Те­хе­ран спре­ман за рат, али и за преговоре

Не тра­жи­мо рат, али смо спрем­ни за ње­га, по­ру­чио је ју­че иран­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Абас Араг­чи, ну­де­ћи исто­вре­ме­но и ма­сли­но­ву гран­чи­цу Аме­ри­ци. Те­хе­ран је, ка­ко је до­дао, спре­ман и за пре­го­во­ре – под усло­вом да они бу­ду пра­вед­ни, уз јед­на­ка пра­ва и уза­јам­но по­што­ва­ње. Овај сиг­нал отво­ре­но­сти за ди­пло­ма­ти­ју са Ва­шинг­то­ном усле­дио је дан на­кон што је аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп на­го­ве­стио да би САД мо­гле вој­но да ре­а­гу­ју ка­ко би об­у­зда­ле ре­пре­си­ју иран­ске вла­де над ма­сов­ним де­мон­стра­ци­ја­ма, ко­је су пре не­ко­ли­ко не­де­ља от­по­че­ле због еко­ном­ске кри­зе, а по­том се пре­тво­ри­ле у озби­љан иза­зов вла­да­ви­ни ауто­ри­тар­ног ислам­ског ре­жи­ма.

„Озбиљ­но раз­ма­тра­мо вој­ни удар, на сто­лу су не­ке ве­о­ма сна­жне оп­ци­је”, ре­као је Трамп но­ви­на­ри­ма у ави­о­ну „Ер форс 1”. Ка­ко је ис­та­као, до­би­ја из­ве­шта­је на сва­ких сат вре­ме­на, што ће ути­ца­ти на од­лу­ку. Шеф Бе­ле ку­ће је на­вео и да су с њим у су­бо­ту кон­так­ти­ра­ли „ли­де­ри Ира­на” и да же­ле пре­го­во­ре, иако ни­је пре­ци­зи­рао о ко­јим те­ма­ма би се раз­го­ва­ра­ло.

„Ми­слим да су умор­ни од то­га да их Сје­ди­ње­не Др­жа­ве ту­ку”, ре­као је Трамп, до­дав­ши да се „за­ка­зу­је са­ста­нак, али да ће мо­жда мо­ра­ти да се де­лу­је због оно­га што се де­ша­ва”. Пред­сед­ник САД је ви­ше пу­та упо­зо­ра­вао да би аме­рич­ка ре­ак­ци­ја мо­гла би­ти же­сто­ка уко­ли­ко Те­хе­ран на­ста­ви да уби­ја де­мон­стран­те. На пи­та­ње да ли су иран­ски ли­де­ри пре­шли „цр­ве­ну ли­ни­ју”, од­го­во­рио је: „Из­гле­да да је­су. Чи­ни се да су не­ки љу­ди уби­је­ни ко­ји ни­су сме­ли да бу­ду уби­је­ни”.
У не­де­љу су ор­га­ни­за­ци­је за људ­ска пра­ва ко­је пра­те про­те­сте у при­ја­ви­ле на­гли скок бро­ја по­ги­ну­лих. Ор­га­ни­за­ци­ја „Iran Hu­man Rights” из Осла по­ди­гла је број стра­да­лих на 192, док је „Hu­man Rights Ac­ti­vists News Agency” из Ва­шинг­то­на по­твр­ди­ла смрт го­то­во 500 де­мон­стра­на­та и ско­ро 50 при­пад­ни­ка без­бед­но­сних сна­га.

Пре­ма на­во­ди­ма аме­рич­ких ме­ди­ја, вој­ска је Трам­па по­след­њих да­на упо­зна­ла са не­ко­ли­ко сце­на­ри­ја за ин­тер­вен­ци­ју у Ира­ну. Ви­со­ки зва­нич­ни­ци из­ја­ви­ли су за „Њу­јорк тајмс” да су не­ке од оп­ци­ја ди­рект­но усме­ре­не на де­ло­ве иран­ског без­бед­но­сног апа­ра­та. Ме­ђу­тим, они су та­ко­ђе упо­зо­ри­ли да мо­ра­ју би­ти опре­зни ка­ко евен­ту­ал­ни вој­ни уда­ри не би има­ли су­про­тан ефе­кат – да мо­би­ли­шу иран­ску јав­ност у по­др­шци вла­сти­ма – или да не иза­зо­ву та­лас од­ма­зди ко­ји би мо­гао да угро­зи аме­рич­ко вој­но и ди­пло­мат­ско осо­бље у ре­ги­о­ну.

Ипак, по­тен­ци­јал­ни на­пад са­да мо­гао би има­ти дру­га­чи­је по­сле­ди­це од оних из ју­на про­шле го­ди­не, ка­да су САД ре­а­го­ва­ле због на­вод­не опа­сно­сти од иран­ског ну­кле­ар­ног про­гра­ма.

„То што Трамп отво­ре­но пре­ти ин­тер­вен­ци­јом у су­шти­ни ства­ра ар­гу­мент да све што се до­га­ђа уну­тар не­ке зе­мље мо­же по­ста­ти по­вод за удар”, сма­тра Ва­ли На­ср, про­фе­сор бли­ско­и­сточ­них сту­ди­ја на Уни­вер­зи­те­ту „Џонс Хоп­кинс”.

Још јед­на оп­ци­ја о ко­јој се спе­ку­ли­ше је сце­на­рио из Ве­не­цу­е­ле ка­да је Трамп 3. ја­ну­а­ра на­ре­дио аме­рич­кој вој­сци да за­ро­би ње­ног ли­де­ра Ни­ко­ла­са Ма­ду­ра и ње­го­ву су­пру­гу Си­ли­ју Фло­рес. До­га­ђа­ји из Ка­ра­ка­са от­кри­ли су две ства­ри: да пред­сед­ник САД не пре­за од упо­тре­бе вој­не си­ле ка­ко би укло­нио ли­де­ра ко­ји му се не до­па­да и да Ру­си­ја и Ки­на, са­ве­зни­ци Ве­не­цу­е­ле и Ира­на, ни­су у ста­њу или ни­су вољ­не да по­мог­ну. Иако још увек ни­је ја­сно ка­ко ће се си­ту­а­ци­ја у ка­рип­ској зе­мљи са нај­ве­ћим ре­зер­ва­ма наф­те на све­ту окон­ча­ти, јед­на ствар ко­је су иран­ски де­мон­стран­ти све­сни је­сте да аме­рич­ко укљу­чи­ва­ње у Ве­не­цу­е­ли ни­је до­ве­ло до кра­ја си­сте­ма – већ са­мо до кра­ја Ма­ду­ра. Са дру­ге стра­не, Те­хе­ран уви­ђа да иако је опе­ра­ци­ја у Ка­ра­ка­су по­сла­ла упо­зо­ре­ње ан­ти­а­ме­рич­ким ре­жи­ми­ма, по­сто­је др­жа­ве по­пут Се­вер­не Ко­ре­је ко­је и да­ље ужи­ва­ју ре­ла­тив­ну за­шти­ту за­хва­љу­ју­ћи свом ну­кле­ар­ном ар­се­на­лу – што би ислам­ски ре­жим у Ира­ну, ако пре­жи­ви ове про­те­сте, мо­гао би­ти мо­ти­ви­са­ни­ји не­го ика­да да при­ба­ви.

Па­хла­ви по­зи­ва при­ста­ли­це да за­ме­не за­ста­ве на ам­ба­са­да­ма

Гру­па де­мон­стра­на­та ју­че ују­тру ушла је у про­стор иран­ске ам­ба­са­де у Кан­бе­ри и укло­ни­ла зва­нич­ну за­ста­ву Ислам­ске Ре­пу­бли­ке. Де­мон­стран­ти, за ко­је се на­во­ди да су при­ста­ли­це прог­на­ног пре­сто­ло­на­след­ни­ка Ре­зе Па­хла­ви­ја, за­ме­ни­ли су је за­ста­вом ла­ва и сун­ца, сим­бо­лом ко­ји се по­ве­зи­вао са Те­хе­ра­ном пре ре­во­лу­ци­је 1979. го­ди­не.
Ин­ци­дент је усле­дио на­кон но­вог по­зи­ва на ак­ци­ју од стра­не Па­хла­ви­ја у не­де­љу, у ко­јем је по­но­во по­звао иран­ске сна­ге без­бед­но­сти да се по­ву­ку и апе­ло­вао на Иран­це ко­ји жи­ве у за­пад­ним зе­мља­ма да „по­вра­те ам­ба­са­де за свој на­род”. Ре­као је да би иран­ске ди­пло­мат­ске ми­си­је тре­ба­ло да „ис­так­ну на­ци­о­нал­ну за­ста­ву, а не сра­мот­ну за­ста­ву Ислам­ске Ре­пу­бли­ке”. Све је по­че­ло та­ко што се је­дан де­мон­странт по­пео на бал­кон иран­ске ам­ба­са­де у за­пад­ном Лон­до­ну у су­бо­ту и спу­стио зва­нич­ну за­ста­ву и на­крат­ко је за­ме­нио ам­бле­мом ла­ва и сун­ца.