Повратак дабра

Засавица –  На бари Засавици уз мало стрпљења може се видети призор који није виђен најмање стотину година. Дабар мужјак плива теглећи неко дрво које ће његова женка да угради у склониште или брану у близини склоништа. Иначе, код ове врсте, као и код већине у животињском свету, женско је мајстор, а мушко је послушни носач материјала. Пре две године стручни сарадници у Специјалном резервату природе "Засавица" са одушевљењем су сликали брану коју је једна породица даброва саградила на месту где се у Засавицу улива поток Батар, на потесу Црквине код села Раденковић. Брана је дугачка 30 метара, а висока 180 центиметара, од чега је 80 центиметара изнад воде. Да би стекла језерце за своје потребе, породица је у градитељски подухват утрошила 20 кубних метара дрвета. Неколико месеци касније, на истој локацији никла је још једна брана, у каскадном положају у односу на претходну, па се већ могао наслутити мали систем језера на овом месту. Прошле године код села Глушци, на каналу који се улива у Засавицу, откривена је још једна дрвена брана коју је саградио дабар. По лепоти, она за обично око није није ништа посебно – гомила сложеног и подупртог дрвећа која преграђује канал. За природњаке, међутим, она је право савршенство: структура јој је подешена да тек мало задржи воду, колико је дабру потребно за сопствено "узгајање" рибе. Убрзо је саграђена још једна брана на Батару, а затим две код села Равње, такође на каналу који се улива у Засавицу. Сада у Мачви има шест дабрових брана и, вероватно, још покоја у изградњи.

– Нисмо ни сањали да ће за само три године нестати све сумње у повратак дабра у Србију – каже Михаило Станковић, стручни сарадник у "Засавици". – Од априла 2004, када су на Засавицу стигле четири породице са тридесетак јединки, до ове године број даброва у Мачви већ је удвостручен, има их најмање 65. Радиометријски сигнали са чипова "закачених" на даброве показују да се једна породица ове, са Балкана нестале, врсте населила код Мартинаца, друга је стигла до реке Јадар, а трећа чак до Брчког. Циљ међународног пројекта враћања дабра у Србију и на Балкан у доброј мери је остварен само откривањем "љубави на први поглед" између дабра и прелепе баре, једне од најлепших на континенту, али његов прави резултат је расељавање дабра по водним подручјима у околини.

Априла 2004. четири породице добиле су пространа "имања" на Засавици, и то код пашњака Ваљевац и узводно према селу Баново Поље. Једна породица, иначе, не трпи другу у близини, па између њих мора да буде прилична раздаљина. "Имање" једне породице требало би да се протеже дужином од три километра! Како Засавица "тече" дужином од 33 километра, она може да скући и потомке ових породица.

– Радиометријски сигнали са Јадра или од Брчког указују да су неке породице кренуле у истраживање и насељавање нових територија. Очигледно је да се дабру допао стари завичај његове врсте, из кога није ни отишао својом вољом. Управо ових дана допремили смо на Засавицу специјалне замке како бисмо ловили младе, овде рођене, даброве и "чиповали их" ради праћења њиховог расељавања. Они са три године стичу полну зрелост и заснивају своје породице и своја "имања" по околним речним и мочварним подручјима.

Дабар је некада живео у Србији, у сливу Дунава, Мораве и Саве. Засавица је била његово омиљено станиште, о чему сведочи и забелешка немачког природњака Алфреда Брема из 1887. године, у којој се каже да је дабар виђен на "турској обали Саве", што значи на Засавици. Дабар је, каже Станковић, због прекомерног изловљавања ишчезао са Засавице вероватно пре стотинак година, а можда и касније.

На Засавицу је поново стигао 2004. године. Друштво природњака из Баварске, на Дан планете Земље, поклонило је на Специјалном резервату природе "Засавица" четири породице даброва, у оквиру пројекта повратка дабра у Србију, чији је носилац Биолошки факултет у Београду.

Мачвани су различито доживели повратак дабра на њихову Засавицу. Једни су уверени да се природи Мачве враћа врста која се изгубила, и то их испуњава лепим осећањем. Други, међутим, у дабру виде само штеточину, па проклињу оне којима је пало на памет да је опет населе у Мачву. Ови други веома брину оне у Специјалном резервату природе "Засавица", па "са четворе очи" прате ситуацију и користе сва законска средства да се породице дабра не узнемиравају, а поготову да их не снађе немилост као, не дај боже, пре стотину година.