Ускоро помирење Турске и Јерменије

Специјално за „Политику”

Истанбул, 22. јануара – Турска и Јерменија су се, после непријатељстава која трају скоро читав век, коначно нашле на путу да одложе сабље које су исукане још у време распада Отоманске империје. То су, без уобичајеног дипломатског увијања, готово истовремено најавили министри спољних послова две земље.

„Ми смо веома близу нормализације односа између Јеревана и Анкаре. Без постављања предуслова, две земље прво треба да отворе међусобне границе. После тога ми смо спремни на то да се формира заједничка комисија која ће размотрити отворена питања”, пренели су данашњи истанбулски медији изјаву шефа јерменске дипломатије Едуарда Налбандјана.

Ово је очигледно одговор на сличан, готово истоветан, наговештај који се пре неколико дана чуо у Анкари. Шеф турске дипломатије Али Бабаџан је у интервјуу једној локалној ТВ станици рекао да би дипломатски односи две земље могли да се нормализују још ове године.

„Могу да кажем да никад нисмо били тако близу плана за коначну нормализацију односа са Јерменијом, као што смо сада”, рекао је министар Бабаџан. Он је такође наговестио „топљење леда” и између Јеревана и Бакуа, који се већ петнаест година споре око тога чија је провинција Нагорно Карабах.

Ово је без сумње „историјски продор”, поготово што две земље до скоро нису имале било какве званичне контакте, пошто нису могле да се ослободе крвавог наслеђа прошлости, старог више од девет деценија. Турска је, иначе, била међу првима која је признала владу у Јеревану, када је почетком деведесетих година прогласила независност после распада совјетске империје. Али, после јерменско-азербејџанског сукоба око Нагорно Карабаха, Анкара је безрезервно стала иза своје браће у Бакуу. У знак солидарности, она никад није упутила амбасадора у Јереван и херметички је затворила своје границе према Јерменији. Како тада, тако до данашњег дана.

Турско-јерменска трвења имају дубоке корене. Када се почетком 20. века распадала Отоманска империја, на удару су се нашли Јермени који су дотад живели на просторима Анадолије. У Јеревану тврде да је над њима извршен геноцид (убијено око милион и по људи), да су тада готово ишчупани корени тог народа. Званична Анкара то оспорава, мада признаје да је у свеопштем карамболу страдало неколико стотина хиљада Јермена, као што су гинули и сами Турци.

Судећи према најновијој изјави јерменског министра Налбандјана, оцена тих спорних догађаја могла би бити препуштена заједничкој комисији (у којој би били историчари две земље), за шта се иначе Анкара залаже већ дуже време.

В.Лалић