У смрт због селфија

Вест о пожару у швајцарском бару који је букнуо у новогодишњој ноћи и у којем је страдало 40, углавном младих особа, била је међу првима која је обишла планету у првим сатима Нове године. Међутим, иза кулиса ове трагедије у којој је живот изгубио и српски држављанин који је покушао да спаси што више заробљених у пожару, изронили су снимци које су посетиоци ове дискотеке снимили мобилним телефонима непосредно након избијања пожара, односно у моменту када је пламен из прскалица захватио плафон и почео да се шири вртоглавом брзином.

Наиме, оно што је запрепастило све који су гледали ове видео-снимке били су весели посетиоци дискотеке који су покушавали да ухвате што бољи кадар овог пламена. Уместо да трче ка излазу, они су се гурали како би снимили што „виралнији” снимак пожара у настајању, као да су били потпуно несвесни опасности у којој се налазе. Да ли је потреба да се сними што бољи „селфи” и постави што ефектнији снимак пламена који гута бар коштао живота неке од младих који су прослављали најлуђу ноћ у швајцарском ски-центру Кран-Монтана? И како је потреба да се добије што више „лајкова” и сними највиралнији видео-запис постала преча од основног биолошког нагона – да се спасе сопствени живот?

Британски медијски сервис „Би-Би-Си” цитира резултате истраживања који говоре да је у последњој деценији најмање 379 особа широм света изгубило живот покушавајући да забележи опасни селфи или видео-снимак, подели га на социјалним мрежама и добије што више лајкова – већина их је страдала услед падова, утапања или саобраћаја. Сваких тринаест дана једна особа страда због идеје да је фотографисање у опасном амбијенту начин да се стекне брза популарност на социјалним мрежама, а на листи од више од 50 држава, највише смрти због „селфија” забележено је у Индији (100), САД (39) и Русији (33), а Шпанија са 15 преминулих дели шесто место са Аустралијом.

Због чега је селфи хистерија постала смртоноснија од сусрета са ајкулама и зашто је жеља за виралним снимком постала јача од здравог разума? Психолози истичу да су храбри „селфији” са литица планина, високих мостова и кровова возова и аутомобила у покрету постали императив генерације на раскршћу детињства и одраслог доба и начин да припадници „Зет” генерације прикупе што више „лајкова” на социјалним мрежама.

„Млади не размишљају да покушај прављења виралног снимка и савршеног селфија може трагично да се заврши – они мисле да се несрећни случајеви увек дешавају неком другом и немају страх од смрти. Најновији пример трагедије која се догодила у швајцарској дискотеци је илустративни доказ те тезе, а ми на основу бројних видео-снимака које су направили њени посетиоци видимо да пожар није захватио просторију у секунди, већ да су млади имали времена да се евакуишу. Оно што додатно онеспокојава јесте што ми на тим снимцима уопште не видимо успаничене особе свесне опасности, већ раздрагану масу која држи подигнуте телефоне и преноси директни снимак пожара. Идеја да ће због једне феноменалне фотографије или видео-записа добити милион лајкова и да ће им људи аплаудирати заглушује сваки глас разума који им можда шапуће да снимање дискотеке у пламену можда није најпаметнија идеја. Дозе допамина које добијају са сваким новим ’лајком’ и те како оснажују њихов незрели его и они се осећају све моћније, па сами себи подижу ’лествицу’ изазова – данас ће се сликати са врха зграде, сутра са врха аутомобила, а прекосутра у дискотеци коју гута пламен”, објашњава психолог Маја Антончић.

Она истиче да је главни мотив због којих млади ризикују живот због фотографије или видео-записа – потреба да истовремено импресионирају људе који их познају, као и особе које их не познају али су њихови „пријатељи” или „пратиоци” на друштвеним мрежама.

„Важно је разумети да је група вршњака ’врхунско божанство’ у тинејџерском и периоду ране адолесценције – млади ће зарад прихватања, признања и такмичења са пријатељима урадити готово све. Некада су се млади ’кешали’ о трамвај или возили бицикл без руку, а у дигиталном добу изазови постају све опаснији. Постоји више разлога због којих млади ризикују свој живот зарад доброг и виралног снимка, а први је адреналин – он је њима потребнији него одраслима. Млади се мање плаше у односу на одрасле, а трећи фактор је притисак вршњака или потреба да се они импресионирају. Осим тога, не треба заборавити да су алгоритми на друштвеним мрежама подешени тако да боље ’пролазе’ екстремнији садржаји – што су фотографија или видео-запис екстремнији, особа ће добити више лајкова”, закључује наша саговорница.