено здање требало је да буде музеј са уметничком галеријом и свечана кућа у којој би била и сала за венчавања. Али, у музеју не знају ко је и зашто променио пројекат.

Ништа безазленија нису ни спорења о томе колико ће обновљено здање бити безбедно. У музеју кажу да је нишком Заводу за заштиту споменика достављен пројекат који није уважио чињеницу да је изградњом новог пута кроз Брестовачку бању дошло до промене тока подземних вода. То је, по оцени стручњака, и утицало да се стари кнежев дворац уруши. Истовремено, стари турски амам, уз конак књаза Милоша, који је овде подигнут 1847. године, на мањој надморској висини, остао је без воде.

Спорења само потврђују да још нема краја јавашлуку и небризи. То је дворац у међувремену претворило у руину. Било би добро да стручњаци што пре пресуде како не би пропала јединствена прилика да старо здање, уз помоћ донације, буде сачувано. Било би добро и због наше прошлости и због прилике да стара дворска Брестовачка бања буде привлачнија туристима.

С. Тодоровић