Економски изазовна 2026.

Привредни раст Србије у 2026. години требало би да буде око три одсто. Та прогноза се, за сада, како истичу економисти, чини прилично реалистичном, јер се претпоставља да ће проблем са сектором енергетике, односно „Нафтном индустријом Србије” (НИС), која је главни снабдевач привреде, ускоро и по нашу земљу повољно решити. Уз то, главни изазови у економији су и криза у Европској унији, пре свега Немачкој, што и те како може да утиче на Србију, потом Трампова царинска, али и свеопшта политика, мањак радне снаге...

Професор Љубодраг Савић, са Економског факултета у Београду, подсећа на велики проблем Србије – кризу у Немачкој, која је највећи спољно-трговински партнер и доносилац највећег броја инвестиција у нашу земљу.

– Нико за сада не може да прогнозира шта ће се дешавати с Немачком, али су мале шансе да ће се ЕУ и Немачка у скорије време опоравити од кризе у којој су. То директно утиче и на нас. Већ видимо по томе што одређени број немачких компанија напушта Србију, не зато што се нешто променило у нашој земљи, већ зато што немали део њихове индустрије или не ради или отежано послује. То се, пре свега, односи на наше фабрике компоненташе које углавном раде за познатог купца.

Као други изазов наводи Трампову политику која се директно одражава на Србију, посебно откако је Америчка царинска и гранична служба издала наредбу о задржавању робе за аутомобилске гуме које у Србији производи „Линглонг”.

– То је једна од већих фабрика гума у овом делу Европе, у Зрењанину. Америчка администрација сматра да се у „Линглонгу” примењују, како тврде, „ропски” услови рада, стога је Трамп и њих ставио на „лед”, што ће опет имати много последица за развој Србије. Изгледа да он може шта хоће – додаје Савић. Треће искушење су проблеми са НИС-ом. Он се нада да ће у наредних неколико недеља све то да се приведе крају, што би био ветар у леђа за нашу привреду.

Што се тиче прогнозе раста БДП-а у 2026, очекује се успоравања привредног раста, управо због свих побројаних разлога.

– У свету сада влада велика неизвесност, у сваком смислу, а не само у погледу производње, извоза, сарадње и разумевања... Упао је свет у ситуацију из које је тешко пронаћи излаз, што је забрињавајуће јер се то све не смирује, него чак и ескалира. Видимо како се Трамп понаша и како диже царине, очас посла. То јесте економски проблем, али и глобални јер се тиме отварају нова жаришта у свету и долази до раста неизвесности и питања где ће избити криза. Тако да ово није време за нормални бизнис – истиче проф. Савић и додаје да на све те проблеме Србија има и домаћих потешкоћа у вези са растом БДП-а, јер је година иза нас имала доста нерегуларних ситуација.

– Блокаде путева су отежавале функционисање привреде, утицале негативно на долазак страних инвеститора који увек најпре гледају на економске критеријуме. Многи су одустали и због тога, па су заобилазили улагање у Србију – додаје он.

Проблем је и мањак радне снаге који се најбоље решава увозом, али су проблеми Србије у мањковима стручних кадрова.

– Данас нико нема стрпљења да се школује и због тога трпи квалитет, а када на то додамо и неке инвеститора, додуше, мали број њих, који не воде довољно рачуна о грађевинским прописима, онда имамо проблем и са безбедношћу у сектору грађевинарства, осим са мањком квалитетних радника – закључује проф. Савић.

Има и других ризика у 2026, као што је најава ограничења извоза челика на тржиште ЕУ, почетак примене еколошких царина у вези са емисијама угљен-диоксида на извоз из Србије електричне енергије, челика, алуминијума и цемента, на што је недавно указао проф. Саша Ранђеловић, уредник публикације „Квартални монитор”.