У част творца Брајеве азбуке

Већ на самом почетку године, 5. јануара, Пошта Србије пустила је у оптицај два пригодна издања са по једном поштанском марком. Једно од њих обележава 200 година од рођења Луја Браја, творца универзалног система за писање и штампу намењеног слепим лицима.

Луј Брај је рођен 4. јануара 1809. године у месту Купвре, недалеко од Париза. Несрећним случајем ослепео је већ у трећој години тако да је у почетку стицао знање само усменим путем. Међу својим друговима издвајао се по лаком и брзом учењу, тако да је са десет година добио стипендију од Краљевског удружења за слепу омладину у Паризу, где наставља школовање.

У новој школи већина наставника се само усмено обраћала ђацима и учила их читању испупчених слова по методи коју је увео оснивач школе Валентин Ои. Пошто су се испупчена слова добијала отискивањем бакарне жице на папиру, овај систем није омогућавао студентима да науче да пишу.

Поред овог метода постојао је и систем за „ноћно писање”, који је измислио капетан француске армије Шарл Барбије. Овај систем од 12 испупчених тачака користили су војници на бојном пољу за преношење тајних информација јер није подразумевао усмену комуникацију. Луј Брај се са овим системом упознао 1821. године када је капетан Барбије посетио школу за слепу децу у Паризу.

За непуне три године Луј Брај је створио нови систем за писање намењен слепима тиме што је свео дванаест Барбијеових тачака на шест и извршио поправке које су омогућиле брже читање. По њему је овај нови систем добио назив Брајева азбука.

Брајева азбука се састоји од шест тачака, које су распоређене у две колоне по три тачке. Комбинацијом испупчених тачака, којих укупно има 63, добијају се поједина слова. Знаци интерпункције, као што су запете, тачке, знакови питања, усклика и слично, распоређени су у две колоне по две тачке. Знакови за бројеве и математичке функције доживеле су неколико модификација. Слепи помоћу чула додира, јабучицом десног кажипрста, читају слева надесно, а пишу здесна налево.

Своју прву књигу на Брајевој азбуци објавио је 1829. године под називом „Метод за писање речи, музике и вишегласја уз помоћ тачака”, намењену и приређену за слепе. Године 1837. својој азбуци придодаје симболе за математику и музику. Међутим, јавност је била скептична према његовој азбуци, па су ђаци сами морали да уче Брајеву азбуку. Његов систем писања за слепе у Француској је званично признат 1854. две године после његове смрти. Данас се користе писаће и електронске машине за Брајеву азбуку.

Након завршетка студија Луј Брај је предавао на Краљевском институту у Паризу. Поред тога био је врстан виолончелиста и оргуљаш, пај е свирао оргуље у црквама широм Француске. Брај је умро од туберкулозе у Паризу 1852. године. На стогодишњицу смрти, 1952. године, његово тело је ексхумирано и са почастима поново сахрањено у Пантеону у Паризу.

Пригодна марка је номинале 46 динара. Мотив на марки је лик Луја Браја и писмо за слепе. Ликовну обраду марке и коверта урадила је Надежда Скочајић, дипломирани графички дизајнер из Београда.

Марка је штампана у новосадској штампарији „Форум” техником двобојног офсета у шалтерским табацима од 25 комада. Тираж је 128.000 комада. На дан изласка марке у оптицај је пуштен и пригодан коверат првог дана са жигом поште 11101 Београд.