Бес и немоћ Пицулине „казнене експедиције”

Делегација Европског парламента, са известиоцем ЕП за Србију Тонином Пицулом на челу, допутоваће у ненајављену посету, без договора са домаћином у Београду, а с ким ће у нашој земљи тада разговарати и даље је упитно. Информацију о томе да се посланици ЕП нису најавили да би утаначили детаље у вези са својим доласком објавила је председница Народне скупштине Ана Брнабић, додајући да ће она у данима када ће они допутовати у Београд боравити у Естонији. „То тако хоће да се деси када вам неко долази непозван у кућу и када нема чак ни основну пристојност да се консултује са оним ко треба да буде домаћин да ли су одређени датуми у реду”, изјавила је Брнабићева, наглашавајући да је њен одлазак у Естонију унапред договорена радна посета, а важна је управо због европских интеграција Србије.

„Свакако је нећу отказивати, зато што се неко сам позвао и сам је себи дао за право да одреди датум када њима одговара и баш их брига када домаћинима одговара, али добро, одговара онима који су их звали. Тако да су они то договорили са оним који их је звао, тај нека их и прими”, навела је Брнабићева. Указала је да ни председник Александар Вучић неће бити у Србији када незвани гости дођу због одласка на Светски економски форум у Давосу.

У делегацији коју ће предводити Пицула, биће, према најавама из медија, и посланици ЕП из Хрватске Стивен Никола Бартулица и Давор Иво Штир, а с обзиром на све околности, поставља се питање на чији позив и зашто ће нас онда хрватски европосланици „удостојити” своје посете. Посебни саветник министра за европске интеграције Срђан Барац за „Политику” примећује да пажњу изазива чињеница да делегацију предводи Тонино Пицула, известилац Европског парламента за Србију, што би требало да да додатну политичку тежину и симболички значај.

„Управо зато, долазак без претходне најаве и координације са званичним институцијама Републике Србије не може се посматрати као уобичајена парламентарна активност, већ пре као политички сигнал. Како је изјавила председница Народне скупштине Ана Брнабић, српске институције нису биле обавештене о овој посети, нити је она договорена кроз стандардне дипломатске или парламентарне канале. То указује да фокус ове посете није институционални дијалог, већ селективни политички ангажман. Такозвана ’алиби дипломатија’”, каже Барац.

Како наводи, формално гледано, европарламентарци имају право да посећују земље кандидате за чланство у Европској унији, али је политички контекст у овом случају од кључног значаја. „Тонино Пицула, као известилац Европског парламента за Србију, већ дуже време заузима изразито критичке и често једнострано интониране ставове према унутрашњим приликама у Србији. Његов долазак, заједно са колегама из Хрватске, без консултација са домаћим институцијама, оставља утисак да се не трага за објективним сагледавањем ситуације, већ за потврдом унапред формираних политичких оцена. Србија остаје чврсто посвећена европском путу и отворена за дијалог са институцијама Европске уније. Међутим, европске интеграције не могу се градити на пракси која заобилази институционални оквир државе кандидата, нарушава поверење и додатно политизује процес који би, по својој природи, требало да буде заснован на јасним критеријумима и међусобном уважавању”, јасан је Барац.

У том контексту, наш саговорник каже да би било корисно када би чланови ове делегације, током боравка у Београду, посетили и изложбу посвећену страдању Срба у операцији „Олуја”, која је отворена у Министарству за европске интеграције и трајаће све док је Тонино Пицула известилац Европског парламента. „Таква посета могла би допринети потпунијем разумевању историјског и друштвеног контекста региона и показати спремност да се европске вредности сагледавају кроз призму поштовања свих жртава, а не селективног односа према прошлости”, наводи Барац.

Истиче да улога Европског парламента може бити конструктивна само уколико се заснива на равноправном дијалогу са институцијама државе кандидата и на спремности да се чују све чињенице, па и оне које се често прећуткују у политичким расправама. „У супротном, овакве посете више говоре о унутрашњим политичким потребама појединих актера, него о стварној намери да се допринесе унапређењу односа између Србије и Европске уније”, поручио је Барац.

Ана Брнабић је за ТВ Пинк на питање да ли они себе доживљавају као „казнену експедицију” навела да неки од њих свакако гледају на тај начин на посету Београду и додала да хрватски европосланици нису показали поштовање према институцијама Србије. Она је оценила и да представници опозиције у Србији од Европског парламента у ствари желе окупацију и да њих поставе на власт. „Европски парламент је најавио ту мисију 22. јануара. Не знам шта блокадери очекују. Ваљда се надају да ће да дође неко из ЕП овде да ухапси председника Вучића, да окупира Србију и да њих постави на власт. Мислим да је то жеља и нада Здравка Поноша током божићних празника за наш народ, да дође страни окупатор, да ухапси легитимно изабраног председника Републике Србије Александра Вучића који има максимално историјски највећу подршку народа”, рекла је Брнабићева.

Како је додала, жеља Здравка Поноша је да њега са хрватским држављанством поставе на власт. „Жеља Поноша је да му кажу ’дођите, господине са хрватским држављанством, са путовницом, ви ћете да будете председник Србије и ви ћете да слушате наша наређења’, а он ће да каже ’хвала вам много и све што ви кажете ја ћу то тако да урадим само ми дајте власт’. А онда ће да покуша да убије Србију”, додала је.

А ко су заправо посланици ЕП укључени у делегацију која ће се упутити ка Београду. И Пицула, и Бартулица и Штир познати су по бројним бесним нападима на Србију. Давор Иво Штир, иначе, унук усташког злочинца, од почетка 21. века сматра се једним од најутицајнијих хрватских дипломата који каријеру гради радећи при амбасадама у Вашингтону и Бриселу. До 2009. године је саветник председника владе Иве Санадера за спољну политику. Штир је 2016. године постао министар спољних послова Хрватске. Успешну каријеру хрватског дипломате наставио је годинама касније у Бриселу као европски посланик. Претходно је, на парламентарним изборима 2011. изабран за посланика у Хрватском сабору као члан ХДЗ-а и један од најближих сарадника Јадранке Косор. У априлу 2013. године, Штир је изабран за хрватског представника у Европском парламенту, где је био до поменутог постављења на место шефа хрватске дипломатије. Од 2024. године је поново постао члан Европског парламента. У младости је славио 10. април, дан када је 1941. године успостављена Независна држава хрватска, чега се наводно касније одрекао.

Када је реч о Николи Стивену Бартулици, јавности у Србији постао је познат по говору који је одржао опозиционим активистима, тзв. студентима у блокади који су се упутили у Брисел како би одслушали лекцију о потреби да Србија призна агресију на његову земљу и плати ратну одштету. „Нема поверења без признавања истине, а истина некад може бити горка, али без тога нема напретка! Извештај о напретку Србије прилично објективно приказује стање у тој земљи. Сви знамо да Србија није земља либералне демократије европског типа. Још увек је заробљена својим националним митовима. Нема нормализације односа с Хрватском све док Србија не призна одговорност за агресију 90-их година и пристане да исплати ратну одштету жртвама! То је минимум што може направити као знак помирења. Порука на крају студентима: Добро је да се залажете за европске вредности, а то за вас мора значити помирење с Хрватском и признање кривње за све што је учињено нашем народу 90-их година. То су исто европске вредности”, поручио је Бартулица студентима из Србије.

У Хрватској, Бартулица је познат као истакнути члан емиграције који се вратио у Хрватску током рата, обавештајном раду за Туђмана, позицијама у више влада током деведесетих и изузетно конзервативним ставовима за које је заслужно образовање у више католичких институција. „Бартулица је као члан католичке организације Опус деи заправо пионир агресивне конзервативне мисли у Хрватској, која је своје звездане тренутке доживела референдумом о уставној дефиницији брака у Хрватској, а нешто мање сјајне у борби против Истанбулске конвенције и полног васпитања у школама”, писао је 2024. године хрватски портал „Индекс”.

Предводник делегације и известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула, између осталог, бивши је припадник „Црних мамби”, јединице хрватске војске одговорне за бројне злочине против српског становништва током деведесетих. Пицула се на 30. годишњицу злочиначке акције „Олуја” јавно хвалио својом фотографијом на којој позира са пушком у униформи „црних мамби”. Униформе Првог пешадијског батаљона 2. бригаде Збора народне гарде (ЗНГ) „Громови”, како је званично име Пицулине јединице, настале су по угледу на усташке униформе из Другог светског рата, које су носили такозвани „црнци” Јуре Францетића као позната усташка „легија” која је клала српске цивиле по Босни, а посебно Подрињу.

Након Пицулине објаве где позира наоружан у униформи, народни посланик Скупштине Србије Миленко Јованов довео је у питање учешће садашњег известиоца Европског парламента у злочинима над Србима. „Да ли је известилац ЕП за Србију, ’Црна мамба’ Тонино Пицула лично учествовао у конкретним ратним злочинима, или је ’само’ саучествовао у прогону више од 220.000 Срба са њихових огњишта?”, написао је Јованов у августу 2025. године на друштвеној мрежи „Икс”.

После свега, остаје отворено питање каква се порука шаље Србији, када у ненајављену посету Београду, у својству посланика ЕП, долазе Пицула, Бартулица и Штир.

Иван Штир, усташки пуковник одговоран за покоље цивила

Усташки пуковник Иван Штир, предак Давора Иве Штира, предводио је јединице које су се свирепо обрачунавале са Србима широм Славоније и Независне државе Хрватске. У злочинима против ненаоружаних цивила, припадници Штирове јединице убили су 4. августа 1942. године 229 становника села Дерезе, од чега 75 деце – против које су усташки бојовници и њихови данас поносни наследници имали посебан крволочни порив – а још 300 мештана отерали су у логоре – још један специјалитет хрватске повијести.

Штирове јединице су 10. августа исте године масакрирале 118 мештана села Јапага, а њих 98 отерали у логоре. Штир је своју крваву биографију допунио и другим масовним злочинима против Срба, Јевреја и Рома, уз неизбежно пљачкање наведених групација за које је у НДХ предвиђено истребљење. Јединица над којом је Штир преузео команду је уочи његовог постављења 20. децембра 1942. масакрирала 43 српска цивила из Поповца и Кометника код Воћина, међу којима 29 жена и деце.

Штир је током 1943. године предводио офанзиву усташа против партизана на ширем подручју Папука, за време борби убили су више десетина српских цивила на подручју Воћина и Слатинског Дреновца. Током априла 1943. године у Ћералијама је убијено двадесет цивила, а у другој половини јула убијена су 32 српска становника у селу Суха Млака. Штир добија унапређење, али његове јединице трпе губитке. У пролеће 1944. године, припадници Штирових јединица као и СС групације састављене од домаћих Немаца убили су преко 200 цивила, опљачкавши и спаливши осамнаест села на подручју Подравске Слатине. Штировци, како су их називали, убили су у Лукавцу 35 становника, у Ријенцима 31, у Мацутама 26, у Ћералијама 25, у Воћину 16 мештана. Крајем априла 1945. године, Штира рањавају на Билогори током повлачења усташа према Загребу, а потом даље и у Аустрији.

Штир успешно бежи из обруча у Блајбургу где се повукао са усташким јединицама и преко Италије бежи у Аргентину 1946. године. Тамо живи под именом Иван Франић и практично преузима вођство над усташким покретом радећи као Павелићев начелник за везу, да би се потом приклонио фракцији Макса Лубурића. Умро је у 1998. године у Буенос Ајресу.