Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Специјализована већа штите интерес Запада

Намере иницијатора и оснивача ове правосудне институције видљиве су и из оптужби које се стављају на терет окривљенима, каже адвокат Горан Петронијевић, председник Центра за обнову међународног права
Специјализована већа штите интерес Запада
(Фото А. Васиљевић)

После четири године рада Специјализованих већа за ратне злочине косовског суда са седиштем у Хагу, и даље се са сигурношћу не може прецизирати претежни разлог њиховог оснивања, нити предвидети домет резултата њиховог рада, каже у разговору за „Политику” адвокат Горан Петронијевић, председник Центра за обнову међународног права.

Чињеница је, како каже, да је у том четворогодишњем периоду дошло до напретка у преговорима Београда и Приштине о разрешавању проблема који су наступили услед противуставног отцепљења Косова и Метохије од Републике Србије.

– Такозвану државу Косово су у кратком периоду признале десетине држава, што је и био део плана у том тренутку и даље светског хегемона САД. Стварање „независног Косова” био је један од програмских захтева неолибералног глобализма који је у том периоду држао у „заробљеништву” САД са свим њиховим капацитетима, а са циљем оправдања нелегалне и нелегитимне агресије дела НАТО-а на Савезну Републику Југославију. Дакле, стварање „независног Косова” требало је да покаже целом свету да је бомбардовање СРЈ било оправдано. Када су протагонисти власти привремених косовских органа схватили да неће моћи да добију пуно признање Косова као независне државе, приступило се некој врсти тајне дипломатије у којој је Хашим Тачи, као бивши први човек ОВК, имао једну од главних улога. Схвативши да је то једини начин да самопрокламовано Косово опстане у неком од ограничених облика суверености, Тачи је, према речима нашег саговорника, био спреман да прихвати нека од компромисних решења која су се помаљала у тим преговорима. Имајући у виду да је неолиберални глобалистички Запад у томе видео велику опасност за сопствене интересе, приступило се реализацији плана кривичног прогона Тачија и његових сарадника за ратне злочине, у чијем извршењу их је тај исти Запад подржавао.

– Схвативши да ће било каквим компромисом између Београда и Приштине бити угрожени њихови интереси, неолиберални глобалистички Запад је по опробаном моделу „убиј или ухапси” приступио спровођењу оправданог прогона Тачија и његових сарадника за злочине које су починили у оквиру тзв. ОВК. Из овога произилази да је стварни разлог формирања Специјализованих већа за ратне злочине Ослободилачке војске Косова, пред којима се после толико година од извршења процесуирају припадници ОВК, у ствари угрожени интерес Запада. Дакле, мотив није била жеља да се уважи међународно право, да починиоци буду адекватно кажњени, а да жртве добију сатисфакцију. Овакве намере иницијатора и оснивача Специјализованих већа видљиве су и из садржине оптужби које се стављају на терет окривљенима. Један од главних захтева свих оптужења је управо прикривање стварних узрока избијања сукоба на територији Косова и Метохије. Из оптужби се може видети да је улога ОВК у изазивању сукоба кроз перманентно вршење терористичких аката на територији КиМ замагљена и изврнута наглавачке – сматра председник Центра за обнову међународног права.

Уместо улоге терористичке организације чији је био циљ изазивање оружаних сукоба на територији КиМ, као стварање алибија за војну интервенцију НАТО-а против СРЈ, ОВК је, сматра Петронијевић, добила ореол „ослободилачке организације”, која је имала задатак да „угрожени” албански народ заштити од „злих” Срба. Такав наратив, наводи наш саговорник, видљив је из аката тужилаштва, у којима се тек у обрисима може разабрати да су тешки злочини над српским, албанским и неалбанским становништвом у првом реду етнички мотивисани. Штитећи ОВК и оправдавајући њене активности, Запад у ствари оправдава сопствено учешће у злочинима, сматра Петронијевић.

– Оваква намера Запада је највидљивија из понашања и садржине сведочења високих функционера САД и НАТО-а, који су редом покушавали да овим злочинима дају потпуно другачији карактер. Кристофер Хил, Весли Кларк и други у време сукоба високопозиционирани у америчкој администрацији и НАТО-у, сведочећи пред Специјализованим већем, у ствари су износили своју одбрану. Неспорно је какву је прљаву улогу у иницијалном изазивању сукоба и вишедимензионалној подршци ОВК, у то време терористичкој организацији, имао доскорашњи амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил и његов тадашњи принципал Ричард Холбрук. Стари, добро уиграни модел стварања терористичких организација у свету, њихово обучавање, наоружавање, финансирање и подстрекавање на акције, јасно је видљив на примеру тзв. ОВК. Оваквим моделом је неолиберално глобалистички Запад широм света остваривао своје циљеве, подривајући мир на свакој тачки земаљске кугле, који су претходно прогласили својим интересном сфером. У конкретном случају, НАТО и ОВК су 1999. године били више него савезници. НАТО је водио рат против СРЈ из ваздуха, а ОВК је била њихова пешадија на терену, коју је у пуној мери контролисала и координисала команда НАТО-а. Имајући ово у виду, може се апсолутно устврдити да су тадашња америчка администрација и команда НАТО-а саизвршиоци у злочинима ОВК на простору КиМ. У том светлу треба посматрати и сведочења њихових званичника пред Специјализованим већем у Хагу – каже наш саговорник.

На питање шта може да се очекује на концу судских поступака против челних људи ОВК, Петронијевић каже да се, имајући у виду наречене циљеве оснивања и рада ове парасудске институције, не могу очекивати резултати у виду пресуда које ће испунити стандарде међународног кривичног права у погледу обавезности кажњавања ратних злочина, њихових починилаца и подстрекача и адекватна сатисфакција жртвама.

– Посебан проблем представљаће, какве год пресуде да буду, покушај прекрајања чињеничног стања какво је било на терену, а та искривљена, уподобљена истина би требало да постане и историјски наратив. Од промене америчке администрације, видљив је далеко мекши став према оптуженима, као и напор да се њихов положај олакша. Разлог томе лежи у немогућности потпуне контроле Албина Куртија од стране америчке администрације, његова сервилност према европском делу неолиберала и очекивања коректних понашања Тачија и његових сарадника у погледу заштите америчких интереса – сматра Петронијевић.

Формирање и почетак рада Специјализованог већа косовског суда за ратне злочине је, сматра наш саговорник, био и остао камен спотицања међу политичким факторима Албанаца на Косову. Од самог почетка, наглашава председник Центра за обнову међународног права, јасно је да су „непослушни” Тачи и остали замењени екстремистом Куртијем, који је са друге стране, додуше прекривено, потпуно сервилан интересима Запада. Политика коју је Курти спроводио, каже Петронијевић, а која се састојала у занемаривању интереса самих Албанаца, жестоким прогонима Срба и неалбанаца, фокусирању искључиво на заштиту интереса у овом случају Лондона и Брисела, у највећој мери је и настала у тим центрима и из њих спровођена.

– Није никаква тајна да је и сам Курти кроз тражење подршке Брисела и Лондона у великој мери допринео садашњем статусу Тачија и његових следбеника. Као и свака парасудска институција која за циљ оснивања и рада нема правне, већ политичке разлоге, и Специјализовано веће косовског суда са седиштем у Хагу, губљењем политичког интереса покровитеља за његовим радом, временом ће одумирати попут Међународног кривичног суда за бившу Југославију, односно Хашког трибунала – закључује адвокат Горан Петронијевић, председник Центра за обнову међународног права.

 

 

 

 

 

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.