Милана: Да рата више не буде

Приједор –Свестрана и надарена, тринаестогодишња Милана Врачар из села Нишевића код Приједора,одлична је ученица осмог разреда Основне школе „Вук Караџић” у Омарској. Милану је за аматерске телевизијске спотове „Републико Српска, волим те”, „Колевко моја” и „Моје село” наградио председник Републике Српске Рајко Кузмановић и поклонио јој видео-камеру.

– За све је „крива” моја мама.Она ме је наговорила да преко државне телевизије у јавност пошаљем спотове које сам урадила помоћу дигиталног фотоапарата и рачунара, прича Милана додајући да јето учинила јер воли Републику Српску.

Ова девојчица има жељу да рата више никада не буде и нада се да ће њена и све генерације које долазе живети у слози и миру.Судбина је хтела, казује Миланина мама Дражена,да се она роди у време када је рат још тутњао овим просторима. Рођена је са деформитетомдесне шаке а лекари су то појаснили као последицу ратних дешавања.

– Тешко сам се с тиме помирила,алишта ћете,живот иде даље, кажеДражена додајући да се Милана још од малих ногу разликовала од вршњака.Са три године знала је многебајке напамет.Бог јој је,каже она, подарио таленат за музику,писање, цртање… Иако нема деснушаку Милана свира два инструмента – гитару и клавир.Пише литерарне радове више пута награђиванеу школи,пева у школском хору, игра ...

Интересантно је да воли и стару српску,етномузику, негује православне обичаје а посебно се интересује за историјуправославних храмова и манастира.

– Волела бих да могу да путујеми обиђемсве наше манастире у Српској и Србији, не крије жеље Милана.

Врачареви живе солидно иако нико у домаћинству нема стално запослење. Миленини родитељи Дражена и Миле имају и осмогодишњег сина Милоша, који од сестре учи прве ноте и има намеру да свира хармонику. Милана, каже, планира да упише гимназију а потом факултет како би једног дана радила у банци.

– Сада се видим у том послу, али има још времена,можда променим мишљење, каже она и поручује вршњацима да буду добри ђаци,да воле свој језик и негују обичаје, да не забораве оне који су дали животе за Српску и да је све то „добар предуслов да једног дана буду образовани и поштени грађани своје Републике”.