ММФ ПОНОВО МЕЂУ СРБИМА

О стању домаће економије, како је већ ред у државама транзиционе демократије, грађане ће најдетаљније информисати странци. Једном годишње, љубазношћу Међународног монетарног фонда (ММФ), јавност Србијe добија прилику да се нешто озбиљније позабави сопственом економијом. Мисија ММФ-а је управо окончала своју годишњу посету, саопштила основне закључке и дала препоруке.

ММФ сматра да је привредна ситуација "мање ружичаста него што изгледа на први поглед... и рањива". Ово ће непријатно изненадити све оне који су усхићени домаћом економском ситуацијом. Како би грађане поштедели шока, увиђавни медији су посети и ставовима ММФ-а дали мало простора.

По ММФ-у, висок привредни раст Србије не базира се на производним улагањима, већ је подстакнут растом плата, експанзијом кредита и великим буџетским трошењем. Раст који почива на овим основама је неодржив и биће успорен већ у другој половини године.

ММФ сматра да је (по његовој методологији) буџет Србије и даље у дефициту, да је извоз низак, да је раст извоза пре свега резултат пораста извозних цена а не раста његовог обима.

У закључцима се указује да су велики прилив и понуда девиза више везани за инострано задуживање него за директне инвестиције. ММФ упозорава и на опасност у вези с курсним ризицима који проистичу из индексираних кредита које узимају грађани и привреда. Посебно су наглашени проблеми у вези са огромним дефицитом текућег биланса и растом спољне задужености. Ако се постојећи трендови наставе, ММФ тврди да ће дефицит платног биланса остати висок, а да ће спољни дуг убрзано расти.

Проблеми које ММФ наводи су толико очигледни, да их не виде само они који од њих окрећу главу. Ова врста слепила је у правилу интересна, али у Србији и збуњујуће масовна.

За све побројане проблеме ММФ је предложио решења. Нема сумње да ће у дебатама које ће уследити у вези с економском политиком за 2008, препоруке ММФ-а бити често цитиране – обрадоваће Народну банку Србије и дати за право бројним економистима неолибералне оријентације.

ММФ сматра да је са монетарном политиком све у реду, као и да политику курса динара не треба мењати. Извозу не смета курс, већ нереструктурирана предузећа и неумерен раст плата. Теза је занимљива – какав год да је курс, његови ефекти на извоз су неутрални. ММФ је овакав став имао и у случају Аргентине – све до фаталног слома.

Мере које ММФ препоручује усмерене су ка смањивању буџетске потрошње и убрзаном реструктурирању, приватизацији или банкроту преосталих јавних и друштвених предузећа.

ММФ предлаже кресање државних расхода, чиме би се суфицит буџета подигао на ниво од два до три процента у односу на бруто домаћи производ. Оваква политика би требало да траје "све док не почну да се убирају плодови структурних реформи". Уз мало ироније, ово се може овако интерпретирати – како се Србија већ годинама вредно структурно реформише, неће сметати да се сачека још која година како би се почело и са бербом реформских плодова. Уосталом, те плодове већ одавно и обилато беру Пољаци, Румуни, Бугари итд. на берзама рада западне Европе.

Нестрпљивом, незапосленом, или само скептичном грађанину, ове препоруке би могле заличити на "не липши магаре до зелене траве". Мере које предлаже ММФ би довеле до новог великог пада броја запослених, до пораста броја незапослених и до појачаног емигрантског стампеда. И да је примена ове политике социјално одржива, и да власти имају довољно политичке храбрости да је спроведу – нема никакве гаранције да ће нова "реструктурирана" предузећа подстаћи раст инвестиција, запосленост и извоз. То нису учинила ни "стара", већ приватизована и реструктурирана предузећа.

За све економске болести, без обзира на узроке, ММФ увек нуди само један, универзални лек – смањивање буџетске потрошње. Тешко је разлучити да ли су препоруке ММФ-а економски или идеолошки мотивисане. Србија је ту где је, управо зато што је превише слушала друге и ослањала се на неолибералну доктрину коју ММФ промовише. Више истога неће помоћи.

Држава мора стегнути каиш, али то није довољно, вероватно ни најважније. Проблеми српске економије нису генерисани само у сфери буџетске потрошње и нису везани само за прегрејану тражњу. Српску привреду, већ ојађену ратом и санкцијама, дотукла је неодговорна либерализација спољне трговине, неконтролисани прилив непотребног капитала и коришћење динара као монетарног сидра. ММФ је био важан фактор у опредељивању за такву политику, па је свакако неће критиковати.

Не треба се заваравати – економски Гордијев чвор се не може развезати и мора бити пресечен. То захтева и промену монетарне политике, а поготово промену политике курса динара. Нажалост, то не може проћи без кризе и трауме. Сваки дан кашњења ће само додавати на рабош већ ионако огромних трошкова будуће неизбежне кризе. Све нервозније "мегафонско" препуцавање на линији НБС – Влада Србије, можда је знак да економски званичници коначно наслућују сву тежину ситуације и ћорсокак у коме се налазе.

Финансијски консултант