Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРОФЕСОР ВЛАДАН ПЕТРОВ:

Неки професори пре почетка блокада припремали терен

Није искључено да се факултетске блокаде поново активирају
Неки професори пре почетка блокада припремали терен
Владан Петров, видео исечак

Професор на Правном факултету у Београду Владан Петров рекао је данас да би студенти у блокади који тврде да су током акције у недељу прикупили скоро 400.000 потписа за расписивање ванредних избора јавности Србије требало да приложе неки материјални доказ за то.

Он је за ТВ К1 рекао и да би студенте у блокади требало третирати као тајну организацију, јер се не зна ко су они и ко стоји иза њих, али да су њихови захтеви од почетка политички.

Петров је рекао и да није искључено да се факултетске блокаде поново активирају с обзиром на то да су студенти у блокади за акцију “Распиши победу” користили универзитетске и факултетске столове за прикупљање потписа, а не столове страначких партија или политичких покрета. 

Петров је рекао да ако су столови са факултета избачени на улицу у функцији прикупљања потписа и тражења ванредних парламентарних избора, поставља се питање ко онда гарантује да ти столови и неке друге ствари на факултету неће у наредној години бити употребљени у нове блокадерске сврхе како би се појачао притисак на надлежни орган да распише ванредне парламентарне изборе. 

Он је рекао и да не зна ко стоји иза студената у блокади.

"Али знам неке професоре који су и пре почетка блокада припремали терен на различите начине, имам доказе где су поједини професори са мог факултета убеђивали студенте да је неопходно да се побуне и спрече одржавање јануарског испитног рока”, навео је он.

Говорећи о студентским блокадама и протестима, Петров је оценио да је захтев студената у блокади да институције раде свој посао од почетка био политички захтев, и додао да се на крају показало да се иза захтева да пре свега политичке институције боље раде свој посао, крије политичка организација и тежња да се уђе у исте те институције. 

Напоменуо је да је та тежња да се уђе у институције била тежња која је противна принципима устава, уставног права и демократским принципима, односно без избора с обзиром на разне идеје у претходних годину дана о прелазној влади, саветодавном референдуму. 

"Тај захтев је од почетка био политички. Не морате ви да кажете тражимо изборе, да бисте имали политички захтев, не морате имати политичку организацију да би захтев који износите био политички. Сама неодређеност свих захтева по природи је политичка”, истакао је он. 

На питање како смо дошли од одласка студената у блокади код врховне јавне тужитељке Загорке Доловац и означавања Загорке Доловац као некога ко ради противно општем интересу до тога да је она део обојене револуције како то кажу челни људи државе, Петров је оценио да се одласком испред тужилаштва пре годину дана желело истаћи да је институција председника Републике Александра Вучића ненадлежна, а да су сви остали надлежни и да се изврши одређени притисак на тужилаштво. 

Према његовим речима, од тужилаштва се тада очекивало да похапси високе функционере и да се дође до некаквог оптужног предлога какав је сада против министра културе Николе Селаковића у случају Генералштаба, са наговештајем да постоји могућност да ће се та истрага проширити и према неким другим људима. 

“Тада је циљ био да се изврши један притисак. Претпостављам да исти они политички фактори изнутра и споља који су тада послали студенте пред тужилаштво, сада су на неки начин успели да уђу донекле у само тужилаштво или да га активирају као део озбиљног политичког процеса. Од почетка смо уочавали да тужилаштво делује као квази политички актер, нису се оглашвали, не знамо докле се стигло са случајем надстрешнице, а онда смо крајем ове године дошли до тога да су оптужени неки високи политички функционери и да и даље не знамо шта они поводом тога раде”, навео је он.

Док је пад надатрешнице био у првом плану тада су у првом плану биле и студентске блокаде, рекао је Петров и додао да како су студентске блокаде јењавале и претварале се у протесте студената и грађана врло често насилног карактера, тако се и улога блокадерских тенденција и у самом тужилаштву појачавала.  

Он је напоменуо да би блокаде у правосудном систему могле да доведу до тога да правна држава у једном тренутку не функционише. 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
Vlast je zajedno sa narodom zaustavila obojenu revoluciju i namere zapadnih sila
Vlasta
Slazem se sa profesorom Vladanom !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.