Божићни обичаји које деца воле

Припреме за најрадоснији празник који обележавају православни хришћани приводе се крају, а осим одраслих, Божићу се посебно радују најмлађи. Обичаји који задиру у дубоку прошлост налажу да се на Бадње вече, на посутој слами којом се некада облагао под у старим кућама, а сада се поставља у становима за овај велики празник, окупе малишани који пијучу иза окупљених чланова породице очекујући сакривене поклоне. Симбол овог обичаја је у представљању родитељске љубави, односно љубави Христа према људском роду.

Старији чланови породице тада у сламу стављају слаткише, који често представљају највећу радост за децу.

На богатој трпези на сам Божић домаћини постављају чесницу у коју се убацује новчић, чије је значење такође симболично и настало је из жеље да у кући током године у коју смо тек закорачили буде довољно пара. У неким крајевима сачуван је прастари обичај да се у чесницу убацује комадић дрена, који симболише очување здравља. У давна времена у овом божићном хлебу могла су да се нађу и зрна кукуруза, који је представљао жељу да током године животиње у домаћинству буду напредне.

Данас на божићној трпези чесница привлачи највећу пажњу и представља радост за најмлађе док се она ломи, а укућани трагају за парицом која ће им, по веровању, донети благостање.

У многим домовима ту је и положајник – најчешће дете које прво улази у кућу на Божић и поздравља домаћине традиционалним поздравом „Христос се роди”.

Положајник, који се данима припрема за ову улогу вежбајући је у страху да негде не погреши, затим пали гранчицу бадњака и изговара жеље за домаћине. А жеље су најчешће повезане са добрим здрављем, срећом и напретком.

Једна од централних личности овог великог празника је Божић Бата. Деценијама је овај лик из српске традиције био потиснут, али последњих година враћа се у домове широм земље. У зависности од обичаја, али и прилика у данашње време Божић Бата оставља поклоне за најмлађе. Негде су они традиционално у чарапама и најмлађи их отварају ујутру, а у другим домовима стижу пред децу у поподневним и вечерњим сатима на најрадоснији празник.