Техеран спреман за рат, али и за преговоре
Не тражимо рат, али смо спремни за њега, поручио је јуче ирански министар спољних послова Абас Арагчи, нудећи истовремено и маслинову гранчицу Америци. Техеран је, како је додао, спреман и за преговоре – под условом да они буду праведни, уз једнака права и узајамно поштовање. Овај сигнал отворености за дипломатију са Вашингтоном уследио је дан након што је амерички председник Доналд Трамп наговестио да би САД могле војно да реагују како би обуздале репресију иранске владе над масовним демонстрацијама, које су пре неколико недеља отпочеле због економске кризе, а потом се претвориле у озбиљан изазов владавини ауторитарног исламског режима.
„Озбиљно разматрамо војни удар, на столу су неке веома снажне опције”, рекао је Трамп новинарима у авиону „Ер форс 1”. Како је истакао, добија извештаје на сваких сат времена, што ће утицати на одлуку. Шеф Беле куће је навео и да су с њим у суботу контактирали „лидери Ирана” и да желе преговоре, иако није прецизирао о којим темама би се разговарало.
„Мислим да су уморни од тога да их Сједињене Државе туку”, рекао је Трамп, додавши да се „заказује састанак, али да ће можда морати да се делује због онога што се дешава”. Председник САД је више пута упозоравао да би америчка реакција могла бити жестока уколико Техеран настави да убија демонстранте. На питање да ли су ирански лидери прешли „црвену линију”, одговорио је: „Изгледа да јесу. Чини се да су неки људи убијени који нису смели да буду убијени”.
У недељу су организације за људска права које прате протесте у пријавиле нагли скок броја погинулих. Организација „Iran Human Rights” из Осла подигла је број страдалих на 192, док је „Human Rights Activists News Agency” из Вашингтона потврдила смрт готово 500 демонстраната и скоро 50 припадника безбедносних снага.
Према наводима америчких медија, војска је Трампа последњих дана упознала са неколико сценарија за интервенцију у Ирану. Високи званичници изјавили су за „Њујорк тајмс” да су неке од опција директно усмерене на делове иранског безбедносног апарата. Међутим, они су такође упозорили да морају бити опрезни како евентуални војни удари не би имали супротан ефекат – да мобилишу иранску јавност у подршци властима – или да не изазову талас одмазди који би могао да угрози америчко војно и дипломатско особље у региону.
Ипак, потенцијални напад сада могао би имати другачије последице од оних из јуна прошле године, када су САД реаговале због наводне опасности од иранског нуклеарног програма.
„То што Трамп отворено прети интервенцијом у суштини ствара аргумент да све што се догађа унутар неке земље може постати повод за удар”, сматра Вали Наср, професор блискоисточних студија на Универзитету „Џонс Хопкинс”.
Још једна опција о којој се спекулише је сценарио из Венецуеле када је Трамп 3. јануара наредио америчкој војсци да зароби њеног лидера Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес. Догађаји из Каракаса открили су две ствари: да председник САД не преза од употребе војне силе како би уклонио лидера који му се не допада и да Русија и Кина, савезници Венецуеле и Ирана, нису у стању или нису вољне да помогну. Иако још увек није јасно како ће се ситуација у карипској земљи са највећим резервама нафте на свету окончати, једна ствар које су ирански демонстранти свесни јесте да америчко укључивање у Венецуели није довело до краја система – већ само до краја Мадура. Са друге стране, Техеран увиђа да иако је операција у Каракасу послала упозорење антиамеричким режимима, постоје државе попут Северне Кореје које и даље уживају релативну заштиту захваљујући свом нуклеарном арсеналу – што би исламски режим у Ирану, ако преживи ове протесте, могао бити мотивисанији него икада да прибави.
Пахлави позива присталице да замене заставе на амбасадама
Група демонстраната јуче ујутру ушла је у простор иранске амбасаде у Канбери и уклонила званичну заставу Исламске Републике. Демонстранти, за које се наводи да су присталице прогнаног престолонаследника Резе Пахлавија, заменили су је заставом лава и сунца, симболом који се повезивао са Техераном пре револуције 1979. године.
Инцидент је уследио након новог позива на акцију од стране Пахлавија у недељу, у којем је поново позвао иранске снаге безбедности да се повуку и апеловао на Иранце који живе у западним земљама да „поврате амбасаде за свој народ”. Рекао је да би иранске дипломатске мисије требало да „истакну националну заставу, а не срамотну заставу Исламске Републике”. Све је почело тако што се један демонстрант попео на балкон иранске амбасаде у западном Лондону у суботу и спустио званичну заставу и накратко је заменио амблемом лава и сунца.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


