Аждаја којој је тешко одсећи главу

Док Ивица Дачић, челник српске полиције, најављује завршетак писања нове такозване „беле књиге”, која ће практично представаљати систематизовани скуп информација о криминалним групама у Србији, јер доказа за хапшење још нема, стари-нови криминалци консолидују редове али и постају све бруталнији и халапљивији. Трговина наркотицима и даље је примат у њиховим „пословима”, а борба за територију и „клијентелу” све окрутнија

Иако по хијерархији и организацији више нема кланова налик некадашњем „земунском”, слика српског подземља ипак утерује страх у кости грађанима.

Према најновијим подацима полиције, више од 30, мање или више организованих, криминалних група бави се трговином наркотицима али и нелегалном трговином људима, оружјем, аутомобилима, тешким уценама, отмицама и рекетирањем. Неизоставна околност у светлу ових прљавих послова су оружани сукоби и све суровија убиства.

Криминал своја упоришта, поред Београда, има у Новом Саду, Новом Пазару, Јагодини, на Златибору, у Нишу, Прешеву и Бујановцу. Ови градови су транзитни путеви трговине наркотика, али често и крајња њихова одредишта.

Поред криминалне мреже коју су разгранали у Србији, српски криминалци држе и даље чврсте „пословне” везе с криминалним групама у региону.

Одавно је познато да већина путева дроге воде у Србију или „транзитно”, преко њене територије. Више од 80 одсто укупне светске производње хероина преноси се балканском кријумчарском рутом, која води од Авганистана преко Турске и Бугарске, до Србије, а потом даље до западне Европе. Мањи део хероина остане у Србији.

Кокаин до Србије долази из Јужне Америке, преко Шпаније, Италије и Грчке, док синтетичке дроге, као што је екстази, потичу углавном из Холандије, а користе се и за размену за друге наркотике, укључујући хероин. Кључна област за кријумчарење наркотика у Србији и подручје на којем се складиште велике количине дроге суСанџак и Космет.

Више од 60 одсто организованог криминала у Србији налази се у Београду, где тренутно делује двадесетак јаких криминалних група. Од тога,пет могу да се означе као највеће и најопасније.

–Вође и чланови ових група имају у просеку од 21 до 35 година. Они управо воде прави рат за територију и нове „клијенте”. Нове групе настале су прегруписавањем некадашњих криминалних кланова, али и увођењем нових „клинаца” у посао, такорећи још одмалих ногу. Већина њих је хапшена још док су били малолетни – напомињу наши саговорници из београдске полиције.

У полицији знају да „нови” криминалци, иако на први поглед не делују толико сурово као њихови претходници, заправо нису ништа бољи од њих.Напротив, они пуцају и убијају не размишљајући – и без упозорења. Један од последњих у низу свирепих наркообрачуна јесте убиство Дарка Делића (21), полицији познатог наркодилера с Карабурме из Београда. Делић је, подсетимо, упуцан у главу па запаљен 12. јануара ове године.

Новина је и то да се многи криминалци организују ад хок за појединачне „акције”, попут пљачки банака и пошта, трговину оружјем али и за кријумчарење наркотика.

–Удруже се по потреби док не обаве „посао”, по чијем завршетку поделе плен и разиђу се до следеће „прилике”. Уколико дође до хапшења појединаца одређених група, остали се „регенеришу” и праве нове групе. Криминалних група има у свим деловима града, а с њиховим члановима се упознајемо још док су малолетни– објашњава наш саговорник.

Поред такорећи најјачих кланова,„новобеоградског”, „раковичког” (који је чувен по бескрупулозности и вези с црногорском мафијом), „звездарског”, „дорћолског” и „вождовачког”, новост је, у односу на раније године, да се појављују и групе из приградских насеља као што је Калуђерица, Борча, Железник, Земун Поље.

Земунски ганг, разбијен и десеткован, сада „чами” по затворима, а подмладак, чак синови неких од њих, нису још успели да се докажу као такмаци у односу на остале делове српске престонице.

Карактеристично за ове млађе је да на одређен начин желе да буде препознатљиви, да имају свој „рукопис” који им у подземљу какво је наше – диже цену!