Naklon Savi Ranđeloviću

Imao je Niš u prošlosti sportiste i trenere vrhunskog ranga. Mnogo bi prostora bilo potrebno da se nabroje svi fudbaleri (recimo Dragan Stojković), košarkaši (Stefan Jović), rukometaši (Časlav Grubić), strelci (Lidija Mihajlović)...

U toj plejadi zvezda posebno se ističe ime vaterpoliste Save Ranđelovića. Nema nikakve dileme, Nišlija sa najviše medalja na najvećim takmičenjima, jedini je sa prostora grada na Nišavi sa tri olimpijska zlata, osvojio je i tri evropska i jedno svetsko zlato. Sa Crvenom zvezdom je bio prvak Evrope. Danas je u posle igranja u Italiji i Mađarskoj član Radničkog iz Kragujevca.

U rodnom Nišu su ga dva puta izabrali za sportistu godine. Odlukom Skupštine grada Niša, Ranđelović je dobitnik najvišeg priznanja koje dodeljuje grad na Nišavi "11. januar". Ovogodišnja počast je pripala momku koji deset godina proveo u niškom klubu iz kojeg je krenuo u karijeru obeleženu medaljama.

- Počastvovan sam, Niš je moj grad i svako priznanje koje sam dobio u njemu mi posebno prija. Grad sporta, grad asova, grad velikih klubova, grad u kojem se sport voli a sportisti i treneri cene. Dobiti ovakvo priznanje je nešto najlepše što mi se dogodilo u karijeri, nešto što je u rangu najsjajnih medalja - kaže Sava Ranđelović koji se sa reprezentacijom priprema za Evropsko prvenstvo u Beogradu.

U nacionalnom timu je nezamenljiv na poziciji beka od Evropskog prvenstva u Budimpešti 2014. Tada je dobio poverenje Dejana Savića koji ima izuzetne zasluge za Ranđelovićev razvoj kao igrača. Zamenio je tada legendarnog Vanju Udovičića i sa Rađenom i Aleksićem činio trio koji se žestoko borio sa protivničkim centrima.

- Bila je to mašina i znao sam šta treba da radim. Vanjin izostanak smo svi nadoknadili, imao sam svoje zadatke. Upijao sam, bez pritiska, šta mi kažu. Da se tražilo da plivam u kontra smeru i to bih činio. Nisam imao ambicije da sam zamenim Udovičića, to je nemoguće ali sam znao da mogu da budem šraf u toj mašineriji - priseća se Ranđelović.

Bilo je to nezaboravno takmičenje sa legendarnim pobedama protiv Španije, Crne Gore u polufinalu i domaćina Mađarske u finalu.

- Nije bilo lako, bili smo i na ivici. Kada smo nadoknadili veliki minus protiv Crne Gore, znali smo da nam Mađari u finalu ne mogu ništa. Odigrali smo izvanrednom na kraju dobili ovacije domaće publike.

To je bio Ranđelovićev početak zlatnog niza. Ređali su se na najvećim takmičenjim a priče iz Kazanja (SP 2015), Beograda (EP 2016), Rija (OI 2016), Barselone (EP 2018), Tokija (OI 2020) i Pariza (2024). Da ne nabrajamo serije u Svetskoj ligi (5) i Svetskom kupu (jedno zlato).

- Imao sam sreću da sam uvek igrao sa velikim igračima. Rastao sam prateći Filipovića, Prlainovića, Pijetlovića, posle toga bio u timu kojeg su predvodili Mandić, Jakšić, Ćuk... Mogao bih sve da nabrojim, sjajni ljudi pre svega, zatim igrači koje bi poželela svaka reprezentacija na svetu. Ponosan sam zbog toga.

Od tri olimpijska zlata ne pravi razliku.

- Rio je bio ispunjenje sna ne samo te generacije. Tokio potvrda kvaliteta uz oproštaj šestorice velikana na najlepši način. Pariz je bio dokaz svima nama da vredimo, da je ostao taj šampionski gen i demant za sve koji nisu verovali u nas.

Za nekoliko dana ponovo će igrati u svom drugom gradu Beogradu. Evropsko prvenstvo je veliki ispit.

- Sećam se svakog momenta iz 2016. godine. Atmosfera, navijači, potraga za kartama, veliki finalni susret sa Crnom Gorom. To je bila prava priča ali ona sada nije bitna. Važna je ona koja dolazi. Ovo je drugi tim, dokazan u Parizu, sa igračima velikih klubova. Naš glavni cilj je Los Anđeles i četvrto uzastopno zlato. Beograd je stanica na tom putu, stanica na kojoj moramo da pokažemo da olimpijske ambicije imaju veliko pokriće.

Konkurencija je žestoka, sistem takmičenja teži za igranje.

- Kako nama tako i drugima. Videćemo rivale, Španci su najjači ali su bez Peronea. Italijani su renovirali sastav, Hrvati, Mađari i Grci spremni uvek za velika dela, Crna Gora može svakoga da iznenadi. I oni kada nabrajaju slično razmišljalu i dodaju nas. Srbe niko ne sme da zaboravi ili potceni. Nismo više naslednici velikih prethodnika, mi smo olimpijski šampion koji zna koliko vredi.

Kada 11. januara u Nišu bude održana svečanost Ranđelović će se pripremati za duel sa Španijom, derbi grupe.

- Žao mi je što neću biti u svom rodnom gradu ali ću se potruditi da im se zahvalim kvalitetnim predstavama u Beogradu. A kada se ukaže šansa posle prvenstva Evrope doći ću, makar na kratko, u svoj Niš. To je moja obaveza ali još više zadovoljstvo jer dolazim kući- završio je Sava Ranđelović.