Законом против трговачке самовоље и условљавања

У току је јавна расправа о Нацрту закона о непоштеним трговачким праксама, чији је циљ заштита пољопривредних произвођача и малих добављача од финансијских притисака које им намећу велики трговински ланци. Циљ закона је да се спрече праксе које су годинама биле присутне у трговини – од једностраних промена уговора, прекомерних рабата и накнада до одложених плаћања и пребацивања пословног ризика на слабију страну. Највећи проблем су на нашем тржишту правили офрабати или накнаде које су трговци зарачунавали добављачима на име различитих услуга. Ти рабати су били предмет незваничних договора трговаца и добављача, али и велики приход за трговце. Практично, из тих прихода су финансиране и акције и снижења, а трговци су наплаћивали различите накнаде. У неким екстремним случајевима добављачи су, према њиховим тврдњама, учествовали чак и у финансирању нових објеката.

Нацрт закона предвиђа забрану одређених накнада које трговци тренутно захтевају од добављача, док ће поједине накнаде бити дозвољене само под строго дефинисаним условима, уз јасне уговорне одредбе и сагласност обе стране. Циљ је да се спрече злоупотребе преговарачке моћи, повећа транспарентност пословања и обезбеди већа предвидивост у ланцу снабдевања.

Шта се сматра непоштеном праксом и шта ће то донети нови закон који у овом делу Европе немају само Србија и Босна и Херцеговина – знаће се ускоро. Представљање закона је најављено крајем јануара, али према првим изјавама званичника биће забрањена наплата накнада које нису јасно уговорене. Такође се забрањују условљавање сарадње плаћањем „улазница” и маркетиншких трошкова, једнострано мењање цена и услова након закључења уговора, прекомерно одлагање плаћања, посебно за кварљиве производе, враћање непродате робе без јасног основа. Закон ће у великој мери бити усклађен са европском директивом о непоштеним трговачким праксама, што је важан корак у процесу приближавања ЕУ, али и сигнал да се тржиште коначно доводи у ред.

Како је раније оценила министарка трговине Јагода Лазаревић, примена овог закона могла би да има и директан ефекат на даље смањење цена у малопродаји.

Према њеним речима, ослобађањем добављача од дела различитих намета и додатних трошкова, произвођачи добијају простор да снизе цене својих производа, што би се могло одразити и на крајње потрошаче. Тиме се закон позиционира не само као мера заштите произвођача већ и као инструмент стабилизације тржишта и ублажавања ценовних притисака.

Истовремено, уредба којом су трговачке марже ограничене на максималних 20 одсто, а која је имала значајан утицај на појефтињење пре свега хране и безалкохолних пића, привременог је карактера и важи до марта. У Министарству трговине најављују да је трајно и системско решење управо закон о непоштеним трговачким праксама.

Најчешће непоштене трговачке праксе

Много је спорних пракси које би овим законом требало да се забране, а неке су се усталиле и годинама су биле камен око врата добављачима. Ту је пре свега наплата различитих „такси” које нису биле јасно дефинисане уговором – за улазак производа на полице, останак у асортиману, отварање нових објеката или „развој сарадње”. Затим продужавање рокова плаћања, посебно за лако кварљиве производе, што директно угрожава ликвидност малих произвођача. Једностране измене уговора када трговац једнострано мења цене, количине, услове испоруке или рокове плаћања, без сагласности добављача. Позната је и наплата маркетинга без јасне противуслуге када су трговци од добављача захтевали да он плаћа рекламирање, позиционирање на рафовима или промоције, иако нема јасних доказа о користи или обиму услуге. Нису непознати ни притисци и претње раскидом сарадње уколико трговац не прихвата неповољне услове или снижавање цена испод исплативости.