Зашто је Израел признао Сомалиленд

Изгледа да је бар израелски премијер Бенјамин Нетанјаху читао моју колумну о новој америчкој Стратегији националне безбедности у делу који каже да је Африка тема која се увек последња обрађује. Признајући државу Сомалиленд 26. децембра 2025. године, Нетанјаху је кратко ставио Африку на прве стране водећих светских медија, нажалост, апсолутно не и српских. Сједињене Америчке Државе су на седници Савета безбедности подржале право Израела на сопствене одлуке у спољној политици, не најављујући своје будуће потезе с тим у вези. Афричка унија је „’снажно осудила и одбила унилатерално признање такозване Републике Сомалиленд’ и затражила хитно повлачење признања”. Но, мисија утврђивања околности АУ је 2025. године утврдила да „су сомалилендска очекивања за признања самооправдавајућа”. Сомалиленд, који је још 2020. године успоставио дипломатске везе са Тајваном, најављује серију нових признања, а његови пасоши већ важе у десетак земаља.

Са стратешким изласком на Аденски залив, Сомалиленд је дупло већи од Србије са сличним бројем становника. Значајно се разликује од Сомалије, која га сматра својим делом, јер у њему влада релативан мир, спроводе се мање-више демократски избори. Јуна 1960. године Британски протекторат Сомалиленд добија независност као држава Сомалиленд. Признало ју је 35 држава укључујући: САД, Велику Британију, Француску, Грчку, Кину, Египат, Гану, Израел, Либију и Совјетски Савез. Пет дана касније спаја се са Поверенством под управом Италије и формира се Република Сомалија. Скупштина Сомалиленда никад није ратификовала Акт уједињења. Одсуство ратификације и референдум из 1961. године којим је Сомалиленд одбио спајање са Сомалијом задовољавају критеријуме Бечке конвенције да је споменуто уједињење неважеће. Током Сомалилендског рата за независност 1987–1989. године под вођством диктатора Сомалијске демократске Републике Саида Бареа који га је сурово гушио, почињен је геноцид над народом Isaaq, који чине већину кланова Сомалиланђана. Страдало је између 100.000 и 200.000 Сомалиланђана, а око 400.000 је расељено. Бареове снаге разориле су 90 посто највећег града Сомалиленда Харгеише и око 70 посто другог највећег града Бураоа. Ови злочини се због глобалног игнорисања називају „заборављени геноцид”. Након слома Бареовог режима, Сомалиленд 1991. године проглашава независност. Атмосферу у Сомалији 1993. године, у периоду после пада Бареовог режима одлично дочарава мој омиљени филм „Black Hawk Down” („Пад црног јастреба”). Ово је за нас изузетно битан историјски период који се, нажалост, слабо изучава иако може дати и неке идеје како решавати питање Косова. Наиме, после погибије 18 Американаца у Могадишу 1993. године који су покушавали да ухапсе преостале Бареове сараднике, у САД расте бојазан од даљих погибија војника у интервенцијама. То је делом разлог што су Ентони Лејк, Саманата Пауел и други у Стејт департменту и НСА „преспавали” геноцид у Руанди, слабо реаговали на провале у заштићену УН зону у Сребреници и даље не исправљајући пропусте УН концепта „очувања мира” тамо где хара сурови сукоб. Почели су да заустављају сукобе без сагласности СБ и трупа на терену. Од тада се за Сребреницу, намерно, у циљу прекомерне и непропорционалне дискредитације Срба и спирања властите одговорности, утемељила фраза „први геноцид на тлу Европе после Другог светског рата”, као да је Африку уистину погодио цунами из претходног текста и збрисао је са лица земље, заједно са Камбоџом Пола Пота и Сухартеовом Индонезијом.

Сомалиленд је 1991. године поново успоставио континуитет свог сувереног постојања задовољавајући све критеријуме државности из Монтевидео конвенције – дефинисану територију, хомогено становништво, могућност одбране територије, функционалну управу и успостављање међународних односа. Присталице права да Сомалиленд постоји као независна држава позивају се на сличности са Балтичким земљама које су постале независне 1918. године, али су биле присилно анектиране од Совјетског Савеза 1940. године, организовањем намештених избора. Западне земље су им не признајући анексију „сачувале” суверенитет 50 година. Ова школа мишљења сматра да су оне 1991. године такође обновиле свој суверенитет, а не стекле нову државност. По овој аналогији, сомалилендска нератификована унија са Сомалијом је исто што и лажно балтичко гласање.

Трампово бомбардовање положаја ИСИС и Алшабаба у Сомалији знатно је интензивирано у последњих годину дана. У тренутку Трамповог хапшења Николаса Мадура интензивирала се дебата о међународном праву. Израел је, наравно, акцију хапшења поздравио, јер је Венецуела дуго одскочна даска за Хезболахово деловање у региону. Израелски министар спољних послова је већ посетио Сомалиленд, а и пре тога заједнички су затворили „рупе” у ваздушном простору изнад Аденског залива које су користили Иран и Хезболах, што и те како користи и НАТО. Са евентуалним постављањем база у Сомалиленду, Израел добија стратешку позицију да контролише Јемен и сузбија деловање иранских проксија. Спекулише се да Венецуела располаже са резервама од око 303 милијарде барела сирове нафте. Сомалиленд, о чему се много мање говори, располаже са око 20–30 милијарди, на чију експлоатацију Израел рачуна. Радове ће вероватно водити Генел Енергy, која ради у ирачком Курдистану и Оману.

На питање Курдистана тзв. међународно право, као и на многа друга, нема одговор, и делом је разлог што је подела Косова још од интервенције у Ираку табу тема. Суверенитет балтичких земља сачуван је стриктним придржавањем Теорији декларативне државности, наиме да суверенитет важи без обзира на признања. Тај принцип се тренутно ускраћује Сомалиленду иако задовољава поменуте критеријуме. Случај са Палестином је директно обрнут. С друге стране, Република Сомалија скоро не функционише као суверена држава, власт је изгубила контролу над великим делом територије и ваздушним простором као и монопол на употребу силе. Средином септембра 2025. године њена делегација посетила је Србију и потписала низ споразума из области одбране и безбедности, но тешко да им и то може помоћи и поред појачаног америчког бомбардовања побуњеника.

С обзиром на све већу глобалну „конструктивну” амбивалентност у тумачењу међународног права можда је време да Србија питање будућег статуса Косова и Метохије, а пре свега севера, почне да тражи у посебном креативном решењу на основу преседана који по природи личе на оне из деведесетих година Источног Тимора, Јужног Судана па и Сомалиленда. Тада се суверенитет одузимао на делу територије где су чињени злочини, принцип који су прихватили садашњи признавачи Косова. Креативно се затим могу додати елементи модела две Немачке, које су се после „одслужене казне” спојиле. И кад смо код масовних злочина и казни: Гренланд је 1966. године имао око 40.000 становника, а данас их има око 56.000. Од 1966. до до 1974. године Данска је спровела кампању увођења сурове присилне контрацепције око 4.500 инуитских жена и девојчица са страшним нуспојавама, смањивши у том периоду наталитет са седморо деце на 2,3 деце по породици. Неки демографи процењују да би Гренланд данас имао три пута више становника да те „кампање” није било. Три пута.

*Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа