Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Полувековни мук о зазиданом храму

Полувековни мук о зазиданом храму
Најстарија слика Светог Стефана

Свети Стефан – Вест да је у граду хотелу Свети Стефан, приликом реконструкције најпознатијег црногорског летовалишта које изводи закупац, сингапурска компанија „Аман ризортс”, откривена испод хотелске терасе црква, изненадила је многе, нарочито млађе.

Један од разлога за то је полувековна ћутња о томе шта се догађало у време када је градић Свети Стефан, педесетих година прошлог века, адаптиран у јединствени град хотел.

– У више наврата сам писао о томе, углавном у црквеним листовима, тако да за мене ово није откриће, каже за По„литику” јеромонах Димитрије Лакић, игуман манастира Прасквица изнад Светог Стефана. – Но, добро је да је сада обавештена најшира јавност, али је најважније да се цркви Александра Невског врати некадашњи изглед. Реконструкција Светог Стефана, која је у току, је прилика за то.

Црква посвећена рождеству пресвете Богородице, саграђена је у петнаестом веку. Тај назив је носила све до 1938. године када је на молбу краљице Марије Карађорђевић (ова династија је саградила летњиковац у суседном Милочеру коју годину раније) преименована у славу руског свеца којег је поштовала и којем се молила.

– Рушење те цркве је започето 10. августа 1959. године, објашњава Лакић. – Тадашњи настојатељ манастира Прасквица игуман Борис Кажанегра је случај пријавио ондашњем Народном одбору општине Будва тражећи да се „ствар предупреди”. Добио је одговор да је Завод за заштиту споменика културе Црне Горе дао сагласност да се олтарски део цркве може порушити и направити тераса. Игуман је на лицу места утврдио да се ради о рушењу већег дела цркве. Тада је део иконостаса пренет у малу цркву Светог архиђакона Стефана, на самом полуострву.

Слободан Драговић, координатор за архитектуру и грађевинарство при Митрополији црногорско-приморској, истичући добру сарадњу са сингапурском компанијом, саопштио је да се нада да ће црква добити стари изглед, односно, да се неће поновити времена када смо били заборавили на цркве, њихову културно-историјску и сваку другу вредност.

Репортер По„литике” обратио се Жан Пјер Баратину, овлашћеном заступнику фирме „Адриатик пропертис д. о. о” која за рачун „Аман ризортса” води послове око закупљених објеката на Светом Стефану и Милочеру, који су им уступљени на период од 30 година. Уз напомену да се управо вратио са одмора и да ће за коју седмицу „моћи нешто више да каже о реконструкцији града хотела”, Баратин је рекао да за цркву Александра Невског не треба бринути.

– Спољашњост на туристичком полуострву остаје каква је и била, тако је договорено између црногорске владе и закупца, а посебну бригу ћемо водити о сакралним објектима. Историју ћемо сачувати јер је и то и те какав разлог да туристи овде убудуће навраћају, рекао је Баратин.

----------------------------------------------------------------

Че­ти­ри цр­кве

На по­пу­лар­ном „све­цу” по­сто­је, да­кле, че­ти­ри, а не три цр­кве ко­је су до са­да има­ли при­ли­ке да ви­де, кр­шта­ва­ју се и вен­ча­ва­ју у њи­ма и број­ни до­ма­ћи и стра­ни ту­ри­сти. По­ред цр­кве Алек­сан­дра Нев­ског ту су још цр­ква по­све­ће­на ар­хи­ђа­ко­ну Сте­фа­ну, ина­че нај­ста­ри­ја, гра­ђе­на 1464. го­ди­не. Нај­ве­ћа цр­ква је по­све­ће­на пре­но­су мо­шти­ју Све­тог Сте­фа­на и гра­ђе­на је 1885. а тре­ћа је по­све­ће­на пре­о­бра­же­њу Го­спод­њем, жи­во­пи­са­на је 1693. и на­ла­зи се ју­го­и­сточ­но од хо­тел­ске ре­цеп­ци­је.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.