Радост празника надјачала страх

Путовање Праведног Јосифа са Маријом из Назарета у „град Давидов” није било само испуњавање административне обавезе о попису по заповести римског цара Августа, већ ходочашће ка испуњењу Божјег плана. Осам векова пре рођења Исуса Христа, једини од старозаветних пророка, Михеј, најавио је да ће се баш у Витлејему родити „месија” –Спаситељ света.

Иако Јеванђеље, али и апокрифни списи то не помињу, претпоставља се да је Јосифу и Марији која је била у поодмаклој трудноћи било потребно око седам дана да пређу пут од 150 километара. Данас би се од Назарета до Витлејема, где је Дjева Марија у пећини родила Исуса, колима могло стићи за два сата. Под условом да нема неколико контролних пунктова на којима израелске безбедносне снаге рестриктивно контролишу свакога ко се креће по окупираној Западној обали.

После двогодишњег израелског рата против Хамаса у Гази и ограниченог кретања на Западној обали палестински хришћани рођење Исуса Христа ове године дочекује у атмосфери опрезне радости, али и страха од нових напада јеврејских досељеника који око њих подижу нова нелегална насеља. Упркос атмосфери неповерења први пут од 2023. године, Палестинци који Божић славе по грегоријанском календару, свечано су 25. децембра прославили овај празник и на улицама Витлејема.

Тако ће бити и данас на Бадњи дан када ће јерусалимски патријарх Теофил Трећи уз звуке труба и бубњева, праћен поворкама младих православаца који машу црквеним барјацима, свечано ући у Витлејем да служи божићну свету литургију. Поглавар „мајке свих православних цркава” се у овогодишњој божићној посланици осврнуо и на тежак положај хришћана у Светој земљи укључујући и Западну обалу, територију на којој Палестинци упркос противљењу Израела покушавају да направе државу.

„У ноћи празника над празницима, Црква светих места уздиже молитве за мир и добар поредак у целом свету и на Блиском истоку, за спровођење плана о прекиду рата у Гази и за заштиту оних који су нашли уточиште у цркви Светог Порфирија”, поручује Теофил Трећи и додаје да Јерусалимска црква наставља не само да чува Витлејемску пећину која је срце базилике Рођења Христовог, већ и да као „ добри Самарјанин” кроз пастирску, хуманитарну и миротворну службу помазује светим уљем утехе ране данашњег човечанства.

Сафа Талгије, мајка из Витлејема која je куповала на божићном вашару, за Ал Џазиру прича да ипак стрепи уочи великог хришћанског празника: „Наша радост не значи да људи не пате, да нису изгубили своје вољене или да нису очајни. Можемо само да се молимо да ствари буду боље.”

Некада просперитетна хришћанска заједница која живи на Западној обали у Источном Јерусалиму и Гази према попису из 2017. године пала је на испод 50.000, што је тек један одсто укупног палестинског становништва. Почетком 20. века у Палестини је живело 12 одсто хришћана од чега су до данас најбројнији православни у оквиру Јерусалимске патријаршије. Други по бројности су католици у оквиру Латинске патријаршије, а потом следе мелкитски гркокатолици и Јермени који имају свој кварт у старом граду Јерусалима. У Светој земљи има и других мањинских хришћана који припадају такозваним антихалкидонским црквама Сиријској, Коптској и Етиопској.

После Шестодневног рата 1967. године, када је израелска држава ставила под војну управу палестинске територије, многи хришћани су због погоршаних економских услова почели да се постепено исељавају у друге земље у потрази за бољим животом.

Држава Израел, чија оснивачка декларација укључује заштиту слободе вероисповести и свих светих места, себе види као острво верске толеранције у нестабилном региону Блиског истока. Али у пракси и није баш тако. Црквене власти и организације за праћење положаја верских заједница жале се на пораст антихришћанских осећања, посебно у старом граду Јерусалима.

„Мањина јеврејских екстремиста циља хришћане. Али напади, попут пљувања на свештенике, довољни су да изазову страх и створе осећај некажњивости за починиоце ових инцидената”, истиче за АП Хана Бендковски која је на челу Јерусалимског центра за јеврејско-хришћанске односе Росинг центра за образовање и дијалог.

Латински патријарх Римокатоличке цркве у Јерусалиму, кардинал Пјербатиста Пицабала такође указује на растуће проблеме за староседеоце на Западној обали: од напада досељеника до недостатка радних места и дозвола за слободно кретање, због чега постоји могућност да још хришћанских породица одлучи да напусти своја вековна огњишта у Светој земљи.

Уочи Божића по грегоријанском календару четрнаест земаља, укључујући Велику Британију, Канаду и Немачку, осудило је одобрење израелске владе за изградњу 19 нових насеља на окупираној Западној обали, поручивши да тиме крше међународно право и да рескирају подстицање нестабилности. Кабинет Бенјамина Нетанјахуа је ову меру оправдао намером да на тај начин спречи „успостављање палестинске терористичке државе”.

У последње три године на Западној обали је подигнуто 69 јеврејских насеља за које добар део међународне заједнице упозорава да су илегална и да ће то само подићи већ подгрејане тензије у нестабилном региону. У таквој клими напетости мањинска палестинска хришћанска заједница прославља Божић.

У Тајбеху, 30 километара удаљеном од Јерусалима једином преосталом потпуно хришћанском месту на Западној обали, напади јеврејских досељеника су учестали. У овом селу које се у Старозаветној књизи Исуса Навина помиње као Офа, а у Јеванђељу по Јовану као Јефрем, где се Исус са ученицима склонио након што је из мртвих васкрсао Четвородневног Лазара у Витанији, данас живи око 1.400 становника. Поносни хришћани из Тајбеха, православци, католици и припадници Мелкитско гркокатоличке цркве највише чезну за независношћу и миром у ове божићне дане. Њихове верске вође су одлучили да не одговарају насиљем на застрашивање јеврејски досељеника: „Мирно ћемо пружати отпор”, каже Џек Нобел, свештеник мелкитско гркокатоличке цркве за „Ватикан њуз”

Због недостатка посла и неизвесне будућности у протекле две године 15 породица је напустило Тајбех у отишло у САД или друге западно европске земље. Уочи Нове године ово хришћанско место окружено јеврејским насељима посетили су бискуп Иго де Војемон, директор француске католичке добротворне организације „Дела Истока”, и Кристоф ле Сурт, генерални секретар Француске бискупске конференције. Њихов долазак можда, ипак, буди наду за опстанак јединог хришћанског места у Светој земљи, јер ове организације планирају финансијске пројекте како би спречили исељавање житеља Тајбеха.