Бензин скупљи за најмање 13 динара

Возачи на пумпама у Србији од суботе ће гориво точити по новим, вишим ценама за око 8,2 динара по литру. Бензин би, према Уредби о ценама деривата, требало да поскупи за седам, а дизел за око девет динара, после чега ће се моторни бензини продавати за око 79, а дизел 63 динара по литру.

Ово не мало поскупљење није, међутим, једино које очекује возаче. Већ наредне недеље, а најкасније за 15 дана, гориво ће поново поскупети за одобрени износ акциза од седам динара за дизел гориво и за око шест за бензин. С том додатном корекцијом бензин ће се точити још скупље, по 85 динара за литар, док ће дизел бити око 70 динара.

У зависности од врсте деривата очекује се да ће се моторни бензин и безоловни моторни бензин од 95 октана без акцизе продавати по цени од 79,10, с акцизом – 85,10, дизел Д2 без акцизе 61,60 динара, с новом акцизом 67,60, нова цена евродизела би могла бити 65,20 уз већу акцизу 71,20, док ће се еко три продавати по цени од 63,30 динара, а с акцизом скоро 70 динара.

Ако се узме у обзир да се у овом часу литар бензина плаћа 72 динара, а да би већ наредне недеље због корекције акциза могло да се точи по 85 динара, значи да ће бензин заправо поскупети за 13, а дизел који сада кошта 54,60 динара безмало за 15 динара!
С овим новим поскупљењем литар горива ће вредети исто као почетком новембра прошле године када је бензин коштао 87,20 динара, а долар био на нивоу од око 50 динара, док је данас продајни курс долара 72 динара.

У Министарству енергетике кажу да је за последње две недеље, откако је гориво последњи пут појефтинило, укупна цена нафте порасла за 30,11 одсто, због чега је јуче и упућен нови захтев за корекцију цена деривата.

Божа Станишић из приватне нафтне компаније Петробарт – АВИА каже да је реално очекивати да ће нафта и наредних месеци наставити да расте, пре свега због велике потражње за мазутом и лож-уљем изазване несташицом гаса, што се већ сада директно одразило на поскупљење горива у Србији. Уралска нафта се ових дана на берзи продавала по цени од око 40 долара за барел и има тенденцију даљег раста. Прогнозе су да би цена црног злата до пролећа требало да се стабилизује на око 55 до 60 долара за барел, што ће морати да испрате и нова поскупљења горива.

Оно што возаче једино може да спаси драстичног поскупљења јесте да се акцизе повећавају на терет прерађивача и увозника. Међутим, у том случају они неће имати рачуницу да више увозе и прерађују нафту што би, тврде, изазвало несташицу горива на пумпама, али мање пара у буџету.

Упитан да ли је реално очекивати да цена литра горива буде још већа због раста стопе инфлације у 2008. години, Бобан Атанацковић, из Нафте а. д., мисли да је то већ укалкулисано у нову цену тако да додатних изненађења не би требало да буде.

Реално је, међутим, очекивати, да ће ово не мало поскупљење сигурно изазвати ланчани скок цена основних животних намирница, превоза и комуналија, јер се то сваки пут дешава, каже он.

Према његовим речима није случајно што је држава за готово исти износ повећала и акцизе на бензин и дизел, што раније није био случај. Он то објашњава тиме што је последњих месеци знатно повећана тражња за дизел горивом, што аутоматски повећава и прилив пара у републичку касу.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------

Од горива четвртина буџета

Уместо 35,91 динара, колико сада узима на сваком литру бензина, држава ће убудуће зарађивати још више – чак 42 динара, а на дизелу, где акциза сада износи 19 динара, убудуће још седам динара више, дакле – 26 динара. Томе треба додати и акцизе на течни нафтни гас од око 13 динара по килограму, што је преседан, јер готово све државе у Европи ослободиле су прометнике акциза на ово еколошко гориво како би стимулисали његову потрошњу ради заштите животне средине.

Ако се има у виду да се у Србији годишњи преради око четири милиона тона нафте, јасно је колико држава зарађује само по основу акциза на деривате. Само НИС по овом основу пуни буџет са чак 25 одсто укупних средстава.