Уторак, 28.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
АМЕ­РИЧ­КА ВОЈ­СКА РАЗ­РА­ДИ­ЛА ОП­ЦИ­ЈЕ ЗА ВОЈ­НУ ИН­ТЕР­ВЕН­ЦИ­ЈУ У ИРА­НУ

Те­хе­ран спре­ман за рат, али и за преговоре

Ви­со­ки зва­нич­ни­ци САД из­ја­ви­ли су за „Њу­јорк тајмс” да су не­ке од оп­ци­ја ди­рект­но усме­ре­не на де­ло­ве иран­ског без­бед­но­сног апа­ра­та, али су упо­зо­ри­ли да мо­ра­ју би­ти опре­зни ка­ко евен­ту­ал­ни вој­ни уда­ри не би има­ли су­про­тан ефе­кат
Те­хе­ран спре­ман за рат, али и за преговоре
(Фото ЕПА/Н.Х.)

Не тра­жи­мо рат, али смо спрем­ни за ње­га, по­ру­чио је ју­че иран­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Абас Араг­чи, ну­де­ћи исто­вре­ме­но и ма­сли­но­ву гран­чи­цу Аме­ри­ци. Те­хе­ран је, ка­ко је до­дао, спре­ман и за пре­го­во­ре – под усло­вом да они бу­ду пра­вед­ни, уз јед­на­ка пра­ва и уза­јам­но по­што­ва­ње. Овај сиг­нал отво­ре­но­сти за ди­пло­ма­ти­ју са Ва­шинг­то­ном усле­дио је дан на­кон што је аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп на­го­ве­стио да би САД мо­гле вој­но да ре­а­гу­ју ка­ко би об­у­зда­ле ре­пре­си­ју иран­ске вла­де над ма­сов­ним де­мон­стра­ци­ја­ма, ко­је су пре не­ко­ли­ко не­де­ља от­по­че­ле због еко­ном­ске кри­зе, а по­том се пре­тво­ри­ле у озби­љан иза­зов вла­да­ви­ни ауто­ри­тар­ног ислам­ског ре­жи­ма.

„Озбиљ­но раз­ма­тра­мо вој­ни удар, на сто­лу су не­ке ве­о­ма сна­жне оп­ци­је”, ре­као је Трамп но­ви­на­ри­ма у ави­о­ну „Ер форс 1”. Ка­ко је ис­та­као, до­би­ја из­ве­шта­је на сва­ких сат вре­ме­на, што ће ути­ца­ти на од­лу­ку. Шеф Бе­ле ку­ће је на­вео и да су с њим у су­бо­ту кон­так­ти­ра­ли „ли­де­ри Ира­на” и да же­ле пре­го­во­ре, иако ни­је пре­ци­зи­рао о ко­јим те­ма­ма би се раз­го­ва­ра­ло.

„Ми­слим да су умор­ни од то­га да их Сје­ди­ње­не Др­жа­ве ту­ку”, ре­као је Трамп, до­дав­ши да се „за­ка­зу­је са­ста­нак, али да ће мо­жда мо­ра­ти да се де­лу­је због оно­га што се де­ша­ва”. Пред­сед­ник САД је ви­ше пу­та упо­зо­ра­вао да би аме­рич­ка ре­ак­ци­ја мо­гла би­ти же­сто­ка уко­ли­ко Те­хе­ран на­ста­ви да уби­ја де­мон­стран­те. На пи­та­ње да ли су иран­ски ли­де­ри пре­шли „цр­ве­ну ли­ни­ју”, од­го­во­рио је: „Из­гле­да да је­су. Чи­ни се да су не­ки љу­ди уби­је­ни ко­ји ни­су сме­ли да бу­ду уби­је­ни”.
У не­де­љу су ор­га­ни­за­ци­је за људ­ска пра­ва ко­је пра­те про­те­сте у при­ја­ви­ле на­гли скок бро­ја по­ги­ну­лих. Ор­га­ни­за­ци­ја „Iran Hu­man Rights” из Осла по­ди­гла је број стра­да­лих на 192, док је „Hu­man Rights Ac­ti­vists News Agency” из Ва­шинг­то­на по­твр­ди­ла смрт го­то­во 500 де­мон­стра­на­та и ско­ро 50 при­пад­ни­ка без­бед­но­сних сна­га.

Пре­ма на­во­ди­ма аме­рич­ких ме­ди­ја, вој­ска је Трам­па по­след­њих да­на упо­зна­ла са не­ко­ли­ко сце­на­ри­ја за ин­тер­вен­ци­ју у Ира­ну. Ви­со­ки зва­нич­ни­ци из­ја­ви­ли су за „Њу­јорк тајмс” да су не­ке од оп­ци­ја ди­рект­но усме­ре­не на де­ло­ве иран­ског без­бед­но­сног апа­ра­та. Ме­ђу­тим, они су та­ко­ђе упо­зо­ри­ли да мо­ра­ју би­ти опре­зни ка­ко евен­ту­ал­ни вој­ни уда­ри не би има­ли су­про­тан ефе­кат – да мо­би­ли­шу иран­ску јав­ност у по­др­шци вла­сти­ма – или да не иза­зо­ву та­лас од­ма­зди ко­ји би мо­гао да угро­зи аме­рич­ко вој­но и ди­пло­мат­ско осо­бље у ре­ги­о­ну.

Ипак, по­тен­ци­јал­ни на­пад са­да мо­гао би има­ти дру­га­чи­је по­сле­ди­це од оних из ју­на про­шле го­ди­не, ка­да су САД ре­а­го­ва­ле због на­вод­не опа­сно­сти од иран­ског ну­кле­ар­ног про­гра­ма.

„То што Трамп отво­ре­но пре­ти ин­тер­вен­ци­јом у су­шти­ни ства­ра ар­гу­мент да све што се до­га­ђа уну­тар не­ке зе­мље мо­же по­ста­ти по­вод за удар”, сма­тра Ва­ли На­ср, про­фе­сор бли­ско­и­сточ­них сту­ди­ја на Уни­вер­зи­те­ту „Џонс Хоп­кинс”.

Још јед­на оп­ци­ја о ко­јој се спе­ку­ли­ше је сце­на­рио из Ве­не­цу­е­ле ка­да је Трамп 3. ја­ну­а­ра на­ре­дио аме­рич­кој вој­сци да за­ро­би ње­ног ли­де­ра Ни­ко­ла­са Ма­ду­ра и ње­го­ву су­пру­гу Си­ли­ју Фло­рес. До­га­ђа­ји из Ка­ра­ка­са от­кри­ли су две ства­ри: да пред­сед­ник САД не пре­за од упо­тре­бе вој­не си­ле ка­ко би укло­нио ли­де­ра ко­ји му се не до­па­да и да Ру­си­ја и Ки­на, са­ве­зни­ци Ве­не­цу­е­ле и Ира­на, ни­су у ста­њу или ни­су вољ­не да по­мог­ну. Иако још увек ни­је ја­сно ка­ко ће се си­ту­а­ци­ја у ка­рип­ској зе­мљи са нај­ве­ћим ре­зер­ва­ма наф­те на све­ту окон­ча­ти, јед­на ствар ко­је су иран­ски де­мон­стран­ти све­сни је­сте да аме­рич­ко укљу­чи­ва­ње у Ве­не­цу­е­ли ни­је до­ве­ло до кра­ја си­сте­ма – већ са­мо до кра­ја Ма­ду­ра. Са дру­ге стра­не, Те­хе­ран уви­ђа да иако је опе­ра­ци­ја у Ка­ра­ка­су по­сла­ла упо­зо­ре­ње ан­ти­а­ме­рич­ким ре­жи­ми­ма, по­сто­је др­жа­ве по­пут Се­вер­не Ко­ре­је ко­је и да­ље ужи­ва­ју ре­ла­тив­ну за­шти­ту за­хва­љу­ју­ћи свом ну­кле­ар­ном ар­се­на­лу – што би ислам­ски ре­жим у Ира­ну, ако пре­жи­ви ове про­те­сте, мо­гао би­ти мо­ти­ви­са­ни­ји не­го ика­да да при­ба­ви.

 

Па­хла­ви по­зи­ва при­ста­ли­це да за­ме­не за­ста­ве на ам­ба­са­да­ма

Гру­па де­мон­стра­на­та ју­че ују­тру ушла је у про­стор иран­ске ам­ба­са­де у Кан­бе­ри и укло­ни­ла зва­нич­ну за­ста­ву Ислам­ске Ре­пу­бли­ке. Де­мон­стран­ти, за ко­је се на­во­ди да су при­ста­ли­це прог­на­ног пре­сто­ло­на­след­ни­ка Ре­зе Па­хла­ви­ја, за­ме­ни­ли су је за­ста­вом ла­ва и сун­ца, сим­бо­лом ко­ји се по­ве­зи­вао са Те­хе­ра­ном пре ре­во­лу­ци­је 1979. го­ди­не.
Ин­ци­дент је усле­дио на­кон но­вог по­зи­ва на ак­ци­ју од стра­не Па­хла­ви­ја у не­де­љу, у ко­јем је по­но­во по­звао иран­ске сна­ге без­бед­но­сти да се по­ву­ку и апе­ло­вао на Иран­це ко­ји жи­ве у за­пад­ним зе­мља­ма да „по­вра­те ам­ба­са­де за свој на­род”. Ре­као је да би иран­ске ди­пло­мат­ске ми­си­је тре­ба­ло да „ис­так­ну на­ци­о­нал­ну за­ста­ву, а не сра­мот­ну за­ста­ву Ислам­ске Ре­пу­бли­ке”. Све је по­че­ло та­ко што се је­дан де­мон­странт по­пео на бал­кон иран­ске ам­ба­са­де у за­пад­ном Лон­до­ну у су­бо­ту и спу­стио зва­нич­ну за­ста­ву и на­крат­ко је за­ме­нио ам­бле­мом ла­ва и сун­ца.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.