Код трихинеле нарочито су ризичне кобасице

Трихинела је и даље велика претња у Србији и поражавајуће је да у данашње време када је технологија напредовала, а дијагностика доступна кроз јефтине анализе, овај паразит и даље може да доспе у организам човека, пише „Агропрес”.

Посебно ризично постаје у време свињокоља и уочи новогодишњих празника и Божића, у што смо имали прилике да се уверимо и пред крај 2025. када је болест први пут детектована у Мачви код домаћих свиња.

Трихинелозу узрокује паразит – ваљкасти црв Trihinella spiralis. Трихинелом се најчешће заразе домаће свиње, дивље свиње, пацови, лисице, медведи, пси, јазавци… Болест се преноси са једног домаћина на другог, а заражено месо представља озбиљан ризик по здравље човека, те је превенција у обавезним прегледима меса.

– Човек може да оболи ако користи заражено месо у исхрани. У том случају се читав биолошки циклус паразита одвија и у људском организму – објаснио је за овај портал др Марко Дмитрић из Специјалистичког ветеринарског института Краљево, који има референтне лабораторије за анализу бројних заразних болести.

Највећи број епидемија јавља се од децембра до марта, најчешће након породичних свињокоља. У зависности од здравственог стања и количине унете хране, болест се код човека јавља две до седам дана након конзумирања зараженог меса – када се већ могу јавити озбиљни симптоми или компликације. Како се наводи, за неуспех превенције најчешће су одговорни сами домаћини који не схватају неопходност прегледа. Како је објашњено, од трихинелозе оболевају свиња, пацов, пас, лисица, медвед и јазавац, а главни домаћини су свиња и пацов. Свиња се зарази када поједе зараженог пацова, а човек када поједе недовољно кувано или печено месо, или прерађевине сушене на диму. Најчешће је то месо домаће свиње, али и дивљач је високоризична. Болест се јавља након конзумирања зараженог меса, кобасица и сушених прерађевина које нису довољно термички обрађене.

Најбоља заштита је превентива и зато се свима препоручује да поштују прописе и носе узорке меса на преглед. Најбоље је донети дијафрагму, односно „круну” дијафрагме.

„Посебан ризик представљају димљено месо и недовољно обрађене прерађевине. Кобасице су нарочито ризичне у сеоским домаћинствима где се месо често чува сушењем или користи за израду домаћих производа. Због тога се трихинелоза најчешће јавља у виду породичних епидемија – упозорио је саговорник „Агропреса”. Преглед на трихинелу је важан јер животиња не показује знакове болести – свиња једе, напредује, понаша се нормално. Једино лабораторијски преглед омогућава поуздан резултат. Узорак треба доставити ветеринарској станици, амбуланти или институту.

– Ако се коље више свиња, узорак се узима од сваке. Чешће су заражене старије свиње, али и прасад могу бити носиоци. Ризику су изложене свиње које се пуштају на пашњак. Док се не добију резултати, не сме се јести недовољно печено месо или пробати сирове смесе за кобасице. Термичка обрада мора бити на температури изнад 70 степени Целзијуса и довољно дуга – истакао је Дмитрић.

На питање колико је безбедно месо купљено на пијацама или манифестацијама, објашњава да производи морају имати решење о обављању делатности и извештаје о надзору или лабораторијској контроли.

У нашој земљи ово обољење је први пут пријављено 1923. године у Земунској болници. Последња тако масовна епидемија у Србији забележена је пре готово десет година када је у Чајетини код више од 100 људи лабораторијским испитивањем доказано присуство трихинелозе. Они су се, како је касније установљено, заразили тако што су јели прерађевине од дивље свиње чије месо није било прегледано на прописан начин.