СПЦ данас слави Бадњи дан

Српска православна црква данас обележава Бадњи дан. Ово је последњи дан божићног поста, а породице за посном трпезом дочекују дан рођења Исуса Христоса. У православним храмовима се служи литургија, а на вечерњој служби се пали Бадњак, младо храстово или церово дрво.

Ово дрво симболише Исуса и његов долазак на свет, док његово паљење представља топлину Христове љубави и подсећа на дрво које су пастири донели у пећину и које је Јосиф заложио како би се новорођено дете угрејало. Бадњак је симбол новог живота и наде, а има још јед­но ту­ма­че­ње, да је и на­го­ве­штај стра­да­ња и кр­ста Исуса Христоса. Име бадњак повезано је са речју бдети (стсл. бад) будући да се на тај дан бдело чекајући Рођење Господа и Спаса Исуса Христоса.

Како народ обично прославља

Домаћин са децом одлази ујутру у шуму по Бадњак. Пред вече га уноси у кућу. Куца на врата, а када укућани питају: „Ко је?”, одговара: „Бадњак вам долази у кућу.” Потом му домаћица отвара и говори: „Добро вече, бадњаче!” Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу и поздравља укућане: „Срећно вам Бадње вече”, а укућани отпоздрављају: „Бог ти добро дао и среће имао”, док домаћица сипа по њему жито из сита. Носећи бадњак домаћин квоца као квочка, а домаћица и деца иду за њим и пијучу. Обилазе све углове дома бацајући по један орах у сваки. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом.

По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Слама подсећа на ону на коју је Богородица положила новорођеног Исуса. Кућа се кади тамјаном и у сламу се стављају дарови, који подсећају на дарове којима су мудраци са Истока даровали новорођенче.

У току дана, домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји у врху стола где се вечера. Понегде сито ставе под сто, а понегде код огњишта. Тим житом посипа се бадњак, слама и полажајник.