Прело у Вуковом завичају

Тршић – Преслице и вретена су минулог викенда поново оживели у вештим женским рукама, у планинском конаку „Милица”: домаћин Будимир Матић из Тршића сазвао је прело уочи Савиндана, па су се окупиле преље које су уз песму и звуке фруле преле вуну подсећајући на времена када су оваква окупљања у зимским месецима била најомиљенији, а често и једини, вид дружења.

Матић, који се од пре две године активно посветио сеоском туризму, настоји да сачува народне обичаје и традицију, у чему му помаже и његова мајка Милица која своје знање жели да пренесе на млађе генерације. На прелу су заједно са Милицом (83), вуну преле и њена ћерка Иванка (52), унука Мирјана (30) и четворогодишња праунука Милица. У народним ношњама, испред девет деценија старог конака преле су четири генерације, а у окретању вретена своју прабаку пратила је њена осам деценија млађа имењакиња. Окупљене жене су и плеле и хеклале, а многе су се подсетиле младости, када су се овако састајале. Од испредене вуне, плету се чарапе, џемпери и прслуци које Матић поклања гостима конака или их дарује у хуманитарне сврхе.

Прела су, како нам каже Будимир Матић, сазивана тако што би домаћин дозивао мештане, па је планина одјекивала од комшијских имена. Сакупило би се старо и младо, жене би преле, штрикале и плеле, а уз фрулу би се запевало и коло заиграло. Прела су одржавана зими, кад су сви пољски послови позавршавани. Та времена жели да оживи Будимир у свом конаку који је лане угостио више од 300 гостију из наше земље, али и из Загреба, Беча, Франкфурта и Цириха, који долазе овде да уживају у тишини, чистом ваздуху и нетакнутој природи, као и проји, погачи, сиру и другим етно специјалитетима које прави прабака Милица.

Од прошле године, конак „Милица” је организатор и Петровданске мобе и Предсаборских дана ткања, а све у жељи да се од заборава сачувају старе вештине и подсети на живот села из Вукових времена.