Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Динар потцењен

Динар потцењен

Домаћа валута је, према „Биг мек индексу”, потцењена за око 22,32 одсто. Према рачуници „Политике”, 19. јануара „биг мек” у Србији је коштао 2,75 долара (190 динара) што динар као валуту, према овом индексу, чини потцењеним за око 22,32 одсто наспрам долара, будући да је цена „биг мека” у САД 3,54 долара.

„Биг мек индекс” је увео познати британски часопис „Економист”, а заснива се на концепту паритета куповне моћи, према којем би девизни курс требало да се стално мења и прилагођава, тако да изједначава цене репрезентативне корпе добара по земљама. Приликом израчунавања „Биг мек индекса”, не користи се корпа добара већ само један производ – „биг мек” хамбургер, и то тако да се израчунава колико би требало да износи девизни курс једне валуте у односу на амерички долар да би цена „биг мека” била иста у одређеној земљи и у САД. Цена „биг мека”, на пример, у Србији изражена у америчким доларима подели се са ценом „биг мека” у САД при чему резултат показује колико је процената званични курс динара прецењен или потцењен у односу на долар.

Н. Р.

-------------------------------------------

Тешка година за Азију

Kинеској економији ће бити изузетно тешко да оствари раст од осам одсто, што је минимум да се одржи ниво запослености који обезбеђује социјални мир

Крај радне недеље донео је суморне вести азијским привредним џиновима – Кини, Јапану и Јужној Кореји. Објављени економски показатељи, лошији од очекиваних, показали су да ове земље, чије економије у великој мери зависе од извоза, осећају тешке последице глобалне финансијске кризе, док потрошачи широм света стежу каиш.

Подаци о економском расту од 6,8 одсто у последњем кварталу 2008. били би повод за славље у свакој другој земљи, али не и у Кини, пише њујоршки пословни магазин „Бизнис вик”. Због смањене потражње за њеним производима на светским тржиштима које је захватила криза, кинеској економији ће бити изузетно тешко да оствари раст од осам одсто, што је, по општим проценама, минимум да се одржи ниво запослености који обезбеђује социјални мир.

Шест милиона становника руралних области изгубило је због кризе посао у градским фабрикама у којима су производили робу намењену извозу. Премијер Вен Ђијабао је упозорио ове седмице да ће 2009. бити „најтежа година за кинески економски развој од почетка века.”

Јапан, највећа азијска економска сила и друга у свету, потонуо је још дубље у рецесију. У децембру је забележен пад извоза за 35 одсто, преноси АФП.

Економија Јужне Кореје је у најгорем стању од велике финансијске кризе која је погодила континент пре десет година. Влада је шокирана брзином којом се економија руши.

„Предвиђали смо суморне економске изгледе, али ситуација се погоршава брже него што смо очекивали,” цитира АФП заменика јужнокорејског министра финансија, Хур Кјунг-Вока.

Суморно расположење одражава се и на остатак региона. Главни економиста Националне аустралијске банкарске групе Алан Остер оцењује да је здравље азијске економије лоше и да се даље брзо погоршава. На основу тренутног стања у светској економији преовлађује осећање да ће 2009. бити најгора година од Другог светског рата.

Сингапур је у среду објавио катастрофалне економске показатеље да се економија смањила за 16,9 одсто у последњем кварталу, што је досад незабележено.

Суседима је, ипак, много теже. Кина је највеће извозно тржиште за Кореју, Јапан и Тајван, а испоруке су се већ осетно проредиле.

Кина може да спаси себе, али не и остатак региона, каже Донг Тао, главни економиста за Азију у Креди свису. Новембарски пакет финансијске помоћи од 586 милијарди долара који је влада у Пекингу одобрила требало би да потпомогне раст у другој половини године.

Предвиђа се да ће се Пекинг окренути сопственим потрошачима и првенствено домаћим фирмама. Тако ће се, на пример, Кинези из руралних подручја пре определити за кућну технику домаће производње, чију куповину држава субвенционише са 13 одсто, него за конкурентске производе „Самсунга” или „Тошибе”, пише „Бизнис вик”.

Ј. К.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.