Председник Црне Горе најавио оснивање странке

Председник Црне Горе Јаков Милатовић најавио је могућност формирања нове политичке партије, оцењујући да је држави потребна „нова снага која ће окупити поштене и кредбилне људе који хоће да раде, а не да обећавају и нуде изговоре”. Он је то саопштио у опсежном новогодишњем интервјуу за Вијести, у коме је говорио о унутрашњој политичкој сцени, односима са Владом, европском путу земље, спорним питањима у Војсци Црне Горе, као и о односима са суседима и кључним европским партнерима.

Милатовић је навео да већ годинама заступа идеју јаког политичког центра и да је увек спреман за сарадњу са свима који искрено баштине европске, демократске, грађанске и реформске вредности, без друштвених подела и политичке нестабилности. Према његовим речима, пад поверења у странке центра довео је до апстиненције дела бирача и јачања политичких полова, што је, како сматра, последица недовољно испуњених очекивања након промена 2020. године.

Говорећи о односима са премијером Милојком Спајићем, са којим је 2022. године основао Покрет Европа сад, а из кога је изашао 2024, Милатовић је истакао да се институционална комуникација одвија званичним каналима и преко кабинета, уз директне контакте „када то захтевају околности”. Нагласио је да нема проблем да похвали добре потезе Владе, али и да је његова уставна обавеза да укаже на свако кршење закона и Устава.

У значајном делу интервјуа председник Црне Горе се осврнуо на најновија трвења у Војсци Црне Горе и Савету за одбрану и безбедност, која су резултирала суспензијом команданта Морнарице. Милатовић је нагласио да је његово инсистирање на поштовању Устава и закона „кључно за очување интегритета и угледа Војске”, додајући да Савет за одбрану и безбедност, по Уставу, доноси одлуке о командовању, док је улога министра да обезбеди њихово спровођење. Он је оценио да је у конкретном случају дошло до прекорачења овлашћења министра одбране, што је, како је рекао, захтевало његову реакцију као председника Савета.

На спољнополитичком плану, Милатовић је најавио нове разговоре са француским председником Емануелом Макроном, али и са још једним европским лидером, с циљем убрзања процеса приступања Црне Горе Европској унији. Он је истакао да је одлука Француске да не блокира затварање појединих поглавља резултат политичког дијалога и поверења међу лидерима, нагласивши да „најбољи аргумент нису речи, већ резултати”.

Осврћући се на односе са Хрватском, Милатовић је казао да је радио на томе да се билатерална питања воде „озбиљно и државнички”, али је оценио да су ставови појединих хрватских министара неконструктивни и мотивисани унутрашњополитичким разлозима, што, како је навео, додатно подгрева тензије и успорава затварање Поглавља 31.

Председник Црне Горе је истакао да је питање увођења српског језика као службеног у Устав Црне Горе легитимно и да има упориште у резултатима пописа, али је оценио да се то питање често актуелизује како би поједини политички актери прикрили недостатак конкретних резултата у економији, борби против корупције и јачању институција.

Говорећи о свом политичком капиталу, Милатовић је подсетио да је у другом кругу председничких избора 2023. године добио подршку више од 220.000 грађана, што је, како је рекао, истовремено част и велика одговорност. Истакао је да је спреман да плати политичку цену због супротстављања лошим праксама, јер, како је навео, „лакши пут никада није био његов избор”.

На крају интервјуа, Милатовић је оценио да је 2025. година била пуна изазова, уз извесне помаке на европском путу, али и наставак старих проблема, попут политизације јавних предузећа, друштвене поларизације и недостатка правоснажних судских пресуда. Посебно је указао на раст цена и инфлацију као највећу бригу грађана, најавивши да је Влади већ упутио предлоге мера како би се ублажиле негативне последице по животни стандард.