Наклон Сави Ранђеловићу

Имао је Ниш у прошлости спортисте и тренере врхунског ранга. Много би простора било потребно да се наброје сви фудбалери (рецимо Драган Стојковић), кошаркаши (Стефан Јовић), рукометаши (Часлав Грубић), стрелци (Лидија Михајловић)...

У тој плејади звезда посебно се истиче име ватерполисте Саве Ранђеловића. Нема никакве дилеме, Нишлија са највише медаља на највећим такмичењима, једини је са простора града на Нишави са три олимпијска злата, освојио је и три европска и једно светско злато. Са Црвеном звездом је био првак Европе. Данас је у после играња у Италији и Мађарској члан Радничког из Крагујевца.

У родном Нишу су га два пута изабрали за спортисту године. Одлуком Скупштине града Ниша, Ранђеловић је добитник највишег признања које додељује град на Нишави "11. јануар". Овогодишња почаст је припала момку који десет година провео у нишком клубу из којег је кренуо у каријеру обележену медаљама.

- Почаствован сам, Ниш је мој град и свако признање које сам добио у њему ми посебно прија. Град спорта, град асова, град великих клубова, град у којем се спорт воли а спортисти и тренери цене. Добити овакво признање је нешто најлепше што ми се догодило у каријери, нешто што је у рангу најсјајних медаља - каже Сава Ранђеловић који се са репрезентацијом припрема за Европско првенство у Београду.

У националном тиму је незаменљив на позицији бека од Европског првенства у Будимпешти 2014. Тада је добио поверење Дејана Савића који има изузетне заслуге за Ранђеловићев развој као играча. Заменио је тада легендарног Вању Удовичића и са Рађеном и Алексићем чинио трио који се жестоко борио са противничким центрима.

- Била је то машина и знао сам шта треба да радим. Вањин изостанак смо сви надокнадили, имао сам своје задатке. Упијао сам, без притиска, шта ми кажу. Да се тражило да пливам у контра смеру и то бих чинио. Нисам имао амбиције да сам заменим Удовичића, то је немогуће али сам знао да могу да будем шраф у тој машинерији - присећа се Ранђеловић.

Било је то незаборавно такмичење са легендарним победама против Шпаније, Црне Горе у полуфиналу и домаћина Мађарске у финалу.

- Није било лако, били смо и на ивици. Када смо надокнадили велики минус против Црне Горе, знали смо да нам Мађари у финалу не могу ништа. Одиграли смо изванредном на крају добили овације домаће публике.

То је био Ранђеловићев почетак златног низа. Ређали су се на највећим такмичењим а приче из Казања (СП 2015), Београда (ЕП 2016), Рија (ОИ 2016), Барселоне (ЕП 2018), Токија (ОИ 2020) и Париза (2024). Да не набрајамо серије у Светској лиги (5) и Светском купу (једно злато).

- Имао сам срећу да сам увек играо са великим играчима. Растао сам пратећи Филиповића, Прлаиновића, Пијетловића, после тога био у тиму којег су предводили Мандић, Јакшић, Ћук... Могао бих све да набројим, сјајни људи пре свега, затим играчи које би пожелела свака репрезентација на свету. Поносан сам због тога.

Од три олимпијска злата не прави разлику.

- Рио је био испуњење сна не само те генерације. Токио потврда квалитета уз опроштај шесторице великана на најлепши начин. Париз је био доказ свима нама да вредимо, да је остао тај шампионски ген и демант за све који нису веровали у нас.

За неколико дана поново ће играти у свом другом граду Београду. Европско првенство је велики испит.

- Сећам се сваког момента из 2016. године. Атмосфера, навијачи, потрага за картама, велики финални сусрет са Црном Гором. То је била права прича али она сада није битна. Важна је она која долази. Ово је други тим, доказан у Паризу, са играчима великих клубова. Наш главни циљ је Лос Анђелес и четврто узастопно злато. Београд је станица на том путу, станица на којој морамо да покажемо да олимпијске амбиције имају велико покриће.

Конкуренција је жестока, систем такмичења тежи за играње.

- Како нама тако и другима. Видећемо ривале, Шпанци су најјачи али су без Перонеа. Италијани су реновирали састав, Хрвати, Мађари и Грци спремни увек за велика дела, Црна Гора може свакога да изненади. И они када набрајају слично размишљалу и додају нас. Србе нико не сме да заборави или потцени. Нисмо више наследници великих претходника, ми смо олимпијски шампион који зна колико вреди.

Када 11. јануара у Нишу буде одржана свечаност Ранђеловић ће се припремати за дуел са Шпанијом, дерби групе.

- Жао ми је што нећу бити у свом родном граду али ћу се потрудити да им се захвалим квалитетним представама у Београду. А када се укаже шанса после првенства Европе доћи ћу, макар на кратко, у свој Ниш. То је моја обавеза али још више задовољство јер долазим кући- завршио је Сава Ранђеловић.