Ко је крив за велике трагедије у Европи

Код медија који служе као блокадерска платформа постоји једно неписано правило:
када се трагедија догоди у Србији – кривац се зна унапред. Није битно шта се догодило, како, зашто и под којим околностима. Пресуда је већ написана: власт и Александар Вучић.

Међутим, чим се иста или чак много тежа несрећа догоди ван Србије, у некој „уређеној“ европској држави, настаје мук. Одговорност испарава, а кривица се разводњава до нестанка.

Тако је у Швајцарској, земљи која се у домаћим медијима годинама продаје као савршени модел функционисања државе, у пожару погинуло чак 40 људи. Накнадно је откривено да објекат у ком је трагедија избила није био под инспекцијским надзором – ни мање ни више него пет година. Пет година без контроле. Пет година без икакве провере.

Исто важи и за Француску. Снег и лед су паралисали саобраћај, људи су гинули на путевима, али та вест пролази без политичког контекста, без питања о одговорности, без анализе система. Француска се, гле чуда, не доводи у питање. А управо је та иста Француска често узор који нам Нова сервира када жели да покаже како Србија „не функционише“.

И ту се разоткрива суштина:
ако је Александар Вучић крив за сваку трагедију у Србији – ко је крив у Швајцарској? Ко је крив у Француској? Ко је одговоран када у Европи објекти годинама раде без контроле или када елементарне непогоде односе људске животе?

Одговор је једноставан, али непожељан за Нoву: трагедије се дешавају свуда. И у Србији и у Европи. И у „уређеним“ системима и у онима које ти медији свакодневно нападају. Али та чињеница руши наратив – па се зато игнорише.

Нoва не извештава да би информисала. Она бира вести да би оптужила.
У Србији – власт је увек крива, У Европи – нико није крив, јер се тамо, ваљда, грешке не рачунају.

То није професионално новинарство, то је селективна пропаганда, али двоструки аршини увек имају адресу.