Сајам изгубио статус споменика културе

После бурних реаговања Анђелка Трпковића, директора Београдског сајма, повучена је одлука Владе Србије којом је комплекс објеката на десној обали Саве проглашен за значајно културно добро.

Када је влада прошле недеље на предлог Завода за заштиту споменика културе донела одлуку којом је Београдски сајам проглашен за значајно културно добро директор Трпковић је негодовао јер је, како каже, тиме угрожена предстојећа приватизација.

– Јасно је да би претеране мере заштите отерале заинтересоване купце и зауставиле развој сајма. Објекте треба заштитити, али треба пронаћи праву меру јер ми не можемо да се конзервирамо у 1957. годину – објаснио је Трпковић и додао да је добро што је влада променила одлуку.

Најбоље решење према мишљењу Трпковића је „одрживо очување” сајма, којим ће се утврдити само општи оквири заштите.

– Треба чувати културно наслеђе, али и омогућити сајму да се развија и модернизује – изричит је Трпковић.

Он је подсетио да ће тендерска документација од данас бити доступна заинтересованим купцима.

Трпковић тврди да нема сукоба између њега и Завода за очување споменика културе и да се ради о „комуникацијском неспоразуму” две стране од којих свака жели најбоље Београдском сајму.

Лидија Котур, пи-ар Завода за заштиту споменика културе, каже да је намера била да се ово ремек дело модерне архитектуре заштити од евентуалне самовоље нових власника.

– Нашим мерама био је предвиђен најстрожи режим заштите простора на којем се налазе хале један, два, три и четири. Желели смо да забранимо изградњу сваког објекта који би својим изгледом деградирао овај споменик културе и његову околину – објаснила је Котурова и додала да би се у том случају изградња дозвољавала само у околини хала седам, осам и девет и простору око пруге, али искључиво у циљу проширења и побољшања делатности сајма.

Међутим, након промене одлуке Владе Србије у заводу кажу да су спремни да појасне и „олабаве” мере заштите овог објекта. Њихов циљ није ни био да угрозе процес приватизације Београдског сајма већ да га очувају јер се ради о непревазиђеном грађевинском подухвату.

– Процес приватизације се мора одвојити од процеса утврђивања културне вредности – наглашава Лидија Котур.

Занимљиво је да је још 2005. године Београдски сајам добио одређене мере заштите. Тада је, на предлог Завода за заштиту споменика културе, овај комплекс објеката стављен под такозвану „претходну заштиту”, а 2006. године предложен је за титулу значајног културног добра. Међутим, дилеме о предностима и манама добијања таквог статуса јавиле су се тек прошле недеље, када је тај предлог усвојен и када се посумњало да може да угрози предстојећу приватизацију.

-----------------------------------------------------------

Конкурс у току

Тендер за продају Београдског сајма објављен је у децембру прошле године. Право учешћа имају компаније које су у последње три године организовале најмање 25 сајмова годишње и имале приход од минимум 50 милиона евра. Рок за достављање понуда је 27. март, а Београдски сајам је процењен на 20,5 милиона евра. Интересовање су до сада показали италијански Сајам „Римини” и аустријска компанија „Рид егзибишнс”.

С. Деспотовић